Beriša: Nacionalno ujedinjenje Albanaca neizbežno, najveći protivnik „veliki Srbin Vučić“

Za realizaciju „nacionalnog ujedinjenja“ neophodno je „potpuno razumevanje glavnih saveznika“, ali i „oslobađanje suseda od albanofobije i svedočenje Albanaca pred međunarodnom zajednicom da ovaj proces dalje konsoliduje mir i stabilnost u regionu“, tvrdi bivši premijer Albanije, Salji Beriša (Sali Berisha).

Beriša smatra da je „nacionalno ujedinjenje“ Albanaca neizbežno.

„Ideja ‘nacionalnog ujedinjena’ kao ideja vodilja i nacionalnog ideala diktirana je s jedne strane najvećim evropskim istorijskim nepravdama prema Albancima i podelom njihovih zemalja u kojima su svuda bili etnička većina“, kazao je Beriša.

Tvrdi da je ova ideja nastala i konkretizovala se kasnih 70-ih godina 19 veka „u jeku napora velikih sila tog vremena da poreknu postojanje albanske nacije, unište je i podele njene zemlje“.

Precizira da se ideja o „nacionalnom jedinstvu“ iskristalisala u godinama Prizrenske lige te dodaje da su od tog vremena, pa sve do poslednjih godina Prvog svetskog rata „Albanci prolili reke krvi za svoje ujedinjenje“.

Kaže da su Albanci imali mogućnost da se ujedine tokom Drugog svetskog rata, ali i da do toga nije došlo „jer je to Tito sprečio preko ogranka Komunističke partije Jugoslavije koji je osnovan u Tirani pod imenom Komunistička partija Albanije, ali i zbog krhkosti, slabosti i zbunjenosti albanskog nacionalizma“.

Međutim, kako dodaje, nakon oslobođenja Albanije od „komunističkih diktatora, kao i „oslobođenja Albanaca na Kosovu“, pitanje Albanaca „stavljeno na sto velikih sila“.

„Albanci na Kosovu prešli su iz mirnog otpora u oružani gerilski rat. NATO je vazduhoplovstvom omogućio oslobađanje Kosova. Albanci u Severnoj Makedoniji uspeli su pod pretnjom oružjem da diktiraju Ohridski sporazum. Albanci u Crnoj Gori imali su ključnu ulogu u nezavisnosti Crne Gore“, navodi.

Tvrdi da su, uprkos „fundamentalnoj ulozi Albanaca“, glavni akteri koji su definisali te procese bili „međunarodni prijatelji i partneri“.

Upravo zbog toga kaže da je i za realizaciju „nacionalnog jedinstva“ neophodno „potpuno razumevanje glavnih saveznika“, ali i „oslobađanje suseda od albanofobije i svedočenje Albanaca pred međunarodnom zajednicom da ovaj proces dalje konsoliduje mir i stabilnost u regionu“.

Beriša, međutim, tvrdi da je „glavni protivnik“ ideja „nacionalnog jedinstva“, onaj koji upravo „istu takvu ideju promoviše“ – predsednik Srbije, kojeg je nazvao „veliki Srbin Vučić“.

On to radi „negiranjem nezavisnosti državi Kosovo i njegovim teritorijalnim ratno-podstrekačkim pretenzijama prema njemu“, smatra bivši premijer Albanije.

„Ovim stavovima koji se u potpunosti zasnivaju na doktrini o srpskoj veličini, Vučić na taj način podstiče novu konfronataciju između srpskih agresora i Albanaca, koja bi se, uprkos ceni, završila pobedom Albanaca nad srpskim agresorom i njihovim eventualnim ujedinjenjem“.

Ideja o ujedinjenju Kosova i Albanije ponovo je postala aktuelna, neposredno pre održavanja kosovskih vanrednih parlamentarnih izbora početkom godine. Iako znatno diskretnije nego prethodnih godina, o njoj je ipak, govorio i Aljbin Kurti.

Kurti je kao sredstvo za realizaciju ove ideje video referendum koji bi bio održan na Kosovu i u Albaniji, ali, kako tvrdi, samo u slučaju da se time „ne izazove treći balkanski rat“.

Poruku o ujedinjenju ali, za razliku od Kurtija, „uz puške ili referendum“ poslao je nedavno i Fidan Ademi, koji je, prema navodima medija u Prištini, član Samoopredeljenja i direktor inspekcije opštine Južna Mitrovica.

Na ovu poruku je pre dva dana, uz osudu, ukazao i ministar spoljnih poslova Srbije na sednici Saveta bezbednosti UN-a, uz ocenu da je kosovski premijer konstantno u prošlosti pretio ujedinjenjem Kosova i Albanije.

Referendumom za ujedinjenje prethodno je „pretio“ i lider AAK, Ramuš Haradinaj, a zbog držanja Kosova „izolovanim“ od strane EU.

O „ujedinjenju Kosova i Albanije“, ili „uklanjanju granica“, takođe je neretko u prošlosti govorio i albanski premijer, Edi Rama, navodeći isti razlog.

On je još 2015. godine upozorio da će se Kosovo i Albanija „ujediniti na klasičan način“ ukoliko Evropska unija ne bude otvorila puteve za evropsku integraciju Kosova i liberalizaciju viza.

Tadašnji zamenik kosovskog premijera i ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, komentarišući Ramine tvrdnje, rekao je da one nisu pretnja Evropskoj uniji, već da je reč o „realnosti koja se može ostvariti u budućnosti i koja može biti rezultat izolacije Kosova iz EU“.