Kosovo mora hitno da se angažuje sa Srbijom. SAD u potpunosti podržavaju evropski predlog, postizanje pravno-obavezujućeg sporazuma, ali i primenu svih prethodno dogovorenih, te pozivaju Prištinu da formira ZSO u skladu sa kosovskim ustavom, izjavio je u zajedničkom intervjuu za grupu medija, uključujući i KoSSev, specijalni savetnik Stejt Departmenta, Derek Šole. On ne postavlja rokove, ali i kaže da je reč o koraku koji treba preduzeti velikom brzinom. Ujedno tvrdi da će kosovska vlada da stavi na sto „neke predloge povodom ovog pitanja“.
Šole je zajedno sa izaslanikom, Gabrijelom Eskobarom predvodio delegaciju SAD koja boravi u poseti regionu.
Danas su se sastali sa kosovskim premijerom, predsednicom, opozicijom, predstavnicima civilnog društva i članovima Srpske liste.
Šole kaže da je zadovoljan i optimističan nakon današnjih razgovora, te da su ujedno čuli glasove i kosovskih Srba, kada su u pitanju njihova prava.
Naglasio je da SAD zadržavaju jake veze sa Prištinom, te da njegova zemlja deli viziju o Kosovu kao „suverenom, nezavisnom, prosperitetnom i multietničkom“.
S obzirom na to da je Šole u prvoj zvaničnoj poseti Prištini na ovoj poziciji, podsetio se svog dolaska 90-tih, kao deo tima tadašnjeg pomoćnika državnog sekretara, Ričarda Holbruka.
Šole poručuje da bi Kosovo, poput SAD, sada trebalo da „proslavlja raznolikost“, te da uspostavi politike koje će biti od koristi svim građanima Kosova, bez obzira na njihovu etničku pripadnost.
Ipak, priznaje da je pred Prištinom mnogo izazova, ali i da SAD ne žele da vide da sve što je postignuto od 1999. godine „bude protraćeno“.
„Ne želimo da vidimo kako sav taj veliki potencijal, za koji mislim da je stvaran, ne bude ispunjen. Mislim da radeći zajedno, uz podršku SAD naporima koje predvodi EU, radeći sa našim prijateljima ovde u Prištini, koji su ostali naši veoma dobri prijatelji SAD, mislimo da možemo da iscrtamo jednu pozitivnu budućnost za sve ljude na Kosovu“, kazao je.
Ujedno dodaje da SAD dele viziju pune integracije Kosova u evroatlantskim i evropskim strukturama.
Radujemo se što će Vlada Kosova da stavi na sto neke predloge povodom ZSO
Američki zvaničnici su u razgovoru sa novinarima potvrdili da ne postoji rok za konačni sporazum Beograda i Prištine.
Sa druge strane, naglasili su da od Kosova očekuju da ispuni sve obaveze, uključujući i ZSO, jer je reč o ratifikovanom sporazumu i „međunarodnoj obavezi“.
„Radujemo se tome što će Kosovo ispuniti sve svoje obaveze u okviru dijaloga koje uključuju uspostavljanje Zajednice srpskih opština“, poručio je Šole.
On precizira da je ZSO hitno pitanje na dnevnom redu dijaloga, ali i kaže da će Kurtijeva vlada da „stavi neke predloge na sto“.
„Ona je dobila još veći značaj nakon nedavnih događaja na Severu. Zahteve da se preduzmu radnje u vezi sa ZSO uputili smo vladi, uputili smo kako privatno, tako i javno. To je poruka koju sam ponovio i danas. Radujemo se što će Vlada Kosova staviti neke predloge povodom ovog pitanja na sto“, kazao je.
Ipak, naglasio je da ovo telo treba da bude u skladu sa kosovskim ustavom.
„Samo želim da budem vrlo jasan da ne bismo i da ne podržavamo aranžman sličan Republici Srpskoj i ne tražimo od Kosova da podrži bilo koji aranžman koji nije u skladu sa njegovim ustavom i odlukom Ustavnog suda iz 2016“, poručio je Šole.
Kaže i da je tokom današnjih razgovora čuo da je ZSO nešto što je veoma važno za zajednicu kosovskih Srba – „kao jedan od načina da se osigura da se njihov glas čuje, da se njihova prava u potpunosti zaštite.“
„Formiranje ZSO je nešto za šta smo se zalagali na svim nivoima vlasti i razgovarali smo sa zainteresovanim stranama o tome i nastavićemo to da radimo“, precizirao je Šole.
Upitan o roku za formiranje ovog tela, američki zvaničnik poručujuje:
„Ne želim da postavljam vremenski okvir, mada verujemo da je ovo korak koji treba preduzeti sa velikom brzinom“.
Eskobar je takođe u razgovoru sa novinarima ukazao na značaj formiranja ZSO, navodeći da ona obavezuje Prištinu, Beograd, EU – jer je posrednik u dijalogu, ali i SAD – jer su je, kako kaže, oni podržali.
Upitan da prokomentariše svoje prethodne navode o alternativnim partnerima u vezi sa ZSO, Eskobar navodi da je u kontaktu sa civilnim društvom, multietničkim grupama, „think-tank“-ovima koji „ulažu mnogo truda kako bi rešili, kako bi to funkcionisalo“.
„To su partneri koje ću početi da tražim kako bi nam pomogli da stvorimo neke ideje i da demistifikujemo i ublažimo deo straha koji ljudi mogu da imaju kada je u pitanju ostvarivanje ovog sporazuma“, kazao je Eskobar.
I on podcrtava da funkcionisanje ZSO ne treba da „potkopava funkcionalnost Kosova“ odnosno da bude u sukobu sa ustavom ili zakonima.
Nalazimo se u veoma kritičnom trenutku, Beograd i Priština da se angažuju
Šole je naglasio da SAD podržavaju evropski predlog i dijalog kojim upravlja EU.
„SAD u potpunosti podržavaju ovaj dijalog, a razlog zašto smo želeli da dođemo ovde danas je da iskažemo tu našu podršku. Takođe, bili smo u bliskom kontaktu sa našim evropskim kolegama“, kazao je Šole.
Precizira da treba što pre doći do novih razgovora, te da ne postoje preduslovi za sastanak kosovskog premijera i predsednika Srbije.
Bolje pre nego kasnije
Iako kaže da nema tačan datum novog sastanka, ogradivši se da dijalog vode evropski partneri, poručuje da očekuje da će uskoro doći do novog susreta, te da će o tome da razgovara i sa srpskim predsednikom sutra u Beogradu.
On je, sa druge strane, podelio pozitivne utiske nakon razgovora sa Kurtijem i Osmani, te kazao da su prištinski zvaničnici izrazili „snažnu želju“ da se uključe u razgovore.
„Verujemo da se nalazimo u veoma kritičnom trenutku. Verujemo da bi Kosovo i Srbija trebalo hitno da se angažuju u dijalogu pod posredstvom EU s ciljem postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa usredsređenog na međusobno priznanje“, podcrtao je ovaj zvaničnik.
On je ujedno kazao da ne postoje rokovi za zaključenje pravno-obavezujućeg sporazuma.
„U pitanju je hitna stvar, ali ne određujemo rokove ili datume“, rekao je Šole.
Bezbednosna situacija na Severu je zabrinjavajuća
Nakon najnovijih tenzija na Severu Kosova, Šole priznaje da je došlo do pogoršanja situacije, te kaže da sada postoji bezbednosni vakuum.
„Bezbednosna situacija na Severu je zabrinjavajuća. To smo čuli od civilnog društva, političara. Sudije, tužioci policajci napustili su posao i to je zabrinjavajuće. Pričali smo o načinu na koji bismo mogli da pokažemo našu podršku u pokušaju da se to pitanje reši i da vratimo narod na njihova radna mesta“, kazao je Šole odgovarajući na pitanje urednice KoSSev portala.
Sa druge strane, najavio da su danas u Prištini, ali i da će sutra u Beogradu zatražiti od vlade da ne prave nove korake koji bi mogli da dovedu do većih kriza. Precizira da ne sme biti nikakvih provokacija.
„To bi bilo veoma loše, ali bi nas i odvratilo od napora Evropske unije koje u potpunosti podržavamo, a kako bi se došlo do normalizacije odnosa koja vodi ka uzajamnom priznanju“, još jednom je kazao Šole.
On precizira da bi trebalo da se troši manje energije na upravljanje krizama.
Želimo da proširimo svoju energiju na evropske integracije. Želimo da trošimo manje energije na krizni menadžment
„Moramo diplomatski da prekinemo ovaj krug stagnacije u kojem se nalazimo. I mislim da je vreme da se bacimo na posao koji je pred nama… Želimo da upotrebimo našu energiju, američku diplomatsku energiju na postizanju te evroatlantske budućnosti Kosova. Voleli bismo da trošimo manje te energije na upravljanje krizama, na prelaske sa jedne krize u drugu“, naglasio je.
Najavio je i da će iste poruke da prenese i sutra u Beogradu.
Ideja o Mitrovici kao bescarinskoj zoni moguće deo konačnog sporazuma
Gabrijel Eskobar govorio je nedavno o Mitrovici kao bescarinskoj zoni. Na pitanje KoSSeva da objasni ideju, on je ponovio da smatra da Mitrovica ima mnogo potencijala za ekonomski razvoj i da bi kroz bescarinsku zonu život građana bio bolji.
Na dodatno pitanje nešeg portala da potvrdi da li bi to bilo deo onoga što se predstavlja kao konačni sporazum. Eskobar je odgovorio potvrdno.
Kaže da se ljudi na Severu Kosova osećaju izolovano i da su pod pritiskom.
„Možda postoje načini da se kroz ekonomski potencijal Mitrovica otvori ka regionu i da ljudi u regionu pogotovu u Srbiji i Kosovu zajedno streme ka zajedničkom cilju – ekonomski razvoj, bolja budućnost, pogotovu za buduće generacije“, kazao je Eskobar.
On, međutim, kaže da je za tako nešto potrebno da se prevaziđe trenutna kriza.
Pročitajte još:
Delegacija SAD predvođena Šoleom i Eskobarom održala sastanke sa Srpskom listom, Osmani i Kurtijem
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
