Sovrlić: Društvo književnika KiM u teškoj situaciji

Država Srbija je potpuno zanemarila društvo književnika Kosova i Metohije i ovo društvo je u teškoj materijalnoj situaciji – kaže predsednik društva, Novica Sovrlić, u emisiji "Slobodno srpski". "Svako društvo, svaka malo ozbiljnija država pomaže književnost i kulturu uopšte. Stanje je stvarno alarmantno i bojim se da ćemo se mi, ako u najskorije vreme neko ne pritekne i pomogne – ugasiti," dodaje.

Kaže i da u poslednje četiri godine za Društvo književnika KiM, koje ima 107 članova, Beograd nije izdvojio nijedan jedini dinar:

"Od države ne dobijamo ni dinara. Nula. Nula dinara za izdavaštvo i štampanje, sami se od članarine izdržavamo i štampamo. Za ove četiri godine smo odštampali 44 naslova i mislim da smo najveći izdavači na Kosovu i Metohiji, a sve o svom trošku. Moram da spomenem Aleksandra Spirića, predsednika Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, koji nam je pomogao za dve-tri knjige po 10-20.000 dinara, koliko je mogao, i bivši direktor Medicinske škole Vukomir Jovanović."

Sovrlić kaže da ovo udruženje, koje postoji još od 1951. godine, trenutno nema ni svoje prostorije:

"Sastajemo se po kafanama, po restoranima. Zahvaljujući Aleksandru Dunđerinu i Miljani Dunđerin koji imaju kulturni centar Akvarijus, oni su istakli našu tablu i tu sada održavamo godišnje skupštine i književne manifestacije i  predstavljamo književna dela svojih članova."

Predstavnici ovog Društva su se, kako kaže Sovrlić, više puta obraćali institucijama u Beogradu i ukazivali na probleme.

"Više puta sam slao pismo Kancelariji za Kosovo i Metohiju koje je potpisao i predsednik Udruženja književnika Srbije Radomir Andrić. Razgovarao sam sa (pomoćnikom direktora Kancelarije) Jovovićem, i sa više njih tamo i kažu biće to rešeno, idite kod predsednika opštine… Predsednik opštine kaže idite u ministarstvo. Ministarstvo kaže vi ste pokrajinska institucija. Mi smo, kako je Petar Kočić veliki u „Jazavcu pred sudom“ kazao ni Davidovi, ni carski, ni spahijski, nismo ničiji."

O hapšenju Đurića: 

"To je naša sramota, srpska, ali gledajući ono tužno hapšenje, ja mislim da to više govori o onima koji su hapsili Đurića, a ne o Đuriću i Srbima kao ljudima. Naša je sramota što smo dozvolili to na našoj teritoriji, jer Kosovo je po Rezoluciji 1244 još uvek sastavni deo teritorije Republike Srbije, a Đurić, koliko mi je poznato, je građanin Republike Srbije. Svi mi građani Republike Srbije imamo pravo da sa važećom srpskom ličnom kartom uđemo na teritoriju Kosova i Metohije."

Sovrlić je kazao i da je žalosno to što se pojedine kulturne institucije sa Kosova nalaze u Beogradu.

"Muzej u Prištini ima sedište u Beogradu, Pokrajinska biblioteka takođe. Postoji još niz institucija koje nećemo iz kolegijalnosti da nabrajamo, kojima je sedište u Beogradu, a žive od Kosova i Metohije. Svi oni treba da se vrate ovde, da nas ima što više, jer kako ćemo braniti nešto ako nas nema? Verujte, ja ne bih uzeo tu platu, a da živim u Beogradu," rekao je on. 

Društvo poremećenih vrednosti

A za trenutno stanje u kulturi odgovorni su i škole i prosvetni radnici koji bi svojim primerom trebalo da pokažu deci da je za normalan razvoj čoveka kultura neophodna, ocenjuje:

"Od 1995. godine, odgovorno tvrdim, bio sam na stotinak promocija i ne znam da li je bilo pet  profesora književnosti, ili nastavnika iz srednjih i osnovnih škola na njima. Oni jednostavno nemaju interesovanje, pa zašto bi onda i deca dolazila? Nas Zapad sada uči da nije nastavnik kriv što nije doveo decu na književno veče. Poremećene su vrednosti. Nas uče da bi trebalo da promenimo svest i da je novac gospodar svega. Prvo novac, pa porodica, pa tek onda Bog na trećem-četvrtom mestu. Novac, biznis, porodica, a književnost i kultura na stotom mestu."

O uvozu knjiga na Kosovo

"Par puta su nam oduzimali knjige na carini, pa onda leže tamo po dva, tri, četiri meseca, pa nam onda vrate. To je kad su u pitanju dve tri knjige, inače ako odštampate 500 knjiga u Srbiji u štampariji nema šanse da se prebace preko granice, ili prelaza. Sarađujemo sa piscima iz Nemačke, naše knjige sasvim legalno i legitimno prelaze carinu kad šaljemo za Frankfurt, niko od carinika nam na granici Evropske unije ne pravi problem."

Prvi čovek Društva književnika na Kosovu i Metohiji govorio je i o saradnji sa svojim albanskim kolegama:

"Kontakti su se izgubili posle rata, nemamo nikakve kontakte. Kultura naravno nema granice i ne vidim nikakav razlog da književnici ne razmenjuju knjige, ali ne prevodi se. Ja ne čitam na albanskom, razumem dosta, ali ne bih mogao da pročitam knjigu na albanskom sa razumevanjem. Ništa se ne prevodi sa srpskog na albanski, niti sa albanskog na srpski. Takođe se pogodilo da nismo imali nikakvih manifestacija na kojima smo zajedno učestvovali, a niko i ne pokazuje inicijativu da do toga dođe, ni mi, ni oni i tako stoje stvari."

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.