Srbija podržala deklaraciju donetu na Samitu za mir u Ukrajini

FOTO: Reuters/ Denis Balibouse

Predstavnici više od osamdeset država koje su u Švajcarskoj prisustvovale mirovnom samitu o Ukrajini potpisali su deklaraciju u kojoj se navodi da je „teritorijalni integritet“ Ukrajine osnova za bilo kakav mirovni sporazum kojim bi se okončao rat. Među potpisnicima je i Srbija.

Zajedničkom deklaracijom je završena dvodnevna konferencija kojoj nije prisustvovala Rusija.

Završnu deklaraciju Samita o miru u Ukrajini, koji je održan u Švajcarskoj, potpisalo je 80 prisutnih predstavnika, među kojima je i Srbija što se može videti i na tabli sa spiskom potpisnica, prenosi N1 pisanje agencija.

Deklaraciju nisu potpisale zemlje BRIKS-a bliske Moskvi, kao ni Meksiko, Indonezija i Tajland, pisanje švajcarskih medija prenosi Tanjug.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova, Dmitrij Kuleba, rekao je ranije u nedelju da je tekst deklaracije sa Samita o miru o Ukrajini spreman i da su svi principijelni stavovi Kijeva uzeti u obzir.

Kako je objavio švajcarski RTS, završnu deklaraciju potpisalo je 85 država i institucija od stotinak delegacija koje su učestvovale na skupu u švajcarskom letovalištu Birgenštok, blizu Lucerna.

Potpisnici deklaracije, među kojima je i Srbija, smatraju da je za dostizanje mira potrebno učešće i „dijalog svih strana“.

Dokument nisu potpisale Jermenija, Bahrein, Brazil, Vatikan, Indija, Indonezija, Libija, Meksiko, Saudijska Arabija, Slovačka, Južna Afrika, Švajcarska, Tajland i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Na Samitu o miru u Ukrajini učestvovale su 92 zemlje, uključujući 55 šefova država, kao i osam organizacija, uključujući EU, Savet Evrope i UN. Srbiju je predstavljao ministar spoljnih poslova Marko Đurić.

Predsednik SAD Džo Bajden, predsednik Kine Si Đinping, predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva i lideri mnogih drugih država nisu došli u Švajcarsku.

Neki učesnici događaja, kao što su potpredsednica SAD Kamala Haris i nemački kancelar Olaf Šolc, otišli su ranije.

Rusija nije pozvana na samit. Kremlj je na ovo odgovorio da je traženje načina da se ukrajinski sukob reši bez učešća Moskve nelogično i uzaludno. Analitičari kažu da će dvodnevna konferencija verovatno imati vrlo malo konkretnog uticaja na okončanje rata.

U Švajcarskoj je i Vjosa Osmani, kosovska predsednica, koja je takođe podržala deklaraciju. Odatle je poručila i da je to normalan sled događaja, naročito jer ona dolazi „iz mesta koje je pre 25 godina prolazilo slično“.

„Kao što je svet stajao uz narod Kosova pre 25 godina, Kosovo mora da stoji uz Ukrajinu u borbi za postizanje pravednog mira“, kazala je danas Osmani.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.