I šta ćemo sad?

Blerim Shala Bljerim Šalja
Bljerim Šalja u kolumni na +38…

Piše: Blerim Shala (Bljerim Šalja)

Evropska unija nije samo procedura, već je i ideja (građanska, politička, kulturna,
civilizacijska, na kraju krajeva).

Ako me sećanje ne vara, ovo je jedna od izjava Zorana Đinđića, pokojnog premijera prve demokratske Vlade Srbije, nakon promena 5. oktobra (2000-te godine), koja je sada, verovatno, aktuelnija nego kada je izrečena, pre više od deset godina.

Đinđić je na ovaj način nameravao da upozori tadašnji zvanični Brisel (koji je, usput rečeno, bio deset puta bolje organizovan nego sadašnji), da kasni sa integracijom država Balkana u EU, nakon završetka epohe ratova i tragedija na teritorijama bivše SFRJ.

Na kraju krajeva, francusko-nemačka ideja je izrodila prvo Evropsku ekonomsku zajednicu, (koja je evoluirala ranih devedesetih u EU), a tek nakon toga su nastale procedure, koje sa protokom vremena postaju sve zamršenije, sve komplikovanije, sve problematičnije.

Ideja je bila jasna: Nakon tragedije Evrope, u onom novom tridesetogodišnjem ratu (1914-1945), koja je gotovo uništila Stari kontinent, Evropa je trebalo da pronađe mir koji će trajati decenijama i stolećima, bar što se tiče novih ratnih izazova koji bi nastali u samoj Evropi, od strane velikih evropskih država.

Sa druge strane, stvaranje NATO pakta (1949. godine), kojeg je zapravo incirala Velika Britanija, a prihvatila Amerika, trebalo je da sačuva mir u novonastalom međunarodnom redu/poretku, nakon početka „Hladnog Rata“ između SAD i Sovjetskog Saveza.

Zbog razno raznih razloga, koje je Dušan vrlo tačno opisao u svojoj prethodnoj kolumni, Evropska unija se u proteklih desetak godina, svela na proceduru, i negde je, putem, izgubila onu svoju bazičnu ideju, zbog koje je stvorena, i zbog koje treba da postoji i nadalje.

Poznato je da u politici, u bilo kakvoj, sem onog Plana A, (najbolji mogući scenario), uvek treba da postoji i ovaj rezervni Plan B. Ali Evropska unija nema Plan B, i ne može ga ni imati.

Ne može da postoji EU sa nekoliko brzina – nemački predlog koji je bio razmatran pre par godina, ili pak ne može biti „Rezervne EU“, sa evropskom političkom zajednicom i EU na drugoj strani, kako je predložio u maju mesecu ove godine, Emanuel Makron (Emmanuel Macron), predsednik Francuske.

Tu ne može biti „nešto između“, kako bi se na neki način, Evropa istvoremeno podelila na Evropske države „prvog i drugog reda“ (jasno je gde bi se tu našlo, na primer, šest država Zapadnog Balkana). Svaka podela Evrope je poziv na nove istorijske sukobe i podele.

Na drugoj strani, Dušan je apsolutno u pravu kada ističe da i „dan danas, EU nema sopstvenu geopoltičku strategiju koju imaju SAD, Rusija i Kina“.

Svima je jasno (a šta će ova jasnoća doneti u bliskoj budućnosti, to je verovatno, kako se kaže, pitanje od milion dolara) da je međunarodni poredak u Evropi srušen kao kula od karata u ranim jutarnjim satima 24. februara ove godine, kada su Ruske vojne trupe započele invaziju u Ukrajini.

Kakve će sve posledice biti na ukupan međunarodni poredak, to treba tek da
se vidi, ali jasno je da je ionako slaba snaga Ujedinjenih Nacija da sačuva mir u Svetu, dodatno oslabila.

Svaki rat donosi novo crtanje granica. Ne samo među državama, ili unutar bivših država (kao što je bio slučaj i u bivšoj SRFJ), nego i između velikih sila, odnosi među kojima su bili i ostaće glavni nosioci jednog poretka.

Rat u Ukrajini koji još traje, i koji će po svemu sudeći trajati još mesecima, ako ne i godinama, realno, doneo je jasne i sagledive posledice po Evropsku uniju, to jest vratio je EU u godine odmah nakon završetka Drugog svetskog rata.

Kao prvo, EU, bilo kakva EU, ne može da opstane bez NATO „pokrivača“ i bez jakog partnerstva sa Amerikom. Francuski predsednik Makron, koji je sa pravom pre par godina tražio vojnu ulogu za EU, tokom zahladnelih odnosa sa Amerikom Donalda Trampa (Donald Trump), sada je sigurno uveren da bez NATO pakta ne može biti jake i stabilne Evrope.

Kao drugo, način na koji je navrat nanos (kako se kaže), Ukrajina dobila status kandidata za učlanjenje u Evropsku uniju (a da realno ne kontroliše ni sopstvenu teritoriju, niti ima dobre odnose sa susedima, sa Rusijom i Belorusijom, zbog poznatih razloga), je poništila onu EU mantru „prvo procedura, pa onda učlanjenje“.

Na kraju krajeva, sve ono što se događalo u Ukrajini, od onog zimskog demokratskog prevrata 2014. godine, se vezuje za evropsku ideju, a ne sa ulaskom Ukrajine u NATO pakt. Vladimir Putin, Predsednik Ruske Federacije, je tada procenio da EU može da bude, ili da je već geopolitički činilac, bar što se tiče odnosa između Zapada i Rusije.

Kao treće, Evropska unija je od februara ove godine naovamo naterana da stvori svoju sopstvenu geopolitičku strategiju, ako ne želi da NATO pakt bude jedina takva „strategija“ za nju.

Šta će se u ovom smislu uraditi u Briselu, ostaje da se vidi u bliskoj budućnosti, i to će, po svemu sudeći, najviše zavisiti od jačine kohezicijskih snaga unutar EU. Ove sagledive posledice po Evropsku uniju, zbog rata u Ukrajini, trebalo bi da donesu novu politiku EU prema Zapadnom Balkanu, koji je „Zapadan“ (kako kaže Dušan), samo po imenu, bar za sada.

Kao prvo, ako ostane na snazi politika „Prvo procedura, pa onda sve ostalo“, što se tiče proširenja EU prema jugoistočnoj Evropi (kako je bio pre nemački naziv za ovu stranu Evrope), problemi unutar država Zapadnog Balkana, u odnosima između njih, i na kraju krajeva, u odnosima sa EU, će rasti svakim danom sve više. Zvanični Brisel bi već ove godine trebalo da usvoji jasnu i vremenski određenu Strategiju za proširenje država Zapadnog Balkana.

Kao drugo, ovo proširenje (ili pak Strategija za proširenje), sa jasnom politikom EU, bi zapravo mogla biti prva jasna naznaka da je EU spremna da postane geopolitički činilac u sopstvenom dvorištu.

Kao treće, Strategija proširenja bi jasno stavila do znanja svima gde su zapravo granice EU, ko je sve deo EU, i šta to znači za međunarodni poredak.

Unutar tih granica bi sigurno trebalo da budu i Kosovo i Srbija.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.