Izvor: Zeri (Deo teksta je preveden sa albanskog)
U periodu januar-novembar u prethodnoj godini je prijavljen čak 2471 slučaj nasilja u porodici. Najveći broj žrtava je ženskog pola, piše Zeri.
Prema statističkim podacima Kosovske policije, od ukupno 2,471 slučaja, 2.055 žrtava su bile žene, a 462 muškarci.
Usled nasilja u porodici ove godine život je izgubilo sedam osoba od kojih su njih četiri muškarci, a tri žene koje su, prema pisanju Zerija, ubili njihovi muževi.
Sociolog Jeton Brajšori (Brajshori), kazao je za Zeri da je nasilje među Albancima kao pojava oduvek postojalo, pa čak tvrdi da nema porasta slučajeva, već samo da se uveća broj prijave predmeta nadležnima.
Brajšori ističe da postoji nemar institucija u slučajevima nasilja.
„Većina ubica i silovatelja su recidividsti, pa su te ljude pustili neodgovorni tužioci i sudije, koji su indirektno umešani u zločin. Sudovi su među glavnim krivcima za to što danas imamo ubistva i silovanja, a imamo i stotine drugih recidivista, koji slobodno lutaju i predstavljaju potencijalnu opasnost za naše društvo. Bez temeljnih reformi u pravosuđu, gde neće biti korumpiranih sudija i tužilaca, kriminal će se samo povećavati iz dana u dan“, rekao je on za Zeri.info.
Posledice nasilja u porodici su brojne, a jedna od njih je i uticaj na decu.
Prema statistici koju je ovom mediju poslala Kosovska policija, u periodu januar-novembar 2022. godine u školama širom Kosova prijavljeno 539 incidenata.
Iako Kosovska policija organizuje različite kampanje za podizanje svesti, ova pojava je u porastu.
Prema rečima sociologa, Jetona Brajšorija, nasilje u školama nastaje kao posledica maltretiranja, koje je prilično rasprostranjeno na Kosovu. On kaže da fizičko, ali i psihičko nasilje utiče na formiranje ličnosti mladih.
„Nasilnici su ljudi koji su ili bili žrtve porodičnog nasilja, ili ljudi čiji su ekonomski uslovi dobri i njihovi roditelji ih pretvaraju u snobove“, rekao je on za Zeri.info.
Ono što pogoršava situaciju je nedostatak psihologa i sociologa u školama, jer prema Brajšorijevim rečima, na Kosovu ima mnogo kadrova koji mogu da se angažuju i bave se ovom pojavom.
Upitan koje korake treba preduzeti da se stanje u kosovskim školama poboljša, Brajšori ističe da školski trougao, koji uključuje direktora, nastavnike i roditelje, treba da bude u stalnom kontaktu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
