Rakočević: “Gde nema Amerikanaca nema rešenja, gde ih ima najčešće su loša po nas”

Živojin Rakočević
Dejan Simićević/Foto: Radio Kontakt plus

Književnik i novinar iz Gračanice, Živojin Rakočević, ocenjuje nakon sastanaka u Berlinu, gde je održan skup lidera Zapadnog Balkana, da dijalog između Beograda i Prištine ostaje talac, ne samo taksi već čitavog niza sistemskih problema, opšte diskriminacije na terenu i prevelikih ustupaka koji su dati Albancima.

“Iako je sastanak u Berlinu pokazao da svi evropski lideri mogu da se okupe na jednom mestu, tamo gde nema Amerikanaca, nema ni rešenja, a tamo gde su Amerikanci, rešenja su najčesće nepovoljna za nas”, ocenjuje Rakočević.

“Zato je vrlo važno da se spustimo na teren i da tu vidimo, da recimo u regionu Gnjilana živi 7 odsto Srba, a 80 odsto incidenata i napada je na Srbe. To je potpuno nemoguća situacija, ali mi smo se prilagodili da živimo u institucionalnoj diksriminaciji i diskriminaciji uopšte. I to je naš način života”, kaže Rakočević.

U uključenju za TV Prva iz Kosovske Mitrovice, Rakočević navodi da Srbe na Kosovu, plaše skupovi poput jučerašnjeg u Berlinu i rešenja koja donose veliki.

“Veliki ne znaju kako mi živimo, oni nemaju predstavu o tome i veliki donose najčešće loša rešenja. Pokazalo se da bombe nisu rešile ljudska prava, sporazumi, novac međunarodne zajednice posle rata ne rešava osnovna ljudska i demokratska prava. I dok god to ne bude na terenu počelo nekako da živi, mi ćemo se suočavati sa rešenjima velikih, a rešenja velikih su katastrofalna za nas”, ističe Rakočević.

Novi susret delegacija Beograda i Prištine najavljuje se za početak jula u Parizu, a najavljuje se i promena formata dijaloga, dok kosovski predsednik Hašim Tači insistira na učešću SAD.

Rakočević smatra da se Tači i prema Srbima nenaklonjen deo međunarodne zajednice najviše plaše da će Srbi dobiti neki oblik autonomije.

“Taj oblik autonomije znači da smo mi preživeli. Priština i njihovi zapadni prijatelji ne žele da mi preživimo u bilo kojoj formi autonomije. Ta autonomija nama omogućava da pokažemo da li možemo da napravimo društvo koje je prihvatljivo za sve, da li možemo da napravimo minimum demokratskih institucija i da se sa tim autonomnim demokratskim institucijama jednog dana sretnemo sa našim komšijama Albancima, jer mi se suštinski ne srećemo, mi nemamo gradove, mi ne živimo normalnim životom, mi smo izopšteni iz tog života i takvi brzo nestajemo. Da bismo se održali, nama treba unutrašnji kvalitetan normalan život, treba nam normalna prosveta, normalno zdravsto, trebaju nam normalne i funkcionalne institucije”, poručuje Rakočević.

Rakočević smatra da izbori na severu Kosova neće ništa značajno promeniti.

“Mislim da se taj proces gotovo i ne primećuje na terenu. To je još jedan mali apsurd u teatru apsurda koji se zove Kosovo i Metohija. Ništa se tu značajno neće ni promeniti ni dogoditi. Bilo bi razumljivo da se ti kosovski izbori održavaju ovde na severu Kosova a da pritom krene povratak deset hiljada Srba u Prizren i da tamo organizujemo lokalne izbore na kojima ćemo se boriti za to da sačuvamo našu Sikstinsku kapelu, a to je Bogorodica Ljeviška, da brinemo o našem Notr Damu, a to su Dečani itd. To su veliki problemi i veliki ulog koji mi imamo na KiM i kog se ne možemo odreći ni mi, ni naši neprijatelji, a ni međunarodna zajednica”, kaže Rakočević.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.