Radman u Prištini: Drago mi je da se hrvatski model za manjine uzima kao uzor

FOTO: Preuzeto sa Klan Kosova

„Drago mi je što se Hrvatska uzima kao uzor. Možemo reći da je hrvatski model promovisan preko ustavnog zakona za prava manjina, te je kao takav i uspešan. Možda može da posluži kao primer“, poručio je danas u Prištini, ministar spoljnih poslova Hrvatske, Gordan Grlić Radman.

Radman je u Prištini doputovao sinoć, kako je to najavilo kosovsko ministarstvo spoljnih poslova, da bi se rano jutros sastao sa Donikom Gervalom.

Na konferenciji za medije, potom su precizirali o čemu su na sastanku razgovarali.

Zahvalila se kosovska ministarka spoljnih poslova Radmanu da podršci Hrvatske evropskoj perspektivi Kosova, podršci koju im pružaju za članstvo u Savet Evrope, a složili su se u tome, kako je kazala, da su građani na liberalizaciju viza „predugo čekali“.

„Složili smo se da je to proces koji je nepravedno dugo trajao, ali građani će ipak konačno moći da putuju bez viza u januaru 2024. godine. Zahvalila sam mu se na podršci koju Hrvatska daje Kosovu od prvog dana za članstvo u Savet Evrope. Razgovarali smo o evropskoj perspektivi Kosova, za članstvo u EU, odnosno za aplikaciju koja je počela da se oblikuje. Razgovarali smo i o političkim konsultacijama koje ćemo imati za nekoliko nedelja“, kazala je Gervala, prenosi Koha.

Podsetiviši na to da je Hrvatska među prvima prihvatila kosovsku nezavisnost, Radman je, kako prenose mediji, sada i iz Prištine pozdravio odluku komiteta ministara koji je prihvatio aplikaciju Kosova za članstvo u Savet Evrope.

„To je veliki korak“, kazao je on.

Iz Prištine će ovo dvoje zvaničnika otići 20-ak kilometara udaljeno Janjevo, selo nastanjeno hrvatskom manjinom na Kosovu.

Njih je oko 150, precizirali su Gervala i Radman. Žive veoma teško u socijalnom smislu, a namera je da se oni saslušaju i da im se pruži adekvatna pomoć.

Govoreći o manjinama na Kosovu, dotakli su sagovornici i srpske.

S tim u vezi, govorili su o modelima za prava manjina, a hrvatski šef diplomatije upitan je o tome što je „nacrt vizije za regulisanje prava manjina“, koji je 2. maja u Briselu želeo da ponudi kosovski premijer Aljbin Kurti umesto Nacrta statuta za ZSO koju je tada predstavio Upravljački tim, urađen po ugledu na sporazum koji Hrvatska već ima sa Srbijom.

Radman je odbio da iznese stav o tome da li se isti može primeniti na Kosovu, ali je pozdravio to što je hrvatski model uzet kao moguće rešenje za ZSO.

Naglasio je da se radi o modelu koji je, kako kaže, u Hrvatskoj uspešan.

„Drago mi je što se Hrvatska uzima kao uzor. Možemo reći da je hrvatski model promovisan preko ustavnog zakona za prava manjina, te je kao takav i uspešan. Možda može da posluži kao primer“.

Sa druge strane, Gervala je naglasila da se Priština bavi modelima za manjine, jer je „regionu dovoljno, odnosno i previše jedne Republike Srpske u BiH“.

Na istoj konferenciji Radman je pozdravio nedavno postizanje Deklaracije o nestalim licima između Prištine i Beograda, izrazivši nadu da će ona dovesti do napretka u otkrivanju sudbine nestalih lica.

„Pozdravljamo nedavno usvojenu Deklaraciju između Kosova i Srbije, za nestale, Hrvatska ima veliko razumevanje za nestala lica. Nadam se da će doneti napredak u rešavanju problema nestalih koji će trajati 20 godina. Hrvatska već 30 godina traga za više od 3.000 nestalih osoba“, kazao je Radman.

Shodno tome, dodao je i da Hrvatska podržava sporazum Prištine i Beograda „kojim bi obe strane bile zadovoljne“.

Kako najavljuju mediji u Prištini, hrvatski šef diplomatije će se tokom dana sastati i sa kosovskim premijerom, Aljbinom Kurtijem.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.