„Nemački stav po pitanju Kosova je jasan i to je već poznato nekoliko godina i to sve piše i u papirima. Ono što je sada potrebno je da se svi posvete i budu angažovani u tom procesu kako bi došlo do pomaka. Korak po korak, obe strane moraju da daju svoj doprinos tome i odgovorne su za to da se dijalog ne blokira, da se napravi niz malih koraka koji će odvesti do konačnog cilja“, kazao je Olaf Šolc u Beogradu. Naglasio je da je želja velikog broja ljudi u Evropi da se Srbija priključi Evropi u uvođenju sankcija Ruskoj federaciji.
Po pitanju Kosova i Metohije, nema saglasnosti, kazao je Aleksandar Vučić. Naglašavajući da Srbija ne reaguje na pritisak i pretnje da nešto mora da uradi, naglasio je da se nakon Šolcove poruke u Prištini, danas po prvi put čulo da neko iz Evrope traži od Srbije uzajamno priznanje sa Kosovom.
„Ako vi mislite da treba da nam pretite zato što se trudimo da sačuvamo poredak UN ili zato što se trudimo do kompromisnog rešenja, nemamo ništa protiv. Vi svoj posao mi svoj posao“.
Ipak za njega je važno da Šolc razume suštinu problema, a to je upravo politika korak po korak, kazao je srpski domaćin.
Takođe, iako je Srbija jasno osudila napad Rusije na Ukrajinu i povukla konkretne poteze u tom pravcu, stav po pitanju sankcija je takođe drugačiji i to iz više razloga.
Nemački kancelar Olaf Šolc, posle Prištine stigao je u Beograd. Kao i nakon sastanka sa kosovskim premijerom iza zatvorenih vrata, i u srpskoj prestonici nakon susreta sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem održao je zajedničku konferenciju za medije, koja je ipak trajala znatno duže nego prva.
„Jasno je da se sporazumom konačno rešava pitanje priznanja Kosova, onda je nezamislivo da dve zemlje ne priznaju jedna drugu, a da budu deo EU. Za Kosovo je važno da dijalog sa Srbijom, uz posredovanje Evropske unije, ide napred. Molim strane da pokažu posvećenost dijalogu, iako to izgleda teško“, rekao je nemački kancelar u Prištini.
Za srpskog predsednika i medije bilo je to iznenađenje.
„Mi smo danas čuli da se traži međusobno priznanje. Mi nikada ranije nismo čuli ni od koga iz Evrope da se traži međusobno prizanje. Mi smo slušali da se traži ono što i jeste deo pregovaračke platforme koju Srbija ima sa EU, a to je sveobuhvatna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine“, kazao je srpski predsednik, dodajući:
„I nikada nije niko govorio o međusobnom priznanju osim Amerikanaca koji su tu doktrinu usvojili pre tačno tri godine. Dakle, niko u Evropi danas i zvanično ne traži uzajamno priznanje. To smo danas čuli na konferenciji u Prištini i ja to mogu da razumem na štetu Srbije, upravo onako kako sam i predvideo da će da se događa pre nekoliko nedelja prateći sve šta se događa u nekim drugim delovima Evrope“.
Ako vi mislite da treba da nam pretite zato što se trudimo da sačuvamo poredak UN ili zato što se trudimo do kompromisnog rešenja, nemamo ništa protiv. Vi svoj posao, mi svoj posao
I dok je za Vučića Šolcova poruka iz Prištine bila iznenađenje, nije iznenađenje da je Nemačka „velika i moćna zemlja“, nasuprot maloj Srbiji, kojoj preostaje da sagleda kako će se postaviti prema novim tonovima za dijalog Beograda i Prištine.
Šolc u Beogradu o malim koracima
Za razliku od konkretne poruke u Prištini, nemački kancelar je umesto akcenta za uzajamno priznanje, u Beogradu akcenat ipak stavio na „niz malih koraka“ u dijalogu.
„Za nas je napredak u tom dijalogu nešto što je potrebno i želim da ohrabrim sve političlke lidere da dođe do pomaka da se sklopi niz malih stvari koje u celini u zbiru unapređuju dijalog između dve zemlje“, kazao je Šolc.
Srbija nije nikad odustajala od dijaloga i ne odustaje i dalje, naglasio je predsednik danas.
„Srbija nije nikada odbila nijedan sastanak. Srbija je prisustvovala i prihvatila svaki poziv, dokument o nestalim osobama je prihvatila i mogli smo još pre godinu dana da ga potpišemo ali nismo zbog hira nekih drugih. Nemojte da se ljutite što govorim da je naš odnos prema Kosovu drugačiji od našeg“, takođe je kazao.
Jer onoliko koliko vi volite teritorijalni integritet Ukrajine, nemojte da se ljutite, Srbi vole teritorijalni integritet Srbije, izvinite
Vučić je odgovarajući na pitanja nemačkih novinara koji prate Šolca u regionu, napravio paralelu između pitanja Kosova i Ukrajine, odnosno poštovanja teritorijalnog integriteta, ali i spremnosti sa druge strane Srbije da dođe do kompromisnog rešenja za Kosovo.
„Uprkos svemu tome, rezoluciji 1244 koja je u punoj snazi i koja govori o teritorijalnom integritetu Srbije, uključujući Kosovo kao njen deo, spremni smo da razgovaramo o kompromisnim rešenjima i znamo da je to uslov“.
Vučić je potvrdio da su danas održani pregovori sa turskom stranom – KEDS-om oko prisustva ove kompanije na Severu, te da se u narednim danima očekuje zaključenje sporazuma o energetici
Više pitanja nemačkih novinara ticalo se toga što Srbija ne uvodi sankcije Ruskoj federaciji, a upravo je taj zahtev bio jedna od ključnih poruka nemačkog kancelara predsedniku Srbije.
Kaže da je Olaf Šolc „decidno zatražio“ od Srbije da se priključi sankcijama protiv Ruske Federacije.
Naglašavajući da je Srbija nedvosmisleno osudila napad na Ukrajinu, da poštuje njen teritorijalni integritet, predsednik Srbije je ipak potvrdio i to da je stav Srbije specifičan prema uvođenju sankcija sa više razloga zašto to ne čini.
„Jedan od razloga je kontrapitanje koje bih mogao da vam postavim: a u čemu je razlika kada neko izvede napad na Srbiju bez odluka SB UN i kada neko bez odluke SB UN takođe izvrši agresiju na Ukrajinu?“ Samo da mi neko objasni u čemu je razlika“, odgovorio je nemačkom novinaru.
Takođe, Srbi se sećaju sankcija i ne misle da su sankcije „najbolja stvar“.
„Ali ne zaboravite i da mi imamo i drugačije odnose i sa ruskom stranom vekovima, opet i neke druge stvari“, kazao je dodajući:
„Takođe nije nam smetalo da budemo fer i da osudimo neke druge strane kršenja međunarodnog javnog poretka i napada na Ukrajinu. Zato što smo se ponašali principijelno i zato što smo imali vrednosti“, podsetio je Vučić, dodajući da Srbija od Rusije ima podršku i po pitanju Kosova i Metohije u SBUN a „ne od nekih drugih“, uključujući i pitanje energenta.
Govorio je o onome što vidi kao dvostruke standarde kada je u pitanju odnos prema Srbiji od strane dela Evrope, pre svega medija.
„Ja sam odlično razumeo zahteve kancelara Šolca, nisam ih krio od vas. Njegov je zahtev da to uradimo juče. Ja sam sa njim razgovarao na vrlo otvoren način o tome i o svim našim odlukama u budućnosti kancelar će da bude upoznat sa tim“.
„Borićemo se i da dijalog sa Prištinom napreduje. Borićemo se i da napreduje vladavina prava, pa vi ako budete zadovoljni to nam pokažite, ili ako budete nezadovoljni nam opet pokažite. Mogli ste i do sada bez Srbije, vas da boli ne može ništa, može samo nas“.
Nemačkog kancelara zamolio je da razume da ono što on govori misli 90 odsto Srbije, te da uprkos tome što ponekad, kaže i uradi nešto što ide i na njegovu ličnu štetu, nastoji da se ipak ugrize za jezik da ne ide na štetu Srbije.
Ipak, u uvodnom delu obraćanja, srpski predsednik imao je mnogo optimističnije i mirnije poruke.
On je visokom gostu iz Nemačke beskrajno zahvalan, što je kazao i više puta tokom zajedničkog obraćanja, uz opasku da je njemu mnogo važniji razgovor sa liderom Nemačke, nego je velikoj Nemačkoj bitan razgovor sa njim.
Oba gosta su u svojim obraćanjima pre novinarskih pitanja u prvi plan isticala privrednu saradnju.
Šolc: Sankcije i isporuke naoružanja pomažu Ukrajini da se odbrani
Ipak, Olaf Šolc je za razliku od nastupa u Prištini, značajan deo uvodnog izlaganja opredelio za pitanje sankcije Ruskoj federaciji, tvrdeći da su sankcije „veoma efikasne, mnogo efikasnije nego one nakon aneksije Krima“. U pitanju je 6. paket sankcija koji neće tek tako nestati ni kada prestanu ratna dejstva.
„Ovo je strašni besmisleni rat za imperijalističku viziju Rusije. Zato je važno da svi u EU pokažu solidarnost sa Ukrajinom i da se brani protiv napada. Sankcije su upravo deo toga, te je važno da se što veći broj zemalja priključi njima. Pored isporuke naoružanja upravo su sankcije Rusiji ono što pomaže Ukrajini da odbrani svoj suverenitet i teritorijalni integritet i nezavisnost“, kazao je nemački kancelar, naglašavajući:
„Očekujemo da se tim sankcijama priključe i sve zemlje koje teže da se priključe EU“.
Srbija bi bez Nemačke teško napredovala, ocenio je u delu privredne saradnje. Nakon što je predsednik Vučić izneo detalje o uspehu, Šolcu nije preostalo drugo do da se složi sa ciframa.
„Ono što ljudi, čini mi se, i u Srbiji u Nemačkoj olako pređu i čemu nedovoljno pažnje poklanjamo to je činjenica da Srbija i Nemačka sve bliže i bolje sarađuju po pitanju ekonomije i gotovo je neverovatno da imamo i prva četiri meseca povećanje trgovinske razmene od 25, 7 procenata u odnosu na prošlu godinu a koja nije bila korona godina“, naglasio je Vučić.
Ocenjuje ovu saradnju kao neverovatan skok, sa prognozama do kraja godine veću od 7,5 miljardi, ponavljajući da to Nemačku čini najvećim partnerom Srbiji, a Srbiju najvećim partnerom Nemačkoj na Zapadnom Blakanu
„83,1 posto pokrivenost uvoza i izvoza ali ne zato što je Srbija bila inovativna, već zbog dobrih uslova nemačkim kompanijama da posluju, 77000 ljudi nemačke kompanije zapošljavaju u Srbiji“, izneo je cifre Vučić, upoređujući sa 17 hiljada, koliko je bilo kada je pre više od deceniju započeo svoje mandate.
Ključna tema razgovora bila je evropska perspektiva Zapadnog Balkana, za šta se posebno, kako sam Šolc ističe, ali i njegovi domaćini – ranije danas u Prištini i večeras u Beogradu – nemački kancelar zalaže. Predvideo je i konkretne poteze.
Večeras se lideri zapadnog Balkana ponovo sastaju sa Olafom Šolcom u Solunu upravo na temu integracija u EU, a nemački kancelar podseća na skoru 20-godišnjicu Solunskih odluka o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.
„Sledeće godine obeležiće se 20-godišnjica Solunske odluke iz 2003. Te odluke predviđaju perspektivu pristupanja EU zemalja Zapadnog Balkana. Pri tome sigurno nije bilo mnogo ljudi koji su predviđali da će to potrajati 20 godina. Veoma važno je da taj proces dobije novu dinamiku i da krenemo sa mrtve tačke“.
Za njega je to važna tema, zbog čega će ponovo uspostaviti Berlinski proces, kroz šta pokušava upravo da pomogne proces pristupanja.
Nemački kancelar doneo je u Srbiju novu nadu za sve na Zapadnom Balkanu jer želi stvarnu perspektivu proširenja EU
„To je važna i izvanredna poruka za sve na zapadnom Balkanu“, naglasio je sa druge strane predsednik Srbije, uz opasku da će Srbija morati mnogo brže da napreduje po pitanju vladavine prava, demokratizacije sloboda i ostalih pitanja.
Konačno, Vučić kaže da ima apsolutno poverenje u Šolca kada je u pitanju njegova posvećenost podrške zemljama Zapadnog Balkana i nada se da, ukoliko sam Zapadni Balkan bude posvećen, prvi rezultati će se videti već u decembru, a posebno za godinu dana.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
