Samoopredeljenje na 9 godina od Briselskog: Sporazum naneo veliku štetu nezavisnosti, ZSO nesprovodiva

FOTO: LVV

Briselski sporazum je sporazum o „promeni karaktera države Kosovo“, a tačke i sporazum o Zajednici srpskih opština predstavljaju ukratko pokušaj stvaranja Republike Srpske unutar Kosova, istaklo je danas Samoopredeljenje u najnovijem proglasu. Sporazum o ZSO je nesprovodiv jer je ZSO nezakonita, a raniji pregovori sa Srbijom „bez principa i transparentnosti“, naneli su „toliku štetu nezavisnosti Kosova“, koja je ionako pretrpela „zbog brojnih kompromisa sa Ahtisarijevim paketom“.

Na devet godina od postizanja Briselskog sporazuma, Samoopredeljenje je u prvi plan stavilo sve ono što vidi kao štetnost ovog sporazuma po Kosovo – pre svega sporazum o ZSO, koja ni devet godina kasnije nije formirana.

„Godinu dana nakon proglašenja nezavisnosti, 19. aprila 2013. godine, tadašnja vlast je potpisala sporazum o Zajednici srpskih većinskih opština (‘Zajednica’), čime je pregovarala sever Kosova sa Srbijom, ozbiljno kršeći ustav zemlje, multietnički karakter, a oni su tako revnosno branili etničku decentralizaciju svakog“, navelo je Samoopredeljenje u saopštenju.

„Oni“ – su bivša vlast – „ljudi kompromisa sa Srbijom“, kako im zamera Samoopredeljenje, koje se sve vreme protivi bilo kakvom dogovoru koji, kako ističu, zadire u „unutrašnja pitanja“ Kosova. Inače sam Briselski sporazum nazivaju „sporazum Dačić – Tači“.

„Kao i sa mnogim drugim štetnim sporazumima, tadašnja vlada PDK se pobrinula da ovaj ozbiljan čin kršenja ustava i suvereniteta zemlje ‘legitimizuje’ u kosovskom parlamentu. U ponoć 21. aprila 2013. godine, 89 poslanika, među kojima gotovo svi opozicionari AAK i LDK, koji su dve godine ranije glasali protiv rezolucije o pregovorima sa Srbijom, podigli su ruke da glasaju za rezoluciju koja je podržala jedinstveno etničko udruženje“, navodi Samoopredeljenje.

Šta još navodi Samoopredeljenje?

„Sporazum od 19. aprila, koji ima prvih 6 članova za ‘Zajednicu’ je sporazum o promeni karaktera države Kosovo. Osim ‘Zajednice’, predviđao je stvaranje niza paralelnih institucija za srpsku manjinu na Kosovu. U političkom i organizacionom smislu, sporazum je predviđao formiranje etničkog udruženja samo za srpske opštine, u sudskom smislu predviđao je paralelni apelacioni sud, što je i učinio, na severu zemlje“.

„Kada je u decembru 2015. Ustavni sud protumačio sporazum od 25. avgusta 2015. o nadležnostima Asocijacije koji su potpisali LDK i PDK, a koji proizilazi iz Sporazuma od 19. aprila 2013. godine, učinio je udruženje nezakonitim i praktično nesprovodljivim jer nema mesta u multietnički ustav za monoetničke organizme“.

Podsetili su na to da su se kao deo tadašnje opozicije, „ne samo protivili političkim razgovorima sa Srbijom“, i donošenju rezolucije 10. marta 2011. godine u kosovskom parlamentu (Vladi Kosova daje mandat da učestvuje u tehničkom dijalogu u Briselu), već su, kako ističu, i protestovali.

„Protivili smo se ne zato što nismo želeli nikakav dijalog sa Srbijom za rešavanje nerešenih pitanja, već zato što nismo želeli političke pregovore o unutrašnjim pitanjima Kosova. Još gore, ove političke razgovore, koji su u stvari bili pregovori o unutrašnjim pitanjima, vodili su ljudi kompromisa sa Srbijom. Bili su bez principa, bez ograničenja i bez transparentnosti“, istaklo je Samoopredeljenje.

„Sporazumom od 19. aprila 2013. godine u celini se narušava multietnički karakter ustava, ali i princip lokalne samouprave, organizacije i nadležnosti opština, čime se stvara nova jednonacionalna institucija koja se stavlja na opštine između centralne i lokalne vlast sa ulogom predstavljanja kao i organa odlučivanja i organizacionog tela samo za opštine sa srpskom većinom. Ukratko, pokušaj Republike Srpske unutar Kosova“.

Međutim, nije samo Briselski sporazum za njih problematičan. Između njega i martovske rezolucije iz 2011. godine, uz koju se započelo sa razgovorima sa Beogradom, koje je Priština predstavila kao „tehničke“, – još je jedan dogovor neprihvatljiv na koji je LVV danas skrenulo pažnju.

Nepunih godinu dana od početka dijaloga – 24. februara 2012. godine, donet je prvi politički dogovor koji je za Samoopredeljenje, „ukaljao nezavisnost Kosova“.

U pitanju je sporazum o uzajamnom predstavljanju, kojim je dogovoreno da se prilikom predstavljanja Kosova koristi fusnota uz odrednicu da se takvim predstavljanjem Kosova ne prejudicira njegov status.

„Bukvalno stavljanjem fusnote o nezavisnosti. Fusnota se podigla na repu nezavisnosti deset godina nakon UNMIK-a. I mi smo protestovali zbog ove fusnote, a oni koji su je doneli rekli su nam da je to pahulja koja će se otopiti dolaskom proleća“, naglasilo je Samoopredeljenje.

U oštrim kritikama na račun nekadašnje vlasti koju optužuju za, sa jedne strane saradnju sa Beogradom, a sa druge, nanošenje štete „državnosti Kosova“, LVV tvrdi da su pregovori sa Srbijom koje je vodila bivša vlast bili netransparentni, bez principa, i da su naneli „toliku štetu nezavisnosti Kosova“, koje je već načinilo ustupke prihvatanjem Ahtisarijevog paketa.

„To je i nasleđe koje su ostavili iza sebe u ovom dijalogu: mi, bivša opozicija koja je protestovala protiv Ahtisarovog paketa etničke decentralizacije, danas na vlasti – moramo da zaštitimo Kosovo (sa sve Ahtisarijevim paketom) od jednoetničkog udruživanja. I kao da sve ovo nije bilo dovoljno zlo, istog dana, 19. aprila 2013. godine, bivši premijer Tači je poslao pismo bivšem generalnom sekretaru NATO-a Rasmusenu, gde je jednostrano obećao da KBS neće preći reku Ibar!“, jadalo se danas Samoopredeljenje.

A objašnjavajući kontekst donošenja Briselskog sporazuma, Samoopredeljenje navodi da je bivša vlast započela političke razgovore sa Srbijom 8. marta 2011, koje su pogrešno nazvali tehnički:

„Samo tri godine nakon proglašenja nezavisnosti, osam meseci nakon pobede Kosova u Međunarodnom sudu pravde (ICJ) kojom je zapečaćena legalnost proglašenja nezavisnosti, pet meseci nakon rezolucije UN kojom se poziva na dijalog za unapređenje saradnje, napredak i poboljšanje života ljudi, a ni tri meseca posle ‘nalaza’ izveštaja Dika Martija“.

„To je bila pozadina kada su počeli ‘tehnički’ razgovori sa Srbijom, odnosno na vrhuncu sticanja državnosti Kosova nakon odluke MSP i rezolucije UN koja poziva na poboljšanje života ljudi“, istakao je LVV.

Samoopredeljenje sada očekuje samo uzajamno priznanje sa Srbijom, jer je za njih status Kosova rešen 17. februara 2008. godine.

„Kosovo je nezavisna i suverena zemlja. Ono što ostaje nerešeno je status odnosa Kosova i Srbije. Očigledno je da se Kosovo i Srbija ne priznaju, pa je potrebno uzajamno priznanje, kako je to naveo predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden“, naglasilo je Samoopredeljenje u saopštenju na 9 godina od Briselskog sporazuma.

Povezan tekst:

9 godina od Briselskog: „ZSO neće ikad biti formirana, potreban novi mehanizam“

 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.