Ruta Svetog Ćirila i Metodija ulazi u kulturno nasleđe Evrope

Patrijaršija SPC
FOTO: KoSSev

Savet Evrope prihvatio je da uvrsti Rutu Svetog Ćirila i Metodija u kulturno nasleđe Evrope, rekao je profesor Viktor Savić sa Filološkog fakulteta i jedan od predavača na predmetu Istorija srpskoga književnog jezika i saradnik Instituta za srpski jezik SANU.

„U ovu kulturnu rutu Svetog Ćirila i Metodija ne ulazi samo ono što je direktno vezano za Ćirila i Metodija već i ono što je njihovo nasleđe kod nas. Naveli smo i neke od važnijih lokaliteta, na prvom mestu Sirmijum – Sremska Mitrovica, ovde u Beogradu Saborna crkva sa zgradom Srpske partrijaršije i Muzejom Srpske pravoslavne crkve, zatim Sremske Кarlovce, fruškogorske manastire i naravno srpske manastire na Кosovu i Metohiji“, kazao je Savić na konferenciji „Dan slovenske pismenosti i kulture – Od ere Ćirila i Metodija do ere ekspanzije društvenih mreža – gde je danas srpski jezik?“.

Savić je istakao i da moramo više brinuti o jeziku i da srpski jezik dobije dostojno mesto u obrazovnom sistemu.

„Zakon o jeziku i pismu treba da sadrži samo jednu odredbu, u preambuli, srpski jezik ne podleže ideološkim i političkim promenama nego se razvija u skladu s prirodnim zakonitostima, o kojima pre svega vode računa stručnjaci za srpski jezik, između ostalog to su i istoričari jezika, jer i oni obezbeđuju stabilnost u jezičkom sistemu izučavajući istoriju, jezičku vertikalu, jer i ovaj trenutak gde mi sada stojimo deo je te vertikale. I ovo će u nekom trenutku biti prošlost kojom se zanimaju istoričari jezika. Da zaključim, srpski jezik kao i svi jezici zaslužuje dužno poštovanje“, dodao je on.

Dan slovenske pismenosti i kulture tradicionalno se proslavlja 24. maja u znak sećanja na Ćirila i Metodija, misionare, kulturne i političke diplomate, tvorce prvog slovenskog pisma – glagoljice. Taj dan je praznik u čitavom slovenskom svetu, a odlukom Vlade Republike Srbije od 2019. godine obeležava se i kod nas.

Dan Ćirila i Metodija, kada se prisećamo temelja slovenske pismenosti, navodi nas da se zapitamo koliko smo pismeni danas, u vremenu brzih promena i velikog uticaja društvenih mreža.

Radovan Jokić, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije u Ministarstvu kulture i informisanja rekao je da je ovo značajan datum za sve slovenske jezike, a posebno za srpski jezik.

„Na neki način, umni ljudi svoj jezik i pismo doživljavaju kao svoju domovinu, čije granice treba da čuvamo, širimo, nepokolebljivom potrebom za širenje znanja i umeća za dobrobit čitave srpske nacije“, rekao je Jokić.

Na pitanje da li se jezik menja i koliko je to važno, Jokić je odgovorio „da prihvatajući tezu da je jezik jednako mišljenje i obrnuto to nas samo po sebi upozorava da nema razvoja mišljenja bez razvoja i očuvanja jezika.

„Druga stvar koja je takođe za dobro i pažljivo promišljanje, to je da se jezik menjao, menjalo se i mišljenje, odnosno menjale su se i kulture i načini života. Mi sada imamo tu priliku i taj luksuz da vidimo taj tempo, karakter i načine kako se on preoblikovao, a suočeni smo sa ubrzanim i izuzetno velikim brojem informacija i postavlja se pitanje koliko smo u mogućnosti da sagledamo uticaj ove količine informacija, brzine, njihovih karaktera, na promenu jezika i promenu našeg načina života“, dodao je.

Konferenciju je organizovala Кompanija Color Media Communications u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Srbije.

N1

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.