MKG: PR da povuče specijalce sa Severa, BG pomogne u sprečavanju paravojnih aktivnosti, a KFOR u kontroli granice

Ilustracija/FOTO: KoSSev

„Glavni prioritet je demilitarizacija. Kosovo bi trebalo da povuče svoje specijalne policijske jedinice iz regiona sa srpskom većinom i, dok to ne učini, trebalo bi da ih raspoređuje ‘štedljivo’ i samo u koordinaciji sa snagama KFOR-a. Ova misija NATO-a bi trebalo da „pomogne Prištini da kontroliše granicu“, a Beograd da pomogne u sprečavanju novih paravojnih aktivnosti i da procesuira umešane u ubistvo Kosovskog policajca“, navodi se u novom izveštaju Međunarodne krizne grupe. 

Iz ove organizacije konstatuju da Kosovo pobeđuje u borbi za kontrolu nad Severom, ali da nade u normalizaciju odnosa sa Srbijom blede. Sa druge strane, „teška kampanja Kosova da potvrdi svoj autoritet na Severu rizikuje da izazove dalji nasilni otpor i vrati izglede za rešavanje spora sa Srbijom oko njenog proglašenja nezavisnosti“.

Pozivaju Prištinu da preduzme kredibilne korake ka obezbeđivanju samouprave za srpsku manjinu na Severu, u skladu sa prethodnim neispunjenim sporazumima, ali i na organizaciju izbora i okončanje bojkota kosovskih institucija od strane Srba.

U izveštaju se navodi da su trenutno „teški dani za srpsku manjinu, čija je budućnost od vitalnog značaja za približavanje Beograda i Prištine“.

„Preostale srpske institucije na teritoriji Kosova, koje su preživele rat 1999. i nezavisnost Kosova 2008. godine, ukidaju se nakon paravojne operacije koju podržava Srbija u septembru 2023. Iako je ograničen nasilni otpor i dalje moguć, Sever Kosova, koji se nadao autonomiji ili ujedinjenju sa Srbijom, nevoljno se potčinjava prištinskoj vlasti“, konstatuje Međunarodna krizna grupa.

Navode i da je Srbima potreban kontinuiran pristup srpskim institucijama, posebno u obrazovanju i zdravstvu, kao i finansijska podrška.

„Potreban im je i osećaj sigurnosti, koji može doći tek povratkom Srba u Kosovsku policiju, iz koje su u znak protesta podneli ostavke u novembru 2022“.

„Srbija 2022. u dva navrata infiltrirala nekoliko stotina vojnika da bi pojačala otpor“

U izveštaju se podseća na izgradnju baza na Severu 2021. godine, odnosno, da je tada:

„Priština počela da sprovodi svoju vlast na Severu Kosova sa velikim, militarizovanim specijalnim policijskim snagama koje su se suočile sa neprijateljski (nastrojenim) lokalnim stanovništvom“.

„Nova vlada u Prištini počela je da uspostavlja isključivu vlast nad severnim regionom, čije se srpsko stanovništvo borilo da održi institucije Srbije. Period eskalacije počeo je ubrzo nakon izbora Aljbina Kurtija za premijera 2021. godine sporom oko registarskih tablica. Pritisak vlade i otpor Srba stalno su jačali u naredne dve godine, uz sporadične izlive nasilja. Kosovo se u velikoj meri oslanjalo na svoju policiju da nametne svoju volju“

Novembra 2022. usledili su bojkot kosovskih institucija i masovne ostavke Srba uključujući i u KP, te su njih zamenili policajci iz albanske i drugih zajednica.

U izveštaju se podseća da su na Severu u više navrata postavljane barikade u prethodnim godinama od strane lokalnog stanovništva, od kojih su, kako navode, mnogi bili naoružani.

Međutim, Međunarodna krizna grupa navodi da je Srbija takođe „infiltrirala nekoliko stotina vojnika da bi pojačala otpor u dva navrata 2022. godine“.

U izveštaju se konkretno pominju jednodnevne barikade 31. jula 2022. godine.

„Opet su zabarikadirali puteve. Beograd je podstakao tenzije infiltriranjem teško naoružanih trupa na Kosovu (od 50 do 300 prema procenama međunarodnih zvaničnika). U uniformama, ali bez obeležja, pridružili su se stotinama drugih Srba, od kojih su mnogi bili naoružani, suočivši se sa policijom. Prethodne blokade puteva, koje su postale uobičajena karakteristika života na severu, nisu uključivale takve demonstracije oružane sile. Iznenađene i nadjačane, kosovske vlasti su odustale“.

Novo „infiltriranje iz Srbije“, prema izveštaju, dogodilo se krajem decembra 2022, kada su ponovo postavljene barikade.

„Barikade su ostale do 28. decembra, ponovo uz pomoć naoružanih pojedinaca infiltriranih iz Srbije“, navode.

U nastavku se navodi da je potom Priština, kako bi „pomogla policajcima da ne budu ponovo uhvaćeni nespremni, preduzela niz koraka „koje su Srbi na Severu smatrali provokativnim“.

„Priština je uspostavila četiri stalne, utvrđene baze sa specijalnom policijom – po jednu u blizini svakog graničnog prelaza i još dve na strateškim lokacijama. Još tri baze su se podigle da nadgledaju nekoliko važnijih ‘alternativnih puteva’ preko granice. Formirana je nova jedinica za brze intervencije za angažovanje u kriznim situacijama. Specijalna policija, prepoznatljiva po tamnoplavim uniformama, taktičkoj opremi, jurišnim puškama i oklopnim vozilima, postala je stalno, nepoželjno prisustvo na Severu“.

Iz međunarodne krizne grupe dalje navode da su „policija i srpski odmetnici često razmenjivali vatru.

„U maju 2023. razjarena srpska rulja koja je pokušavala da napadne specijalnu policijsku jedinicu sukobila se sa mirovnim snagama NATO-a koji su razdvajali ove dve grupe, ostavljajući mnogo ranjenih na obe strane. Nekoliko meseci kasnije, u septembru, policija se sukobila sa paravojnom grupom naoružanom vojnim oružjem; jedan oficir je poginuo od daljinski detonirane mine, dok su tri Srbina poginula u pucnjavi“, navodi se.

O Banjskoj – KFOR pregovarao o povlačenju grupe

U delu izveštaja u vezi sa sukobom Kosovske policije i grupe Srba 24. septembra prošle godine o Banjskoj, navodi da se zapravo pre svega KFOR obavestio Kosovosku poilciju o tome da su uočili neobična kretanja u blizini sela, ali i da je navodno KFOR potom pregovarao o povlačenju grupe.

„Usledio je napet sukob između grupe i kosovske specijalne policije koja ih je okruživala. U strahu od krvoprolića, KFOR je pregovarao o povlačenju grupe u okolne šume…“, navodi se.

U izveštaju se pominje podatak da Priština „veruje da je tada u gustoj šumi između Banjske i granice Srbije bilo sakriveno još do 200 boraca“.

Banjska – povod za mišićav stav Kurtija na Severu

„Incident je Prištini dao podsticaj na više načina. To je podstaklo bližu koordinaciju između Kosovske policije i KFOR-a i EULEX-a, dok je Kurtiju dalo dodatne argumente za mišićav stav Prištine na Severu. KFOR je pooštrio saradnju sa policijom, posebno duž granice, otežavajući Srbima šverc zamenskog oružja“, navode.

Osim toga, kako piše u izveštaju, događaj u Banjskoj je stvorio „jaku sumnju da Beograd naoružava i obučava paravojnu grupu za smrtonosne napade na kosovsku policiju“.

„Bez ubedljivog alternativnog objašnjenja, Srbija je izgubila veliki deo međunarodne dobre volje koju je stekla svojom fleksibilnošću u pregovorima uz posredovanje EU, a koji su tekli paralelno sa rastućim tenzijama. SAD i EU ocenile su da je ubistvo kosovskog policajca oblik terorizma i zahtevale su od Srbije da sarađuje u privođenju odgovornih pravdi“.

Nakon Banjske slomljen otpor Severa prema Prištini

U izveštaju se navodi da su 24. septembra „međunarodna odbojnost i amaterski izgled grupe slomili otpor Severa prema Vladi“.

„Priština je iskoristila prednost, brzo krenuvši da učvrsti svoju vlast nad severom. U decembru 2023. godine sklopila je dogovor sa Srbijom o međusobnom priznavanju registarskih tablica. U januaru 2024. Vlada je zabranila uvoz i korišćenje srpskog dinara, prekinuvši finansiranje preostalih institucija Srbije, zajedno sa penzijama i drugim beneficijama. U februaru je otpočela racije i zatvaranje kancelarija srpskih vlasti u selima na jugu Kosova i konfiskovanje dinara pronađenih u srpskim poštama“

Razumno rešenje već na stolu

Sa druge strane, Međunarodna krizna grupa navodi da je Priština ignorisala zahteve SAD i Evrope o dinaru – da se mere Prištine suspenduju dok se ne ispregovara izvodljivo rešenje.

U izveštaju se, međutim navodi da je razumno rešenje već na stolu – samoupravna jedinica za Srbe.

„U decembru 2022, EU, koja posreduje u sporu Beograda i Prištine od 2011, predložila je dalekosežni sporazum o normalizaciji kojim Srbija neće formalno priznati nezavisnost Kosova, već će se ponašati kao da jeste. Zauzvrat, Kosovo bi svojoj srpskoj manjini dalo samoupravnu jedinicu koja bi se sastojala od svojih deset opština sa srpskom većinom (kao što je obećalo pre deceniju, ali još nije uradilo)“.

U izveštaju se podseća konkretno na Briselski sporazum o ZSO iz 2013. godine.

„Od tada, sporovi oko ovlašćenja jedinice – i visceralno protivljenje Kosova (kosovskih Albanaca) autonomiji – zadržali su je na tabli za crtanje“, navodi se, uz konstataciju da je Srbija tražila „državu u državi, a Kosovo „minimalno telo sa koordinirajućom ulogom za opštine članice.

Kao drugi kamen spoticanja, Međunarodna krizna grupa vidi de fakto priznanje Kosova.

„De fakto priznanje znači tretiranje Kosova kao nezavisne države bez formalne deklaracije i saglasnosti da ga druge zemlje i međunarodna tela poput UN priznaju i prihvate kao člana. Srbija je nevoljna da se suoči sa Kosovom jedan na jedan, ali odlučna da njegov status ostane otvoren“.

Ocenjuju da su slabe šanse da dijalog kojim posreduje EU može da prevaziđe prepreke.

Ova organizacija predviđa da će odnos Beograda i Prištine verovatno ostati zamrznut.

„Strane i spoljni akteri koji žele mir na Zapadnom Balkanu treba da usmere svoju pažnju prvo na smanjenje kratkoročnog rizika od nasilja, a zatim na ostvarive ciljeve koji mogu da podstaknu političku stabilnost u slučaju neuspešnog napretka u dogovoru o normalizaciji“, konstatuju.

Glavni prioritet demilitarizacija, PR da povuče specijalce iz regiona sa srpskom većinom

A kao glavni prioritet ka tome vide demilitarizaciju.

„Kosovo bi trebalo da povuče svoje specijalne policijske jedinice iz regiona sa srpskom većinom i, dok to ne učini, trebalo bi da ih raspoređuje štedljivo i samo u koordinaciji sa mirovnim snagama NATO-a KFOR, koje severnjaci vide kao verodostojnije s obzirom na njihovu posvećenost neutralnosti“, konstatuje se u izveštaju.

A da bi se povećao „osećaj bezbednosti Prištine“, navode da bi KFOR trebalo da pomogne Kosovu da „kontroliše svoju granicu“, spreči dalje krijumčarenje teškog naoružanja i pronađe ranije donete zalihe“.

Srbija bi, navode, trebalo da „prestane da podržava paravojne aktivnosti i da procesuira one koji su umešani u ubistvo Kosovskog policajca u meri u kojoj su pod njenom jurisdikcijom“.

Sa druge strane, dodaju da će u odsustvu sveobuhvatnog političkog rešenja, teret biti na EU, SAD i NATO da održe mir i spreče eskalaciju dok ne sazre uslovi za dogovor.

„To bi značilo – pritisak i na Prištinu da povuče specijalnu policiju i na Beograd da preduzme gore navedene korake, uz zadržavanje i, ako je potrebno, jačanje mirovnog prisustva NATO-a“, dodaje se.

Srbi će napustiti Kosovo ukoliko ostanu bez poslova i benificija iz Srbije

Kao drugi prioritet Međunarodni krizni centar vidi obezbeđivanje zadovoljavanja potreba kosovskih Srba – sa ili bez formalnog okvira za autonomiju.

„Severnjaci zavise od škola, univerziteta i zdravstvenih ustanova kojima upravlja Srbija. Većina stanovništva radi na poslovima koje direktno ili indirektno finansira Beograd, a mnogi dobijaju socijalno osiguranje, sve u srpskim dinarima, preko mreže pošte i banaka koje Priština želi da zatvori“.

Konstatuju i da etnička diskriminacija i jezičke barijere sprečavaju sve osim nekoliko Srba da se uključe na redovnom tržištu rada.

„Ako izgube pristup srpskim poslovima i beneficijama, mnogi će emigrirati“, naglašavaju.

Zato traže od EU i SAD da podstiču Kosovo da garantuje da će ove ključne srpske usluge ostati.

„Takođe treba da nastave da vrše pritisak na Prištinu da ukine zabranu uvoza hrane i lekova iz Srbije, kao i korišćenja srpskog dinara. U svim ovim stvarima, Kosovo treba da sledi vođstvo EU i SAD“, navodi se.

Srbi izgubili veru u svoje političke predstavnike

U izveštaju se dodaje da je Srbima „potreban glas“.

„Izgubili su veru u svoje političke predstavnike, koje je postavila srpska vladajuća Srpska napredna stranka, a koji se ugledaju na njene lidere. Mnogi se plaše Prištine i osećaju se izdanim od Beograda, dok se osećaju ignorisanim od strane Brisela i Vašingtona“.

Dodaju i da je EU bezuspešno pozvala Kosovo da uspostavi održive participativne demokratske institucije za Srbe.

„Umesto toga, Priština sporo ide ka novim izborima u severnim opštinama. Novi izbori trebalo bi da budu održani najkasnije do leta 2024. godine“.

Sa druge strane, navode da bi EU i SAD trebalo da nastave da „istražuju sa Prištinom“ – da li bi ona mogla da prihvati uslove ponuđenog sporazuma od strane EU o normalizaciji, uključujući i za formiranje ZSO.

„Ovaj dogovor bi bio dobar za Srbe na Severu, ali i za Prištinu: kretanje ka autonomiji na Severu će sigurno biti suštinski deo svakog aranžmana koji Kosovo potpunije uvodi u međunarodni sistem, a Kosovo možda nikada neće dobiti bolju ponudu od ove“.

Sa druge strane, tvrde da bi Beograd mogao da se ustručava da pristane na nezavisnost Kosova, ali i da, ukoliko Priština preduzme tako važan korak, pritisak na Srbiju da uzvrati prihvatanjem uslova Brisela bi se gotovo sigurno povećao.

„Za Prištinu je politički rizik podnošljiv, a potencijalni rast je veliki. Trebalo bi da rizikuje“, zaključuje se u izveštaju.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.