Senator Džonson: Nemačka ima crvene linije, SAD ne

Rekao bih da je Nemačka podvukla crvenu liniju u odnosu na to koliko će daleko ići u rešavanju pitanja odnosa Srbije i Kosova, dok Sjedinjene Američke Države nisu – kaže američki republikanski senator i predsedavajući Odbora za unutrašnju bezbednost Ron Džonson (Ron Johnson), u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE). On dodaje da je američki stav prilično konzistentan po pitanju moguće promene granica između Kosova i Srbije, a to je da rešenje mora doći od strana u sporu. U intervjuu za RSE govori i o uticaju Moskve na Balkanu, odgovara na pitanje da li će predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) posetiti regiju, ali najpre poziva Kosovo i Srbiju da se ugledaju na trenutno aktuelni primer rešavanja višedecenijskog spora Grčke i Makedonije: “Ovo je trenutak za uspostavljanje stabilnosti, većeg mira i prosperiteta. Proveo sam dva dana u Grčkoj, jedno prepodne u Makedoniji, jedno veče na Kosovu i sada sam u Srbiji. Grčka i Makedonija imaju realnu šansu da reše spor vezan za promenu imena države koji traje dvadeset sedam godina. Smatram da obe zemlje imaju veoma odvažne premijere koji sagledavaju šta je u interesu naroda. Mislim da taj primer može koristiti Srbiji i Kosovu koji, po meni, vode veoma ozbiljne pregovore kako bi rešili međusobni višegodišnji sukob.“ Džonson je u Beogradu boravio u ponedeljak, nakon posete Grčkoj, Makedoniji i Kosovu. Prenosimo deo intervjua u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine i govorom Predsednika Srbije tokom prošlonedeljne posete Kosovu.

RSE: Od vaše prethodne posete Srbiji u februaru, dogodilo se nešto što niko nije očekivao, a to je otvaranje diskusije o potencijalnoj izmeni granica između Srbija i Kosova. Zbog toga vam moram postaviti sledeće pitanje – da li je to prihvatljivo za zvaničnike SAD-a?

Džonson: Mislim da je naš stav prilično konzistentan, a to je da rešenje mora doći od strana u sporu, iako se do tog rešenja neće lako doći. Rešenje mora doći od strane rukovodstva i naroda Srbije i Kosova. SAD su tu samo kako bi podržale i ohrabrile rešenje spora. Želimo da rukovodstvu obe strane damo prostor da budu fleksibilni i kreativni, da pronađu rešenje za ovaj izuzetno težak problem. Ja sam ovde prevashodno kako bih pružio takvu vrstu podrške i podstreka.

RSE: Kakav ste utisak stekli, da li su srpski i kosovski zvaničnici zaista ozbiljni kada kažu da bi podela mogla biti rešenje višedecenijskog problema?

Džonson: Mislim da su ozbiljni kada je reč o pronalaženju rešenja. Ponavljam, mi nećemo ništa nametati, rešenje mora proizaći iz tih razgovora. Ja razumem zabrinutost ljudi i ta zabrinutost je legitimna zbog opasnosti domino efekta, ali rešenje ćemo prepustiti rukovodstvu Srbije i Kosova i potom ćemo to rešenje razmotriti i izraziti naš stav i potencijalnu zabrinutost po pitanju istog.

RSE: Mnogi su eksperti, aktivisti i politički analitičari koji otvoreno upozoravaju na opasnost negativnih posledica na region, na Balkan. Šta mislite o takvoj vrsti komentara?

Džonson: Mislim da je takva vrsta zabrinutosti legitimna, ali isto tako verujem da su srpski i kosovski lideri toga takođe svesni, te to mora biti ukalkulisano u svaku vrstu rešenja. Ali ponavljam, mi nismo ovde da bismo diktirali o čemu treba diskutovati, šta treba razmotriti i kakvo konačno rešenje treba da bude. Mi smo ovde da ohrabrimo i pružimo podršku.

RSE: Da razmotrimo i drugačije gledište. Neke države, pre svega Nemačka, kategorički su protiv bilo kakve promene granica između Srbije i Kosova. U čemu se konkretno razlikuju stav Nemačke i SAD-a?

Džonson: Rekao bih da su oni povukli crvenu liniju, dok mi nismo. Ali mi veoma podržavamo dijalog koji predvodi Evropska unija u smislu približavanja dve strane. Pozdravljamo taj dijalog, ali ne podvlačimo nikakvu crtu.

RSE: Siguran sam da ste videli da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić proveo ovaj vikend na Kosovu. Tokom protesta u severnom delu Mitrovice, koja je podeljen grad, on je spomenuo Slobodana Miloševića kao, citiram, “velikog srpskog vođu”. To je izazvalo mnoge negativne komentare širom regiona u protekla dva dana. Šta mislite o tome? O takvom zaključku, opisu Slobodana Miloševića?

Džonson: Drago mi je da je predsednik Vučić mogao da ode na Kosovo i izrazi svoje stavove. Nisam imao priliku da pročitam ceo njegov govor i ne bih da dajem bilo kakav komentar pre nego što se upoznam sa kontekstom i njegovim govorom u celosti.

RSE: Ali da li vas je takav zaključak iznenadio?

Džonson: Ja ne bih tako opisao Miloševića.

RSE: Kako biste ga vi opisali?

Džonson: Ne bih ga opisao kao velikog vođu.

RSE: Ovih dana vodi se diskusija o novom kursu Sjedinjenih Američkih Država prema Srbiji. U julu nakon posete Vašingtonu predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, na primer, izjavila je da je administracija predsednika Trampa spremnija da sasluša poziciju Srbije u vezi sa Kosovom nego što je to bio slučaj ranije. Da li je pitanje Kosovo otvoreno za Sjedinjene Američke Države?

Džonson: Premijerka je bila u Vašingtonu kako bi prisustvovala obeležavanju sto godina od kada je [28. predsednik SAD, prim. aut.] Vudro Vilson podigao srpsku zastavu iznad Bele kuće, prepoznajući ogromnu žrtvu koju su podnele Srbija i njen narod tokom Prvog svetskog rata. Verujem da je premijerka prepoznala, uzimajući u obzir kontekst, sam događaj i prisustvo velikog broja kongresmena, inače i sam sam prisustvovao ceremoniji, dubok nivo podrške za srpski narod u njihovom naporu da stabilizuju situaciju u svojoj zemlji, ovde na Balkanu i ostvare prosperitet i bolje mogućnosti. To je priznanje da je Amerika uz srpski narod i mi želimo da vidimo uspeh ove nacije.

RSE: U izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom House) stoji da je Srbija od država u regionu nazadovala u pogledu demokratije u 2017. godini, više nego druge zemlje u regionu. Da li se slažete sa tim? Navode, između ostalog da je Aleksandar Vučić jedan od političara koji je odgovoran za to.

Džonson: Nisam pročitao taj izveštaj. Koliko ja shvatam, predsednik Vučić je posvećen članstvu Srbije u Evropskoj uniji (EU), a naravno ukoliko imate želju da postanete članica EU, morate da se pokažete u smislu demokratskih institucija, vladavine prava, nezavisnog sudstva, slobode medija. Ukoliko je to težnja predsednika Vučića, očigledno je da će morati da se uskladi sa zahtevima Evropske unije. Mislim da je to veoma dobro za Srbiju.

RSE: Gde je Balkan na listi prioriteta administracije Donalda Trampa?

Džonson: Mogu govoriti o mojim prioritetima. Ne mislim da sam neku zemlju u Evropi posetio vise od tri puta. A ovde sam sada po treći put. Jasno je da je ova regija visoko na listi mojih prioriteta, takođe i pomoćnika državnog sekretara Vesa Mičela (Wess Mitchell) imajući u vidu i njegove posete.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.