SB UN Kuburović: Na KiM-u ugrožena ljudska prava. Čitaku: Srbi "najprivilegovanija manjina" u Evropi

Na Kosovu i Metohiji su ugrožena ljudska prava pripadnika nealbanskih zajednica. Bezbednost je nestabilna i podložna opasnosti od eskalacije nasilja. Nema značajnih pomaka na upostavljanju Zajednice srpskih opština – potrebna su konkretna dela, ne prazne reči – poruke su ministarke pravde Srbije, Nele Kuburović, u Njujorku. Delegacija Prištine, na čelu sa ambasadorkom Kosova u SAD-u, Vljorom Čitaku, iznela je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – drugačija zapažanja. Srbi na KiM-u su "najprivilegovanija" manjina u Evropi, dok je albanska manjina u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, izložena "svakodnevnoj diskriminaciji". "Jedini agresor" u bivšoj Jugoslaviji bila je Srbija, "mi ostali smo se borili za slobodu", ocenila je kosovska ambasadorka. Ponovila je i ono što na svakoj sednici kaže – da su ove sednice "nepotrebne", čak je i "kontraproduktivno i cinično dolaziti svaka tri meseca i ponavljati iste priče". Ovo je prvi put da Srbija u Njujork šalje ministarku pravde. U prethodnom periodu Beograd je, uglavnom, predstavljao šef srpske diplomatije, Ivica Dačić. 

Potrebna konkretna dela, ne prazne reči

"Uprkos tome da dogovor o uspostavljanju ZSO predstavlja najvažniji deo prvog sporazuma o normalizaciji odnosa i ključno pitanje za opstanak srpskog naroda na KiM-u – ni u proteklom periodu nije bilo značajnijih pomaka na tom planu," kazala je Kuburović, ističući da problem neće rešiti "tek po koja uzgredna javna kritika upućena Prištini". 

Istakla je i da ono što se dogovori "nije i ne može biti mrtvo slovo na papiru". 

"Više nisu dovoljne prazne reči, potrebna su konkretna dela," dodala je. 

Kazala je i da su problemi sa kojima se suočavaju pripadnici nealbanskih zajednica, kao i "intenzivna antisrpska kampanja" doprineli "održavanju konstantnog nivoa etnički motivisanih napada na Srbe". 

Pravosudni sistem da ne bude nem pred govorom mržnje

Kao primer navela je nedavne pretnje poslanika Alijanse za budućnost Kosova – Dauta Haradinaja i dodala da pravosudni sistem na KiM-u "ne sme ostati nem pred ovakvim govorom mržnje i pretnjama novim etničkim čišćenjem preostalih Srba". 

Istinskog pomirenja nema bez procesuiranja svih zločina

"Istinskog pomirenja ne može biti bez procesuiranja svih zločina, bez izuzetka i bez spremnosti za suočavanje sa odgovornošću za ratne zločine u sopstvenim redovima. Porazna je činjenica da nema nijednog pravosnažno osuđenog ubice za oko 1.000 ubijenih Srba u periodu posle završetka sukoba do danas. To ne može biti put za istinsko pomirenje već samo za predstavu o pomirenju u režiji promotera kosovskog projekta," navela je, dalje. 

"Upravo zbog toga Srbija smatra sramnom, protivpravnom i skandaloznom odluku suda u Kolmaru da odbije ekstradiciju Ramuša Haradinaja koji je osumnjičen za najteže ratne zločine," istakla je, takođe, dodajući da sud, pritom, nije naveo nijednu činjenicu kojom dokazuje da nisu ispunjene pretpostavke iz Evropske konvencije o ekstradiciji – iz 1957., a koju su, kako je objasnila, ratifikovale Francuska i Srbija. 

"Zločini i nečuvena zverstva nad civilima srpske nacionalnosti, ali i Albancima koji im nisu bili podobni, počinjeni od terorističke organizacije OVK, čiji je jedan od vođa bio i Ramuš Haradinaj, su u najmanju ruku zastrašujući. Užasna su svedočanstva o brutalnim i višestrukim silovanjima, torturi, batinjanima, mučkim ubistvima od pripadnika OVK," rekla je Kuburović.  

Poraz prava i pravde

Poručila je da se "varaju svi oni koji smatraju da je odluka francuskog suda pobeda kosovskih Albanaca". 

"Nije to pobeda kosovskih Albanaca, već pobeda zločina, i nije to naš poraz, već poraz prava i pravde. Naša je moralna i svaka druga obaveza da, pre svega zbog žrtava, nastavimo svoju borbu za pravdu i istinu. Od toga nećemo odustati, jer naše žrtve nisu manje vredne," navela je. 

"Poruka – ubijanje Srba ne treba da bude kažnjivo"

A upravo je to, istakla je, poruka koju šalju oni koji su ovakvu, politički motivisanu odluku doneli ali i oni koji su zločinca Ramuša Haradinaja u Prištini dočekali vatrometom – "da ubijanje Srba nije i ne treba da bude kažnjivo". 

"Kao da nisu bili dovoljni zločini počinjeni 1998-1999. godine – Ramuš Haradinaj nastavlja da preti nasilnim oduzimanjem teritorije Srbije i nasilnim prekrajanjem njenog Ustava, uz poziv da SAD pruže pomoć, jer će u suprotnom, Albanci sami "'završiti posao između Srbije i Kosova,'" kazala je. 

"Sve počelo od laži Vokera"

Istakla je i da je na KiM-u "sve počelo od laži" koje su plasirali ljudi poput Vilijama Vokera, koji danas čak, kako je ocenila, ni ne krije svoje velikoalbanske ambicije i projekte, a poznato je da se protivi i Specijalnom sudu koji treba da procesuira "zlodela počinjena od strane Oslobodilačke vojske Kosova" (OVK). 

Navela je da Verifikaciona misija, na čijem je čelu bio Voker, nikada nije delovala u punom sastavu i svi verifikatori su povučeni neposredno pred agresiju na SRJ, na osnovu odluke Vilijama Vokera od 20. marta 1999. 

"Neostvarivanje misije OEBS-a i vršenje velikog pritiska na Helenu Rantu da svoj forenzički izveštaj modelira prema željama Vilijama Vokera, slanje lažnog izveštaja o navodnom masakru civila u selu Račak, sami za sebe, a posebno u kontekstu nedavnih izjava Vokera o planu stvaranja 'velike Albanije' jasno govore da je delovao na način koji predstavlja zloupotrebu mandata OEBS-a a time kršenje rezolucije SB 1203 (1998)," rekla je Kuburović. 

"U tom kontekstu, uloga Vilijama Vokera se ne može okarakterisati na drugi način do korišćenje pozicije u jednoj respektabilnoj međunarodnoj organizaciji (OEBS-u) kako bi se stvorili politički uslovi za donošenje odluke o agresiji na SRJ," dodala je, takođe, ističući i da da to potkrepljuje i nedavna izjava Viktorije Nuland koja potvrđuje da su SAD "dvadeset godina ulagale u nezavisnost Kosova". 

Način na koji je postupao Vilijam Voker i upotreba oružane sile protiv SRJ se ne može kvalifikovati na drugačiji način do kao, kako je ocenila, flagrantno kršenje načela na kojima se temelji Organizacija UN. 

Ugrožena ljudska prava

Upozorila je da na KiM-u i dalje veoma rasprostranjena sistematska ugroženost ljudskih prava pripadnika nealbanskih zajednica. 

"Brojni su incidenti koji potvrđuju da je bezbednost na KiM-u i dalje nestabilna i podložna opasnosti od eskalacije nasilja, pri čemu su po pravilu najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama. Ovom pitanju bi u izveštajima generalnog sekretara trebalo posvetiti veću pažnju," istakla je. 

Kao primer je navela protest grupe Albanaca u selu Ljubožda kod Istoka, gde se nedavno vratilo 13 srpskih porodica, što je, kako je istakla, dokaz da Kosovo mora da pređe još dug put do multietničkog društva u kojem će svi stanovnici biti tretirani jednako. 

"Ne može biti skladnog suživota na području na kome se beleži niža stopa povratka raseljenih nego na najkrvavijim postkonfliktnim područjima od svega 1,9 odsto," rekla je, takođe. 

Jačanje političkog i verskog ekstremizma

Poseban izazov bezbednosti u proteklom periodu predstavljao je i trend nastavka procesa povratka islamističkih boraca sa bliskoistočnih ratišta i jačanja političkog i verskog ekstremizma," smatra Kuburović. 

Kuburović je rekla da dijalog Beograda i Prištine, koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, Srbija smatra najprikladnijim sredstvom za izgradnju poverenja između srpskog i albanskog naroda na KiM-u, ali i važnim mehanizmom za podršku naporima EU usmerenim na učvršćivanje mira, stabilnosti i procesa evropskih integracija u našem regionu.  

"Da bi dijalog bio istinski svrsishodan ne sme biti zloupotrebljavan kao platforma za nametanje interesa jedne strane na bazi nerealnih očekivanja Prištine da normalizacija ne može da predstavlja ništa drugo do priznanje njene jednostrano proglašene nezavisnosti od strane Srbije," navela je ona, takođe. 

I ovog puta, Kuburović je, u ime Srbije, apelovala na države koje nisu priznale kosovsku nezavisnost ostanu dosledne u svom principijelnom poštovanju međunarodnog prava i Povelje UN, a one koji su to učinile da svoje odluke preispitaju. 

Kuburovićeva je istakla da Srbija pridaje izuzetan značaj radu UNMIK-a i smatra da su misiji UN-a neophodni adekvatni, pojačani kadrovski i finansijski kapaciteti kako bi mogla da odgovori svim zahtevima u implementaciji svog mandata. Istovremeno smo svesni da misija radi u okruženju koje joj nije naklonjeno, često uz izraženu netrpeljivost albanske zajednice.  

Čitaku: Kontraproduktivno i cinično dolaziti svaka tri meseca

Sa druge strane, ambasadorka Kosova u SAD-u, Vljora Čitaku, istakla je da je Kosovo zahvalno UN-u za pomoć i podršku u najtežim vremenima, ali danas "nije potrebno i čak je kontraproduktivno i cinično dolaziti svaka tri mesaca i ponavljati iste priče" i to samo "iz političkih razloga". 

"Zbog toga što nas Srbija ne priznaje ne znači da nemamo prava da budemo nezavisni. Samo zato što nismo još član UN, i to zbog geopolitičkih igara, ne znači da smo manje država. Nismo savršena zemlja, imamo puno izazova i mnogo toga još treba da bude urađeno, ali razlog zbog kojeg dolazimo ovde nije to što nismo savršeni," smatra Čitaku. 

UNMIK bez uloge na Kosovu

Takođe, ona je navela i da UNMIK više nema ulogu na Kosovu i da je Priština "iznenađena" što je budžet za tu misiju za narednu godinu povećan. 

"Možete da zadržite skupu misiju, ali u sadašnjem obliku oni nemaju ulogu koju na Kosovu mogu da igraju," rekla je. 

Ona tvrdi da ne postoji nikakvo "veliko Kosovo" ili "velika Albanija", već da je zajednički cilj svih Albanaca da budu jednaki građani EU. 

Srpska manjina "najprivilegovanija"

Govoreći o položaju manjina, ona je navela da je "srpska manjina na Kosovu najprivilegovanija" u Evropi, dok je, kako tvrdi, albanska manjina u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, izložena "svakodnevnoj diskriminaciji, ali da se niko zbog toga ne sastaje u UN-u". 

"Srbija koristi ovu platformu i insistira na asimetričnoj prezentaciji, da nekako nismo isti, da su oni superiorni. Jasno i glasno da kazem – ravnopravni smo, nismo inferiorni i nezavisni smo. To je rasistički stav srpske strane," kazala je. 

"Jedini agresor Srbija"

Govoreći o Haradinaju, ona je navela: 

"Haradinaj je dva puta oslobođen u Hagu, Srbija zna dobro da je izgubila borbu sa Kosovom, vojno 1999., politički 2008. pravno 2009. odlukom MSP. Sada je jasno da žele da upute moralni izazov. Ali to je lažno – jedan agresor je bio u bivšoj Jugoslaviji i to je bila Srbija i jedna je vojska koja je počinila genocid. Mi ostali u regionu smo se borili za slobodu."

Osvrnuvši se na formiranje Vojske Kosova, Čitaku je kazala da je Priština "uložila veliki napor da se ubedi srpsko stanovništvo da prihvati taj projekat, kao što su svi ostali prihvatili".

"Ako se Srbija bude mešala i branila srpskom stanovništvu na Kosovu da donese odluku, onda ćemo ići dalje za zakonodavnim promenama," navela je.

Na današnjoj sednici SB UN predstavljen je tromesečni izveštaj generalnog sekretara Antonija Gutereša o radu UNMIK-a i situaciji na Kosovu i Metohiji. 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.