Premijer Albanije, Edi Rama, ponovo je branio ideju balkanskog mini-šengena, rekavši da bi takav predlog značio uklanjanje granica između Kosova i Albanije, prenosi jutros prištinska Koha.
Rama je govoreći o regionalnoj inicijativi o slobodnom protoku robe, investicija i ljudi regionom Zapadnog Balkana – mini šengenu, kazao da je inicijator ovakve ideje zapravo bivši albanski premijer, Faton Nano.
Tvrdi da je potom on lično predstavio inicijativu koja je dobila podršku Beograda i Skoplja, i uputio ujedno kritike na račun Prištine zbog odbijanja da joj se pridruži.
„Ponovo sam je uveo (ideju) jer su stvoreni uslovi. Nisu to prihvatili. Regionalni šengen znači uklanjanje granica između Albanije i Kosova, ali dok oni na Kosovu to ne saznaju, proći će godine, a Kosovo i Albanija će izgubiti vreme“, rekao je Rama za Euro News Albanija.
Sa druge strane, Rama tvrdi da bi za Kosovo dijalog sa Srbijom trebalo da bude prioritet.
„Za mene je budućnost Kosova bez hrabrosti i odlučnosti da se dijalog okoča mračna, ne u pogledu nezavisnosti, već u pogledu kapaciteta koji mogu biti dostupni za podizanje Kosova na drugi nivo u ekonomskom i socijalnom smislu“, dodao je.
„Crtanje mapa“, „prekrajanje granica“, „ujedinjavanje teritorija“, reči su koje su prošle nedelje ponovo odjeknule širom regiona nakon objavljivanja ‘misterioznog’ nonpejpera o odvajanju RS i pripajanju Srbiji i ujedinjenJu Kosova i Albanije, koji je, prema pisanju slovenačkog portala „Necenzurisano“ upućen iz kabineta slovenačkog premijera Janeza Janše u Brisel.
Iz Slovenije je potom stigao demaNtij, iz Beograda poruke da nisu upoznati sa ovakvim dokumentom, dok je, sa druge strane, albanski premijer, Edi Rama, potvrdio da je video dokument za promenu granica na Balkanu, ali i odbio da dalje komentariše.
O „ujedinjenju Kosova i Albanije“, ili „uklanjanju granica“, Rama je takođe neretko govorio i u prošlosti. On je još 2015. godine upozorio da će se Kosovo i Albanija „ujediniti na klasičan način“ ukoliko Evropska unija ne bude otvorila puteve za evropsku integraciju Kosova i liberalizaciju viza.
Tadašnji zamenik kosovskog premijera i ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, komentarišući Ramine tvrdnje, rekao je da one nisu pretnja Evropskoj uniji, već da je reč o „realnosti koja se može ostvariti u budućnosti i koja može biti rezultat izolacije Kosova iz EU“.
O nacionalnom ujedinjenju Albanaca koje je „neizbežno“, govorio je nedavno i Ramin prethodnik Salji Beriša (Sali Berisha).
Kazao je da je za tako nešto neophodno „potpuno razumevanje glavnih saveznika Kosova“, ali i „oslobađanje suseda od albanofobije i svedočenje Albanaca pred međunarodnom zajednicom da ovaj proces dalje konsoliduje mir i stabilnost u regionu“.
O ovoj ideji govori se i u Prištini. Ona je postala aktuelna neposredno pre održavanja kosovskih vanrednih parlamentarnih izbora početkom godine. Iako znatno diskretnije nego prethodnih godina, o njoj je ipak, govorio i Aljbin Kurti.
Kurti je kao sredstvo za ujedinjenje video referendum koji bi bio održan na Kosovu i u Albaniji, ali, kako tvrdi, samo u slučaju da se time „ne izazove treći balkanski rat“.
Poruku o ujedinjenju ali, za razliku od Kurtija, „uz puške ili referendum“ poslao je nedavno i Fidan Ademi, koji je, prema navodima medija u Prištini, član Samoopredeljenja i direktor inspekcije opštine Južna Mitrovica.
Referendumom za ujedinjenje prethodno je „pretio“ i lider AAK, Ramuš Haradinaj, a zbog držanja Kosova „izolovanim“ od strane EU.
Na ovu poruku je, uz osudu, ukazao i ministar spoljnih poslova Srbije na nedavno održanoj sednici Saveta bezbednosti UN-a, uz ocenu da je kosovski premijer konstantno u prošlosti pretio ujedinjenjem Kosova i Albanije.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
