Pred zasedanje Generalne konferencije UNESCO-a koja odlučuje o članstvu Kosova u ovoj organizaciji, četvorica nekadašnjih šefova UNMIK-a – Bernard Kušner, Mihael Štajner, Soren Jesen Petersen i Joakim Riker, uputili su eksplicitno pismo podrške za članstvo Kosova u UNESCO. Opisujući sebe kao "nezavisne činioce" koji poznaju situaciju, oni poručuju da UNESCO "ne može da dopusti da ne pomogne Kosovu i njegovom narodu" i da može da doprinese daljoj "normalizaciji odnosa i dugoročnom miru" između "Kosova i Srbije" i "stvaranju prostora za dijalog između nekadašnjih neprijatelja". Potpuno suprotnog mišljenja je bivši komandant SFOR-a – Sektora Sarajevo Ujedinjenih nacija, penzionisani general-major kanadske vojske Luis Mekenzi. On je ocenio da bi članstvo Kosova u UNESCO bila "uvreda ne samo za UNESCO, već i za same Ujedinjene nacije". Video poruku generala Mekenzija pogledajte u nastavku teksta, za kojom sledi i video prilog na engleskom "Zaustavite ludilo" sa činjenicama i glasovima protiv prijema Kosova u UNESCO.
Pozivajući se na rečenicu Daga Hamarskjolda – "UN nisu stvorene da bi premestile humanost u raj, već da bi je spasile od pakla," nekadašnji šefovi UNMIK-a su istakli da je ova misija stigla na Kosovo pre šesnaest godina – nakon "najtamnijeg trenutka u nedavnoj evropskoj prošlosti", a da je njihov cilj bio da "zemlju vrate nazad iz pakla u koji je utonula i da povrate mir."
|
Mekenzi: Bio sam šokiran kada sam pročitao da Kosovo traži članstvo u UNESCO "Bio sam istinski šokiran kada sam pročitao da Kosovo traži članstvo u UNESCO. Znate, ovo je uprkos činjenici da je vođstvo Kosova poslednjih 15 godina ignorisalo bezobzirno razaranje, razaranje i skrnavljenje srpskih crkava i manastira. Ovo su upravo simboli koje bi UNESCO trebalo da štiti – simboli kulturnog nasleđa," rekao je Mekenzi. "Dati dobrodošlicu Kosovu u UNESCO bila bi uvreda ne samo za UNESCO, već i za same Ujedinjene nacije," zaključio je on. |
"Kada je UNMIK prvi put stigao na Kosovo u junu 1999. zatekao je društvo u haosu. Nije bilo vlade. Nije bilo policije. Nije bilo zakona. Infrastruktura je u najvećem delu bila uništena. Porodice su tragale za svojim voljenima. Kao što danas znamo, deset hiljada je mrtvih, ili nestalih. Predeli izvan gradova bili su puni masovnih grobnica koje je ostavio Milošević. Oko 60 odsto kuća je uništeno i pola populacije je pobeglo od srpskih bezbednosnih snaga. Takođe, bilo je i napada usled osvete od strane Albanaca koji su se vratili na Kosovo," navode oni u svojem pismu.
Ova četvorica nekadašnjih šefova UNMIK-a ističu da je UNMIK pomogao ljudima koji su "tokom 50 godina komunizma, 10 godina represivnog sistema i 18 meseci oružanog konflikta – osiromašeni i obespravljeni", te dodaju da je Kosovo napravilo, "korak po korak", "ogroman napredak", uspostavljajući "opsežne ustavne i institucionalne garancije za zaštitu svih zajednica".
Nekadašnji šefovi UNMIK-a podsećaju i da je Kosovo nedavno potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a da to ne bi bilo moguće bez "izvanrednih postignuća na svakom frontu, uključujući i zaštitu istorijskog, kulturnog i religijskog nasleđa svake kosovske zajednice".
"U vreme globalne krize i izazova koje su uzrokovali jednoumlje i ekstremističke ideologije, UNESCO se nalazi na prvoj liniji stvaranja novih narativa kroz uključivanje, znanje i razumevanje. Suočavajući se sa ovim izazovima, Kosovu je potreban UNESCO i UNESCO ne može da dopusti sebi da ne pomogne Kosovu i njegovom narodu," navode oni takođe u svom pismu.
"UNESCO može da doprinese daljoj normalizaciji odnosa i dugoročnom miru između Kosova i Srbije tako što će poželeti dobrodošlicu Kosovu i stvoriti prostor za dijalog između nekadašnjih neprijatelja u polju međugranične saradnje, kako bi se zaštitila ta klima, uložilo u nauku i obrazovanje i sačuvalo nasleđe," zaključili su Kušner, Štajner, Petersen i Riker.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
