„Svestan sam da je to (bombardovanje) kontraverzno pitanje i da je postojala velika dilema ’99. Kada nije postojao dogovor u Savetu bezbednosti morala je da se donese neka odluka jer u suprotnom bi nastala humanitarna katastrafora i cilj je bio izbeći humanitarnu katastrofu, izbeći genocid“, kazao je danas nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib u emisiji Pravi Ugao na TV Vojvodina.
„Počinjeni su grozni zločini u ime Nemačke tokom Drugog svetskog rata u mnogim zemljama i mislimo da je veoma važno ne zaboraviti, zbog čega treba da pričamo o tome, trebalo bi da pišemo o tome ali u isto vreme sam lično imao želju da sa svoje strane kažem par reči na ovu temu“, kazao je ovaj nemački diplomata.
„Što duže provodite vremena na ovom prostoru znate šta je to zapravo značilo za ljude u ovom regionu i ljude koji žive u Srbiji“, dodao je Šib.
On je juče na obeležavanju godišnjice bombardovanja Beograda 1941 od strane tadašnje nacističke Nemačke, u kojem je teško stradala tadašnja jugoslovenska prestonica, za list „Politika“ napisao autorski tekst upravo o ovom događaju.
Kao nemački ambasador u Srbiji osećam iskrenu potrebu da odam počast žrtvama stravičnih zločina počinjenih u ime Nemačke, poručio je u tekstu.
Napad na Beograd je bio samo početak zločina koji su usledili, naglasio je on i podsetio da su na teritoriji Srbije za vreme okupacije ubijene desetine hiljada ljudi.
U Srbiji je duže od dve godine i kako kaže, znao je šta je nacistička Nemačka uradila na ovim prostorima.
Ipak, kaže da ima problem da se bombardovanje Srbije i Jugoslavije dva puta u 20. veku povezuje kao nastavak „kažnjavanja“ Srbije po treći put 1999. godine. Nasuprot takvog „naizglednog kontinuiteta“, on na događaje iz 1999 ne gleda kao na kažnjavanje Srbije.
„’99 je bila potpuno drugačija Nemačka, i znamo da je to bilo teško vreme za vas i da to što se desilo ’99 je bilo veoma teško za Srbiju. I dalje je to ogromno pitanje i svestan sam toga ali isto tako ne bi trebalo zaboraviti da se to tek tako desilo i da se pripremalo duži period vremena. Pre nego je došlo do bombardovanja problem je bio da se nađe rešenje koje se tiče Kosova i sva diplomatska sredstava su primenjena“, kazao je nemački ambasador.
Dve decenije od kraja bombardovanja, on i dalje veruje u opravdanost napada NATO na SRJ, odnosno Srbiju.
„Može se reći da je to bila teška odluka, ali su to činjenice i ovo je razlog da, kada se priča o istoriji, moraju se pogledati sve strane i aspekti koji mogu biti kontraverzni. Neki mogu reći da je bilo nepravedno i nije bilo fer, možemo pogledati kako se desilo i da su bili razlozi za to što se desilo“.
Nije dao konkretan odgovor na pitanje da li mu se slučajno omakla reč „genocid“. Čestitajući novoj kosovskoj vladi i predsedniku u Prištini, naglasivši da je sada pripremljen teren za nastavak o normalizaciji, kazao je:
„Ne mogu sada i ne želim da komentarišem o nečemu što su neki od aktera rekli. Najvažnije je da se obe strane sastanu pod pokroviteljstvom EU i krenu da rešavaju stvari“.
Glavni cilj je konačni pravno obavezujući dogovor i svi su saglasni da se pitanje Kosova mora rešiti:
„To je proces normalizacije, videti šta će se desiti ali sada je presudno da se dijalog nastavi i da se odnosi između dve zemlje o normalizaciji nastave i pitanje je priznanja, to je jasan problem. Svi su saglasni da se pitanje Kosova mora rešiti i da je to radi i dobrobiti i Srbije i Kosova i celog regiona ali ne bismo to nikad direktno povezali, rekli da ste vi naši prijatelji samo ako rešite taj problem“.
Šib je objasnio da se pregovori ne mogu završiti pozitivno ukoliko ne postoji uzajamno poverenje i dobra konstruktivna atmosfera, apelujući na Beograd i Prištinu da budu konstruktivne.
Odnos između Srbije i Nemačke vidi kroz veze koje se stvaraju preko nekoliko generacija Srba koji žive u Nemačkoj, veza između samih ljudi i u kulturi i svoj posao ambasadora vidi u pružanju podrške takvim vezama.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
