Sever Kosova: Brisel je još uvek daleko

Tatjana Lazarević

(tekst je izvorno objavljen na italijanskom, 12. septembra 2014.)

Postalo je teško pisati tekstove o konundrumu “Severno Kosovo”, jer su svi događaji u spoljašnjoj formi upakovani kao jednostavan i prost slatkiš u oblandu, a najčešće su ugorčani i uskisli obroci za one koji tamo žive.

Vlada političko zatišje. Nedavan sastanak u Briselu dva pregovaračka tima prošao je mirno; kao i samit o Zapadnom Balkanu; kao i predstavljanje redovnog kvartalnog izveštaja Generalnog sekretara UN-a. U Briselu je postignut sporazum o carinskim objektima, u Berlinu su se ravnopravno istakle srpska i kosovska zastava, a srpski i kosovski premijer, posvetivši se infrastrukturnim vezama, sa nemačkom kancelarkom uronili u geografsku mapu. U Njujorku su srpski i kosovski ministar spoljnih poslova ponovili posvećenost briselskom dijalogu. Sever Kosova razvija organe lokalne samouprave.

Konstituisanje skupštine

Od kosovskih parlamentarnih izbora do danas, prošlo je četiri meseca, a vlada još uvek nije formirana. Ubedljiva pobeda Hašima Tačija mu nije pomogla da do sada formira vladu po treći put, a za mesto premijera se bori i Ramuš Haradinaj. Opozicione stranke su se ujedinile da formiraju vladu, u čemu su značajnu ulogu odigrali i srpski poslanici, kada su sredinom jula glasali da kandidat iz LDK bude predsednik skupštine. Političkim manevrom je u istom danu sprečeno glasanje za Tačijevog čoveka, a potom usledio i izbor kandidata LDK. Ustavni sud Kosova je potom proglasio neustavnom ovu odluku.

Nova konstitutivna sednica zakazana je za 18. septembar. Američka ambasada je već apelovala na političke predstavnike da se vlada što pre formira, navodeći da “ne smatraju da je potrebno da se strane misije uključuju u aktuelan unutrašnji politički proces." Kosovska štampa je izvestila da je došlo do dogovora u kojem su opozicione partije udružile snage sa jednom od najzahtevnijih stranaka u mogućoj novoj vlasti, pokretom “Samoopredeljenje” koji je izgleda dobio da predvodi pregovore sa Srbijom i da se stopira proces privatizacije, od čega ne odustaje. Uzimajući u obzir istorijsko protivljenje Samoopredeljenja za dijalog sa Beogradom, ovo je razlog za zabrinutost srpske zajednice na Kosovu. Srpski poslanici su zatražili da se inauguraciona sednica kosovskog parlamenta, iako zakazana za petak, 12. – pomeri za 18 septembar.

Mirođija: srpski poslanici

Srbi nisu uspeli da osvoje nijedan mandat, zbog učešća od svega 38.000 svojih birača na kosovskim parlamentarnim izborima, već samo 10 zagarantovanih mesta. Na Severu Kosova poslanici neće imati legitimitet. Od četiri srpska poslanika sa Severa, svi su iz najsevernije opštine Leposavić i politički anonimni. Srbi sa Severa su praktično bojkotovali kosovske izbore u junu, u relativno opuštenoj atmosferi. Birališta su otvorena bez incidenta. Iako su glasačke kutije tokom izbornog dana bile mahom  prazne, na kraju dana u njima se ipak našlo oko 16.000 listića.

Iako oslabljeni, srpski poslanici su, glasajući za predsednika skupštine iz LDK, odigrali moćan politički potez, uvodeći Kosovo u četvoromesečnu parlamentarnu krizu.

Suprotni efekti

Nepostojanje vlade je jasno označeno kao prepreka u napretku kosovskog društva, ali i Srbije. Kosovo potresaju brojni problemi, uključujući vidljive posledice jačanja radikalnog islama, pre svega kroz borbu Albanaca u ISIS-u. Uprkos demantijima, vidljiva je i značajna podela Zapada u tome kako zapadne zemlje vide buduću vladu, a aktivnosti pojedinih međunarodnih ambasada i kosovski Albanci sada označavaju kao zamešeteljstvo u postizborniom procepu. Srbiji se žuri u procesu evropskih integracija, a nastavak pridruživanja je direktno uslovljen primenom Briselskog sporazuma. Za nastavak političkog dijaloga neophodno je formiranje vlade u Prištini.

Suprotno ovome, stanovništvu na Severu odgovara politička tišina nakon burnih događaja tokom juna i jula. To što Kosovo nema vladu podrazumeva da iz Prištine, ali pre svega iz Beograda, stiže manji pritisak. Ventil na ekspres loncu je na kratko podignut i Sever može da se ‘krčka’ do sledeće krize.

Neuralgična tačka

Na glavnom mostu na Ibru izbilo je nasilje deset dana nakon izbora. Prizor razgnevljenih Albanaca koji jurišaju sa albanskim zastavama, uz povike “UČK”, podsetio je na potrebu da rešavanje pitanja Severa Kosova, umesto potpune briselizacije, mora da obuhvati suštinsku stabilizaciju zajednica na terenu, na koju su svi zaboravili, i tako stvori uslove za stvaran mirovan dijalog.

Visoke tenzije su se razvile tokom juna i jula. Praktično je Beograd 18. juna, po Briselskom dogovoru, uklonio trogodišnju barikadu, da bi nakon povišene napetosti u jutarnjim časovima, političko rukovodstvo sa Severa, uz koordinaciju sa Beogradom, postavilo nanose zemlje i tuja u tzv. Park mira, koji je sa suprotne strane grada nazvan novom barikadom. Usledio je ultimatum gradonačelnika Južne Mitrovice da se most “oslobodi”, a potom i erupcija nasilja sa južne strane, u kojem je povređeno nekoliko desetina međunarodnih policajaca, građana, uz dva novinara, a više policijskih i ostalih vozila zapaljeno. Zahvaljujući izuzetno snažnom obezbeđenju mosta od strane specijalne kosovske policije, američkog, nemačkog KFOR-a, italijanskih karabinjera i specijalne policije EULEX-a, izbegnute su veće posledice.

Dodir na neuralgičnu tačku pokazao je da je pacijent godinama lečen pogrešnom terapijom, jer je reakcija bila ista kao i pre 15 godina.

Zajednica samouprava

Samouprava na Severu sastavljenja je od kosovskih SO i gradonačelnika, kao i Privremenog organa i Upravljačkog tima za uspostavljanje Zajednice srpskih opština, koje je srpska vlada imenovala nakon raspuštanja srpskih samouprava prošle godine, pripremajući se za održavanje kosovskih lokalnih izbora, a kojima su se tadašnje opštinske skupštine protivile. Ove službe na terenu deluju sinhronizovano.

Uprkos očiglednom zajedničkom delovanju, u javnosti se pomera težište percepcije ko je ‘prvi’ organ vlasti. Iako je delovalo da su kosovski gradonačelnici u mesecima nakom izbora – sinonim za lokalnu vlast, situacija se sada promenila, te se Privremeni organ i Upravljački tim percipiraju kao vodeći, s tim što je gradonačelnik Leposavića ujedno i predsednik Privremenog organa, a gradonačelnik Zubinog Potoka ne boravi u svojoj kancelariji nakon pokušaja njegovog hapšenja krajem jula.

U Severnoj Mitrovici još uvek postoji i Administrativna kancelarija, svojevremno predviđena Ahtisarijevim planom kao privremena struktura do formiranja samouprave. Ova kancelarija, koja je godinama bila nepopularna na Severu, ne samo da nije zatvorena, već uz saradnju sa gradonačelnikom i lokalnom skupštinom, te uz podršku nekih međunarodnih kancelarija, jača kao tehnička podrška opštini. Tako se iz ove kancelarije isplaćuju plate odbornicima, dok opštine na Severu još uvek nemaju svoj budžet.

Građevinski radovi

Na Severu Kosova se uređuju ulice, zelene površine, fasade zgrada, ulazi, postavljavlja kamen temeljac. To nisu velika i sistemska ulaganja, već brzoopotezne i kozmetičke promene. Projekti idu preko kosovskog i srpskog budžeta i EU.

Radovi na ozelenjavanju glavnog mosta u Severnoj Mitrovici su se posle nasilja na mostu proširili na stvaranje pešačke zone u tri ulice koje se seku kod mosta i izgradnju trga “Car Lazar”, nakon čega su u etnički mešovitim delovima grada, na ulicama nikli betonski stubovi sa nalepnicama “Trg UČK” i “Trg Adem Jašari”. Kosovska delegacija je tokom dva sastanka u Briselu u julu, zatražila uklanjanje Parka mira. Poslednji dogovor predviđa fazni pristup u rešavanju ovog pitanja, koji kosovska strana tumači kao uklanjanje barikade, a srpska kao ostajanje Parka mira. Obustavljeni su radovi u blizini mosta, a o Trgu Lazarovom se više ništa ne govori. U Parku mira se trava šišala nekoliko puta, a na obližnjim klupama uglavnom sede stanovnici sa juga.

Leteći briselski sto

Dve strane se međusobno optužuju za nesprovođenje konkretnih dogovora i lošu primenu – od dogovora o policiji i katastru, preko formiranja Zajednice srpskih opština, dogovora o sudu,  visokom obrazovanju, telekomunikacijama, slobodi kretanja. Briselski dogovor više ne deluje tako artikulisano kao što je na početku bilo onima koji su  učestovali u njegovom donošenju. Šta se stvarno dogovara za briselskim stolom za same građane ostaje i dalje u najvećoj meri nevidljivo, sve do pokušaja primene tih odluka. Nesklad  samih rešenja sa stvarnom situacijom i raspoloženjem na terenu je ono što  svima upada u oči.