Rusija je imala pravo da prizna republike u Donbasu prema Povelji Ujedinjenih Nacija, kazao je danas ruski predsednik Vladimir Putin na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu i ponovo kao primer za presedan istakao jednostrano proglašenje kosovske nezavisnosti.
„Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, Međunarodni sud pravde, pod pritiskom zapadnih zemalja, presudio je da prema Povelji UN, kada je država proglasila nezavisnost, nema potrebe da traži dozvolu od centralne vlade“, rekao je Putin, dodajući:
„To znači da republike Donbasa nisu morale da traže od Kijeva dozvolu“.
Potvrđujući da su Luganska i Donjecka Narodna Republika samoproglasile svoju nezavisnost, istakao je:
„Da li smo imali pravo da ih priznamo? Naravno da jesmo“.
Moskva je takođe potpisala sporazume o uzajamnoj pomoći sa republikama Donbasa i od tada im pruža vojnu pomoć, a kako navodi ruska državna agencija TASS, to je „u skladu sa članom 151 Povelje UN“.
Očekivano, Putin je vojna dejstva u Donbasu, koja ova agencija naziva „akcijama“, okvalifikovao kao „potpuno legitimne“, ali zato nije pokretanje američke operacije u Iraku.
„Niko ih nije tražio da dođu, nisu napravljeni nikakvi dogovori, nije bilo priznavanja nekih novih organa vlasti. Samo su došli i bombardovali zemlju“, naglasio je ruski lider i dodao da je isto urađeno i u Libiji.
Izneo je stav da su zapadne zemlje pokrenule ratove velikih razmera. Pored Libije, koja „ne može da vrati svoju državnost“, Irak je „praktično razoren“, a rat u Avganistanu trajao je „decenijama“ da bi ga „na kraju neslavno napustili“.
„Ali, stvar je u tome da su se takve situacije razvile onako su oni hteli, a ne kako je trebalo. U brojnim slučajevima, recimo u Јugoslaviji – zemlja je rasparčana. Nakon što je naša zemlja prestala da postoji, pojavile su se nove zemlje i novi interesi, bilo je dosta unutrašnjih kontradiktornosti i oni su ih ohrabrivali. Onda su počeli da otkidaju Kosovo od Srbije. Takođe nije jasno zbog čega“, rekao je Putin.
On se zbog pokretanja invazije na Ukrajinu, koju Rusija zvanično naziva „vojnom operacijom“, trenutno u značajnom delu uticajne svetske javnosti vidi kao agresor i zločinac i pretnja po svetski mir.
Njegova zemlja se nalazi još od aneksije Krima na proleće 2014, pod sankcijama, koje su od pokretanja napada na Ukrajinu u februaru ove godine dodatno intenzivirane.
Nakon što je tokom foruma od ruskog predsednika danas zatraženo da prokomentariše optužbe Zapada u vezi sa pretnjom nuklearnim i trećim svetskim ratom, Putin je odgovorio da Moskva „čuje takvu retoriku“, ali da Rusija „nikome ne preti“.
„Odakle to dolazi? Iz njihovih saopštenja. Neodgovorni političari će s vremena na vreme izbrbljati tako nešto, čak i visokorangirani političari, recimo na nivou ministarstava spoljnih poslova. Treba li da ćutimo? Odgovaramo u skladu s tim, a čim odgovorimo, oni odaberu naše reči i kažu – Rusija nam preti. Ne pretimo nikome, ali svi treba da znaju šta imamo i šta ćemo iskoristiti za odbranu našeg suvereniteta. To su očigledne stvari“.
Potpuno suprotne poruke dolaze iz regiona, sa prespanskog foruma u Ohridu, gde je više regionalnih lidera na čelu sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani govorilo o „malignom uticaju Rusije“, ali i Srbiji kao ruskom savezniku.
Srpska premijerka Ana Brnabić je, sa druge strane, nakon svog izlaganja u Ohridu sa naglaskom na važnost evropskih integracija Srbije, u obraćanju medijima i odgovoru na pitanja takođe govorila o Kosovu kao presedanu i otvaranju Pandorine kutije nakon toga.
Ona je naglasila da je zbog toga što je poštovanje teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država „neprikosnoveno“, istovremeno i neko ko osuđuje rusku agresiju na Ukrajinu, te da je Srbija to već uradila.
Eskobar: Inicijativa Otvoreni Balkan ima podršku Sjedinjenih Država
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
