U raljama konflikt menadžmenta

Dušan Janjić u kolumni +381 sa Bljerimom Šaljom na portalu "KoSSev"
Dušan Janjić u kolumni +381

Piše: Dušan Janjić

“I šta ćemo sad” pitanje, koje je u naslovu kolumne Bljerima Šalje, i dalje je otvoreno a time i povod za dileme izbora, za građane Kosova i Srbije.

Šalja je s pravom ukazao na to da su politike koje imaju samo “Plan A” i to kao “najbolji mogući scenario” najmanje poželjne. Nema spora, takva je politika današnje Evropske komisije (EK).

U odsustvo dogovora o geopolitičkoj, te i o bezbednosnoj i razvojnoj strategiji Evropske unije, politika EK svodi se na neprestano “pregovaranje” i “trgovanje”. U stvarnosti, radi se o “prilagođavanju” zbirnim rezultatima igre. U tom ambijentu, oni akteri koji se vide kao “slabiji” (na primer, Kosovo i Srbija, Kurti i Vučić), u “iznenadim obrtima”, od “ključnih igrača”- premeštaju se u “kolateralnu štetu”.

Jedan od takvih “iznenadnih obrta” se dogodio u julu i početkom avgusta 2022. godine.

Činjenica je da je Briselski dijalog o normalizaciji, još od 2015. godine, pretvoren u „trku u mestu“ a da je u periodu 2017–2021 godine bio u „kliničkoj komi“, da je politika pregovarača svedena na bezbednosni marketing i propagandu, uz sve učestalije eskalacije sukobljavanja.

NATO-a i kvint grupa, posebno SAD, uključile su se neposredno u smirivanju uzburkanih strasti i u održavanju mira. Tada su glasno i javno Stoltenberg i Borelj označili Kurtija i Vučića kao najodgovornije.

Time je bačena još jedna koska oko koje se vođe i javnosti Kosova i Srbije otimaju.

Privremeni rezultat je da Kurti, a posebno Vučić, ubrzano traže kakve – takve „kompromise“. Uz to, u odvojenim razgovorima Kurtija i Vučića u sedištu NATO-a sa generalnim sekretarom Stoltenbergom, 17. avgusta 2022, složili su se da se osnaži uloga NATO-a i to kao „garanta razdvajanja konfrotiranih strana“.

U trenutnom kontekstu nastaje i nova uloga NATO-a i SAD-a. Oni su istureni kao glavni igrači u upravljanju sukobima između Prištine i Beograda. Oni su gurnuti u onaj prostor nemogućeg koji je Šalja odredio kao „nešto između“. NATO i SAD su na “brzom testu” koji bi trebalo da pokaže da li imaju efektivnu geopolitičku i bezbednosnu strategiju upravljanja ovim konfliktom.

Dosadašnjem mandatu KFOR–a dodeljena je i uloga garanta razdvajanja konfrotiranih strana. Ova usluga je objašnjena i na sastanku komandanta KFOR-a general-majora Ferenca Kajarija sa Kurtijem i Goranom Rakićem, vođom Srpske liste. Ona se sastoji u nastavljanju obezbeđivanja bezbednosti i slobode kretanja kao i prevenciji bilo kakve „eskalacije stanja“.

Pri tome je jasno stavljeno do znanja da KFOR neće biti angažovan ni u kakvim trening aktivnostima Kosovskog policijskog servisa i Kosovskih bezbednosnih snaga. Ovom mandatu iz Rezolucije SB OUN broj 1244 dodato je i „obezbeđivanje bezbednosnog okvira u u kome dijalog Beograda i Prištine pod fasilitacijom EU može biti nastavljen“ (Saopštenje za medije KFOR-a od 26. avgusta 2022.godine).

U atmosferi eskalacije političkog i medijskog sukobljavanja, najava paravojnih formacija kao i izražene preterane sklonosti za upotrebu policijskih snaga u odnosima između vlasti Kosova i srpske zajednice, posebno na Severu Kosova, KFOR je dobio ulogu snaga razdvajanja unutar Kosova.

Od samog uspostavljanja, KFOR/NATO je i u ulozi odvraćanja od direktne intervencije iz Srbije kao i posredovanja u bezbednosnoj saradnji Srbije i Kosova. Ovakvo delovanje ima i dalekoročne posledice za politiku Srbije. Naime, sužava se prostor za vojnu neutralnost Srbije.

Sam sastanak Kurtija i Vučića sa fasilitatorima, 18. avgusta 2022. godine, nije doneo vidljiv napredak u rešavanju spora oko registarskih tablica i ličnih dokumenata. Ali, ovaj sastanak će biti zabeležen zbog toga što ga je šef diplomatija EK i jedan iz dvojca fasilitatora, Borelj nazvao “konflikt menadžmentom”. Time je promovisao novu fazu” ili novu nadu da će se “Briselski puž” pomeriti barem za neki santimetar.

U skladu sa Boreljevim određenjem, posete specijalnih izaslanika Lajčaka i Eskobara Prištini i Beogradu, par dana kasnije, nazvane su “šatl diplomatija”. Po definiciji “šatl diplomatija” je jedan od instrumenata konflikt menadžmenta a od diplomata se očekuje da ispune konkretnu misiju.

Za sada postoje indikatori da se misija sastoji od pomoći da se dođe do dogovora oko tablica i ličnih dokumenata kao i da se pripremi nastavak dijaloga u Briselu koji bi trebalo da uključi i temu ZSO, ako je verovati iskusnom diplomati i članu mnogih “šatl” i drugih misija, Kristoferu Hilu, trenutnom ambasadoru SAD u Beogradu.

Na putu kojim se uputio Briselski puž moraće da pređe i sve one prepreke koje su rezultat neprimenjivanja sporazuma iz dosadašnji Briselski dijalog o normalizaciji. Iz džaka neispunjenih obaveza je dramatizovano pitanje preregistracije automobila ili ličnih karata.

Postignut dogovor (“kompromis”) o ličnim kartama sastoji se u tome da je Srbija pristala na to da ukine dokumenta za ulazak/izlaz za one koji imaju kosovska lična dokumenta, a Kosovo se složilo da ih ne uvodi za one koji imaju srpske lične karte.

Ovih dana je Borelj “obradovao” javnost izlivom nade da su strane blizu dogovora i oko izgleda tablica.

Malo je verovatno da to može biti išta drugo do produžavanje rokova i olakšavanje preregistracije. Razlog za ovu tvrdnju je u tome što se ovo pitanje posmatra isključivo iz perspektive suvereniteta i “uzajamnog priznanja”. Stoga valja očekivati novo odlaganje a odlaganje ostavlja prostor za nove tenzije.

I pored svega, sam dogovor oko ličnih karata je mali pokret Briselskog puža u dobrom smeru. Uz to, dobra vest je da je, u prvim nedeljama aktivnog angažovanja SAD i NATO, došlo da snižavanja tenzija, pojačane aktivnosti u traganju za “kompromisom”.

U Srbiji se, događalo i “Čudo neviđeno”: provladini tabloidi i elektronski mediji, koji su do juče širili nepoverenje prema “Zapadu” i SAD a neki i dalje nastavili da služe kao sredstvo ratne propande Moskve, šire sliku o Americi kao savezniku i o američkim vojnicima i komandatu KFOR-a šire imidž “good boys”.

 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.