Razgovor o Kosovu u Lapljem Selu: Ako ovako nastavimo otvaraćemo narodne kuhinje a ne radna mesta

U Lapljem Selu nedavno je Srpski nacionalni forum uz podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a nakon susreta u Beogradu 30. januara, organizovao susret Srba sa Kosova i Metohije sa generalnim sekretarom Predsednika Srbije – Nikolom Selakovićem, predstavnikom Kancelarije za Kosovo i Metohiju – Dušanom Kozarevim i predstavnicima Srpske liste. Sedamnaest govornika iznelo je u vremenski ograničenim diskusijama ono što oni vide kao realnu situaciju na terenu, upućujući niz oštrih kritika prema aktuelnoj politici koja se sprovodi u sredinama nastanjenim Srbima, ali i Gorancima. Detaljan odgovor u obraćanju dužem od sat vremena dao je Selaković, odbijajući kritike. Replicirali su i članovi Srpske liste. Usledili su brojni komentari na obe strane. Susret će ostati upamćen po raznolikosti iznetih stavova. Objavljujemo obraćanja Srba iz Severne Mitrovice, Novog Brda, sa Gore, Gračanice i Čaglavice.

Momčilo Trajković (Čaglavica): "Na terenu se sprovodi partijska politika. Mi smatramo da nema potrebe da država ne napravi politiku u kojoj trebalo da budu uključeni svi faktori, svako na svoj način i da svako odigra svoju ulogu; da se saslušamo i da pošaljemo poruku da smo ozbiljan faktor. Moramo da učinimo sve da postanemo politički subjekt. Insistiramo i tražimo od države da pomogne da se stvori autentična srpska kosovskometohijska politika, koja treba da bude stub Srbije i u kreiranju politike i u sprovođenju politike, svako na svom zadatku."

Živorad Lazić (Ugljare): "Nama Albanci nisu problem. Nama je, očigledno, problem naša Kancelarija za Kosovo i Metohiju i vi znate za čuvene neodgovorne, neoprezne izjave Marka Đurića, posle jednog kruga u Briselu, kako vodimo sa 5:0, pa – sve što srpski piše mora biti pod barjakom SNS. Ja, kao Srbin, pošto nisam član nijedne partije, ne znam kome ja to u stvari pripadam. Ono što iritira nas preostale Srbe sa Kosova je da nam se stalno predstavljaju neke pobede. Živim u selu Ugljare i u tom selu prodato je više od 50 kuća. Naša prava su ugrožena sa svih strana."

Aleksandar Stojanović (Severna Mitrovica): "Kada sam ulazio u salu, dočekao me je jedan prijatelj i rekao ti dolaziš sa Severa, za tebe je možda bolje da ćutiš, a onda, treba početi odatle. Da li ja danas treba da pričam, da li treba da se iznese nešto i kritikuje, ili ako kažem nešto protiv Srpske napredne stranke, ili, ne daj Bože protiv Aleksandra Vučića, treba da očekujem da će me neko zvati telefonom, pretiti mi ubistvom, ostankom bez posla, spaljivanjem vozila? Prvo, možda to treba da rešimo. Kakvo je ovo zapravo vreme i gde smo stigli kao društvo, da neko ko misli drugačije treba da bude isključen iz političkog života i ne samo to, nego da ostane bez posla, imovine? To je takva jedna vrhunska brutalnost i sramota da se čoveku, koji drugačije misli – preti.

Današnje vaše pojavljivanje ja vidim kao vaš posao i vašu dužnost, a naše pojavljivanje u ovakvim okolnostima jeste istorijska odgovornost pred srpskim narodom. Mnogi su danas rekli – nemoj da ideš tamo i pričas ništa. Iza nas ne stoje ni KFOR, ni kriminalci, sa njima mi ne otvaramo šampanjce, ne slavimo ništa, iza nas stoji jadan i ubog srpski narod i mi koji pokušavamo da spasimo šta se spasiti može u odnosu na pritiske velikih sila sa svih strana. E, zato smo mi danas ovde i trebalo je imati hrabrosti doći ovde danas, u ovakvim brutalnim okolnostima u kojima živimo, u kojima Srbin Srbinu preti zato što pripada drugoj partiji, da ne pričam o tome šta je objektivni kritički stav i objektivno kritičko mišljenje koje je poluga razvoja društva. To je od nas udaljeno milionima godina. Da ne pričam, o tome da društvo treba da se razvija afirmativno, izvlačiti najbolje od ljudi, a ne najgore postavljati na prave pozicije i ne dobijati ništa.

Zašto je važno što smo se danas sreli? Zato što će neko potpisati neki dokument. Neko će u ime Srba i Srbije nešto da potpiše. Setite se srpske istorije i videćete da je ona puna prevrata i različitih situacija. Zato je važno što smo mi ovde danas, da vam ukažemo na posledice koje mogu da budu pogubne lošim rešenjima, da se do kraja devastira budućnost srpske države i nacije."

Nenad Rašić (Gračanica): "Siguran sam da nema Srbina na Kosovu, uz dužno poštovanje drugim narodima, koji ne bi poslušao Beograd, oko bilo čega. Beograd nije za nas samo budžet, nacionalni centar, nego emotivni i kulturni. Ali, na žalost, stekao sam utisak i neka bude moja ocena, da – ekstremno u zadnjih tri i četiri godine – nismo mi ti koji napuštamo, ili izdajemo Beograd, nekako je Beograd taj koji ostavlja nas i taj utisak se stekao kod 95 odsto naroda. Mi samo čekamo na neki način egzekuciju. A naš odlazak je tako tih. Mi svake godine imamo za po 5-6 odsto manje učenika, ali se to nigde ne predstavlja kao alarm i otrežnjenje da povodom toga uradimo nešto, nego suprotno od toga da, ko o tome priča, mora biti prvo opomenut, a posle toga i sankcionisan."

Veroljub Petronijević (Severna Mitrovica): "Lepo je što je Predsednik došao i doneo pomoć, ali to nije posao predsednika države. To treba da radi Kancelarija za Kosovo."

Svetlana Ravić (Novo Brdo): "Ja  mislim da, ako se ovako nastavi na Kosovu i Metohiji, ćemo mi otvarati, ne radna mesta, nego narodne kuhinje. Od zdravstva, preko opštinskih struktura, do prosvete, koja je trenutno najkatastrofalnija, nama se pominju imena i bivamo plašeni ljudima za koje uopšte ne znamo ko su i šta su, niti šta rade tu, koja im je uloga, a nakon toga dođete do situacije da vam neko takav odredi način života u kome vas prosto nema – da li vas nema u ulozi roditelja uglednog građanina, ili u poslu koji obavljate. Upravo prisustvo Dalibora Jevtića – pa bih bila možda i sarkastična, ne znam da li ćete nas dočekivati samo kao povratnike, ili ćete nas ispraćati.

U Novom Brdu. Mi trenutno najveći problem imamo sa licima za koja ne znamo uopšte ko su; koja vam dovode, zapošljavaju i otpuštaju radnika za radnikom, koji vam dele radne sate onoliko koliko njima odgovara, koji se pozivaju na – od predsednika Vučića, pa do kriminalnih struktura. Otvaram jedno jako veliko pitanje: Ko su ljudi koji vam dele sudbinu na život i smrt – od samohranih majki do krajnje grube egzistencije zaposlenih koji rade po dvadeset i više godina u nekoj instituciji?

Zbog čega privremeni organ u Novom Brdu utiče, ocenjuje i daje nalog, zbog čega je taj neko kao pojedinac taj koji odlučuje da li će se živeti, ili mreti? Sve vas predstavnike Vlade Srbije molim da što pre suzbijete divljanje privremenih organa u Novom Brdu. Konkretno mislim na Stojana Stanojevića, da nam što pre date odgovor – kome se  možemo obratiti, a kome ne i ko koju funkciju vrši, jer nam iz Stanišora dolaze glasine da ukoliko ne pitamo Sašu Miloševića da li možemo da dišemo, ili ne, onda nećemo disati. To se nije desilo nikad. Dokle god se mi obraćali strukturama – Sretenu Ivanoviću, voleli ga ili ne, slagali se sa njim ili ne, njega je država imenovala za poverenika i to je nešto drugo.

Povezani članci:

Da li ste nešto naučili nakon ubistva Olivera Ivanovica i zašto niste?

Ćorac o razgovoru u Lapljem Selu: Posle dužeg vremena razgovarali neistomišljenici, predstavnici vlasti nisu naučili da slušaju kritike

"Skup o Kosovu" ili "unutrašnji dijalog" u Lapljem Selu: Bez prisustva Rade Trajković i opozicije sa Severa

Kancelarija za Kosovo i Metohiju je velika muka srpskog naroda, jer je prećutala sve i svašta. Ne znam u kom smeru je išla da reši probleme, ona ih je samo produbila."

Fergap Zaimi (Gora): "Goranska zajednica deli sudbinu svih vas i više vekova. Neću govoriti srpska zajednica, neću govoriti goranska zajednica, ja ću govoriti mi, jer smo mi jedno isto. Naš problem je međuljudski odnos, a relaksacija odnosa od strane Republike Srbije treba da bude od ključne važnosti. Ukoliko to nemamo, na žalost, imaćemo ono što je bilo poslednje, na žalost, sa pokojnim gospodinom Ivanovićem, imaćemo iseljavanje, to da mladi ljudi se ne usuđuju na osnivanje porodice,  a sve to za rezultat ima gašenje institucija.

Naša (goranska) zajednica 200 godina nije imala problem na Severu, zašto bi ga sada imala? U Gori smo pre rata imali 25.000 do 30.000 ljudi, sada imamo 7.000 ljudi. Katastrofalna je situacija sa iseljavanjem. Predstavnici institucija moraju da usmeravaju našeg predstavnika da treba da čuje i drugačije mišljenje.

Detaljan odgovor generalnog sekretara srpskog predsednika, Nikole Selakovića, pročitajte OVDE 

Politika koja je na terenu je stranačka. To mora da se promeni. U Gori ima to da se nijedan intelektualac, profesor, doktor ne angažuje zato što misli da su predstavnici koje biramo dekor. Nama je potreban borac. Statista nam ne treba. Danas i meni upućuju da ne treba da dođem i ne skrećem na sve ovo. Želim da institucija opstane, da se produbi, da se poveća.

Predstavnik opštinskog veća ne živi u Gori. Živi u Prizrenu. Nisu u narodu, ne vide se institucije Republike Srbije u narodu. Nama je potreban čovek na ulici, u kafani, na igralištu u restoranu. Molim predstavnike institucija – stranački element neka bude u prvom planu, ali neka ne bude isključen svaki drugi."

U nastavku pogledajte video zapis sa odgovorima Dušana Kozareva, Dalibora Jevtića, Branimira Stojanovića, Gorana Rakića, Igora Simića i ostalih govornika iz SNF u poslednjem delu susreta koji je trajao preko pet sati.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.