SAD pravi grešku što „većinu jaja“ drži u Vučićevoj korpi, potcenjujući ljude koji hoće normalan demokratski život

Ocena ambasadora SAD, Kristofera Hila, da su odnosi između Srbije i SAD „postojani“, da „ne zavise od toga šta se u drugim državama dešava“, neosporno odražava realnu sliku tih odnosa. Ti odnosi jesu postojani, napredovali su u ekonomskoj oblasti i drugim, ali i dalje nema napretka u političkoj sferi uzajamnih odnosa. Taj segment tapka u mestu, nema prodora. Najavljivano uspostavljanje i usvajanje dokumenta o strateškoj saradnji je i dalje na čekanju, ocenjuju sagovornici Danas-a.

Na konferenciji Dani Amerike u organizaciji Kongresa srpsko-američkog prijateljstva Hil je ocenio da odnosi Srbije i SAD stoje postojano, sami od sebe i ne zavise od toga šta se u drugim državama dešava, ali je i dodao da će Srbija i SAD raditi i na jačanju političkih odnosa, ali i na temama u vezi sa bezbednošću.

„Imamo prilike da pokrenemo ove odnose unapred, ono što svaki biciklista zna jeste da se stalno mora kretati unapred“, dodao je Hil, dok je ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić naveo da je Srbija čvrsto opredeljena da joj SAD budu partner u daljem razvoju.

„Američko-srpske odnose krase istorijska povezanost, ekonomski odnosi i zajednički interesi“, ocenio je Đurić i dodao da povratak dobrim odnosima sa SAD za Beograd znači „povratak sebi“.

Milovan Božilović, ambasador u penziji u razgovoru za Danas kaže da su za Srbiju odnosi sa SAD najčešće bili izazov sa kojim se teško nosila.

„Iako je bilo i uspona – na primer američka materijalna pomoć u prvim godinama posle Drugog svetskog rata, politička podrška tokom razlaza sa Staljinom – sve to ipak nije razgradilo jednu dublje ukorenjenu načelnu rezervu prema svemu što je dolazilo sa Zapada, a poreklo joj, po svemu sudeći, seže u dalju političku prošlost Srbije. U mnogo navrata su aktuelne vlasti takav apriorni skepticizam javnosti raspaljivale i, u krajnjoj liniji, zloupotrebljavale. Raspad SFRJ, koji je za nas bio jedan katastrofalan tektonski poremećaj, još jednom je konfrontirao Srbiju sa Zapadom, s time što je u svim ključnim momentima Amerika imala inicijativu i snagu da nametne svoju volju“, objašnjava Božilović.

Prema njegovim rečima, i danas se očekuje da Amerika „preseče“ oko pitanja oko kojih involvirane konfliktne strane – na primer na Kosovu – ne mogu da se usaglase iz nekakvih svojih političkih kapaciteta. Smatra da je već zbog toga potrebno da budemo, u najmanju ruku, u dobrim odnosima sa SAD.

„Naš je problem međutim složeniji. Najmanje tri decenije sistemske nestabilnosti, autoritarne vlasti, teror propagiranja vanrednog, često ratnog stanja uništili su onaj institucionalnih nukleus srpskog društva koji se dugo, verovatno decenijama oporavlja. Nama bi pomoć radi takve sistemske konsolidacije drustva bila jednako važna, a u perspektivi još važnija od, na primer, problema Kosova koji se, utisak je, svesno produžuje u nedogled i crpi inače oskudno kapacitete ovog društva“, ističe sagovornik Danas-a.

Dodaje da je jednako važan, ali evidentno zapostavljeni konstitutivni element našeg odnosa sa SAD, a to je kako da uz pomoć institucionalno izgrađenih država ponovo uspostavimo stabilno funkcionalno demokratsko društvo. Kako ističe mi nemamo značajnu političku partiju koja bi ispovedala eksplicitne prozapadne stavove, a najeksplicitniji „zapadnjak“ kod nas je vlasnik Pink-a, što je sa američke službene strane pohvaljeno.

„Sve su to orijentiri za procenu naših aktuelnih odnosa sa SAD. Mislim da, i ovakvi kakvi su danas, ti odnosi ‘funkcionišu’, bar u smislu da obe države s time mogu živeti. Za više od ovog što danas imamo, potrebno je da se bar nazire nekakav rasplet svetskih tenzija – u Ukrajini i drugde – ali i da Srbija sebe konsoliduje kao institucionalno stabilno pluralističko društvo sa pripadajućom spoljnom politikom“, ocenjuje Božilović.

Na pitanje šta je uticalo na poboljšanje odnosa SAD i Srbije, Nebojša Vujović, bivši šef Misije SRJ u SAD, smatra da su američki prioriteti da se spreči Rusija, koja je uradila strašan zločin nad Ukrajinom. SAD računa na Vučiča da će on okrenuti javno mnjenje u Srbiji i osuditi agresiju Rusije na Ukrajinu.

„Ako je njima samo stalo da Vučić osudi agresiju, a ne narod Srbije, onda je to velika greška i Kristofer Hil bi zbog takve procene trebalo stvarno da ide da peca na Floridi“, napominje Vujović.

Na pitanje da li SAD stoje iza Vučića, sagovornik Danas-a kaže da stoje onoliko koliko im bude trebao, ali da su procene klizave. Danas su, kako kaže, mlađi momci, poput Džejmi Obrajana i Džejmi Rubina mnogo rezervisaniji prema Vučiću i sa mnogo manje poverenja, za razliku od nekih ranijih koji su smatrali da Vučić jedini ima političku snagu da održi stabilnost na Zapadnom Balkanu i da isporuči posao.

„Ovde je najosnovniji problem što SAD pravi grešku što dobar deo jaja drži u Vučićevoj korpi i time iritira kompletno srpsko demokratsko javno mnjenje. Nisu nas shvatli i na ovaj način potcenjuju i ljude koji hoće jedan normalan demokratski život. Sa Vučićem možemo da uvežemo samo kriminal i bedu“, kaže Vujović koji smatra i da se Kristofer Hil, ambasador SAD značajno promenio.

Napominje da ga zna još iz Dejtona i da je on sada samo senka onog nekadašnjeg Hila koga je poredio sa Godzilom. Tu promenu u Hilovom stavu pripisuje godinama, ali kako Vujović kaže, ne može da prihvati Hilov stav da nam zapadne vrednosti propagiraju likovi poput Željka Mitrovića i to u svom ‘elita-zadrugarskom formatu’.

„Time oni vređaju sve nas koji imamo malo soli u glavi. To je poniženje i sa Mitrovićem i sličnom ekipom ne možemo da stignemo ni do Batrovaca, a kamoli da odemo na zapad“, objašnjava Vujović.

On primećuje i da pored toga što SAD računa na Vučića, uvodi sankcije njegovim najbližim saradnicima, poput Vulina.

Ocenjuje da će SAD uvesti sankcije još nekima u kojima vide pretnju približavanju Srbije osudi Rusije, ili onima koji ne doprinose rešenju kosovskog pitanja na način koji oni misle.

I Branka Latinović, ambasadorka u penziji, smatra da je tačno da SAD, ne prezaju da odgovore i preduzmu odgovarajuće mere, tj. uvedu sankcije i pojedincima iz Srbije, kada procene da za to postoje opravdani razlozi, kao u slučaju Vulina. Ali, kako kaže, ocena ambasadora Hila da su odnosi između Srbije i SAD „postojani“ i da „ne zavise od toga šta se u drugim državama dešava“, neosporno odražava realnu sliku tih odnosa.

„Ti odnosi jesu postojani, napredovali su u ekonomskoj oblasti i drugim, ali i dalje nema napretka u političkoj sferi uzajamnih odnosa. Taj segment tapka u mestu, nema prodora. Najavljivano uspostavljanje i usvajanje dokumenta o strateškoj saradnji je i dalje na čekanju, nema napretka. Očito da je ono uzrokovano i činjenicom da je spoljna politika Srbije troma, pomalo „uspavana“ i da i dalje nije sihronizovana shodno geopolitičkim promenama koje su se desile u Evropi nakon Ruske agresije u Ukrajini, ali njenih potreba. Ono što nama danas nedostaje je to što još uvek nije došlo do preusmeravanja srpske spoljne politike“, objašnjava Latinović.

Prema njenim rečima, to ne znači nužno, napuštanje politike balansiranja „što mi volimo to i dalje da ističemo“, već samo značajnijeg, dinamičnijeg, produktivnijeg, efektnijeg jačanja političke saradnje sa SAD-om.

„Ono što je primetno da za vreme Bajdenove administracije nije učinjen prodor u ostvarivanju kontakata na visokom nivou. I dalje nije došlo do posete A. Blinkena Srbiji ili Kamale Haris, potpredsednice. I da se prisetimo, Džozef Bajden je u funkciji američkog potpredsednika dolazio u Srbiju, a Vučić ga je tada vodio i u Skadarliju. Samo to je bilo u vreme Obamine administracije“, ističe sagovornica Danas-a.

Ona smatra da je postojanosti srpsko-američkih odnosa bez sumnje doprineo ambasador Hil.

“Kao neko ko je proveo detinjstvo u Beogradu, verujem da to iskreno želi. Da ne gubimo nadu, možda će i doći do tog našeg strateškog približavanja sa SAD. I ne treba da zaboravimo da naš primarni nacionalni interes u vezi KiM, ne možemo da rešimo bez dobrih odnosa sa SAD, ali i sa Velikom Britanijom i Francuskom kao stalnim članicama Saveta bezbednosti UN, kao i Nemačkom. Samo podrška Rusije i Kine nije dovoljna. Unapređenje odnosa sa SAD je i korak bliže na putu ka EU“, zaključuje Latinović.

I njen kolega bivši ambasador, Mihajlo Brkić, smatra da ambasador Hil ima veliko diplomatsko iskustvo, posebno kada je reč o našim krajevima, od službovanja u Beogradu krajem sedamdesetih, pa do kasnijih angažmana kao saradnik Ričarda Holbruka u vezi sa Dejtonskim sporazumom i okončanjem rata u BiH, kao i kasnije krize na Kosovu.

„Jasno je da je Hilov diplomatski povratak u Beograd i na Balkan deo ambicioznijeg nastupa SAD prema zemljama naše regije, a posebno prema Srbiji. EU, a naročito njene vodeće članice – Nemačka i Francuska nisu uspele da poslednjih 20-ak godina formulišu i realizuju stratešku politiku prema Zapadnom Balkanu. Evropske integracije regije su birokratskim procedurama praktično zaustavljene, dok je EU izgubila iz vida da je prostor Balkana uvek imao geopolitičku težinu. Rat u Ukrajini je nastali geopolitički vakuum u našoj regiji obelodanio. Taj vakuum SAD žele da brzo ispune i znaju da bez obzira na rovite odnose sa Srbijom, ona i dalje ostaje ključni igrač u regiji“, napominje Brkić.

Dodaje da ambasador Hil ima zadatak da te odnose što više unapredi, ali je činjenica da breme jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i načina kako je do toga došlo veoma opterećuje mogućnost da naši dobri odnosi sa SAD postanu i srdačni, kakvi su bili većim delom XX veka.

„Ambasador Srbije u SAD, Marko Đurić je imao relativno povoljnu okolnost da službuje u Vašingtonu istovremeno kada i ambasador Hil u Beogradu“, zaključuje sagovornik Danas-a.

Danas