„Ne postoji nijedan jedini princip kojeg se bilo ko držao kada je ili proglasio jednostrano nezavisnost Kosova, ili oni koji su priznali Kosovo. Svi principi međunarodnog prava su pogaženi na najbrutalniji način. Otvorena je pandorina kutija i od tada smo videli različite replike tog scenarija, pa i u nekim zemljama EU“, kazala je danas u Ohridu Ana Brnabić.
Lideri Zapadnog Balkana okupili su se na trodnevnom Prespanskom forumu u Ohridu. Razgovara se o „izgradnji budućnosti Zapadnog Balkana u modernoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi“.
„Međunarodno javno pravo je bukvalno polomljeno 1999. i 2008. godine na grbači Republike Srbije i srpskog naroda i od tada svet više nije isto mesto“, kazala je sprska premijerka u obraćanju novinarima.
Rekavši da u svetu od agresije na nekadašnju Jugoslaviju, odnosno Srbiju pre 23 godine vlada pravo jačeg, a u svetlu najnovijih poruka iz Nemačke i iz dokumenta Evropskog parlamenta o potrebi uzajamnog priznanja Srbije i Kosova, Brnabić je podsetila na zvaničnu poziciju EU o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u kojoj nije predviđeno „uzajamno priznanje“.
Ne pravi se Srbija luda, kaže, nego oni koji govore da se podrazumeva uzajamno priznanje sa Kosovom.
„Oni se prave ludi kao da ne znaju zvaničnu poziciju Evropske unije. Ako Evropska Unija stoji pri tome, onda treba da promeni ovu pregovaračku poziciju. Ali dok je ova pregovaračka pozicija na snazi, onda je to zvanični dokument“, upozorila je Brnabić.
A šta stoji u zvaničnom dokumentu, donela je da pokaže novinarima zbog ogromnog pritiska i optužbi koje se na račun Srbije upućuju kao remetilačkom faktoru Zapadnog Balkana.
„Evo zvanično pregovaračke pozicije koju Srbija ima, to je i zajednička pozicija EU, gde imate poglavlje 35 – ostala pitanja, stavka jedan – normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. Kada vidite Kosovo, vidite da je Kosovo sa zvezdicom, što znači da se i EU u svom zvaničnom dokumentu pregovaračke pozicije sa Srbijom poziva i kaže da je oznaka Kosovo u skladu sa rezolucijom 1244 koja priznaje teritorijalni integritet međunarodno priznate Republike Srbije, što znači da je Kosovo kao autonomna pokrajina u okviru Republike Srbije i koji kaže Srbija ostaje posvećena dijalogu pod pokroviteljstvom EU, angažuje se u postizanju daljih sporazuma u novim temama, u novim sporazumima unapređujući proces normalizacije odnosa, u dobroj veri sa ciljem da to postepeno vodi sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u skladu sa pregovaračkim okvirom“.
Ipak, ono što se desilo Severnoj Makedoniji da ne dobije status kandidata EU, može da se dogodi i Srbiji upravo sa najnovijim uslovljavanjem oko uzajamnog priznavanja sa Kosovom.
Kaže da će to otežati evropski put svima na zapadnom Balkanu u EU.
To se zapravo već dešava Srbiji, dodala je uz još jedno podsećanje na teritorijalni integritet Srbije.
„Dešava se time što se u našoj pregovaračkoj poziciji govori o sveukupnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, odnosno Srbije i Kosova ali Kosova sa asteriksom, u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244 koja garantuje teritorijalni integritet Republike Srbije u njenim međunarodno priznatim granicama i nigde se ne pominje ni rečju, ni slovom, priznavanje tzv. Republike Kosovo od strane Republike Srbije, o čemu sada čujemo da postoje neke reči“.
Presedani se ponavljaju
To nije u skladu sa pozicijom EU, dodala je, ali, presedan koji je napravljen u vezi sa Kosovom se i ponavlja.
„Jednu stvar koju smo videli, to je kada se postavi presedan, on se ponavlja. Ovo što je urađeno jeste presedan. Rešavati bilo kakva bilateralna pitanja i time uslovljavati evropski put jedne zemlje koja je ispunila sve uslove da dobije status kandidata i da krene u pregovore jeste presedan, i ako mene pitate to ne bi smelo i ne bi trebalo da se ponavlja“, kaže premijerka.
Presedan bi bio ipak i kada bi se ovakva pregovaračka pozicija EU promenila usred samog procesa, pa se Srbija upravo uslovi da prizna Kosovo.
Licemerje i bruka zapada
Brnabić istovremeno nije nepoznato, kako je nazvala, licemerje zapada prema Srbiji.
Štaviše, od kada je izbio rat u Ukrajini, Srbija je, kaže u još u težoj situaciji upravo zbog „ogromnog licemerja“ većeg broja evropskih i drugih zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova.
„Zato što dok se bore za teritorijalni integritet Ukrajine u skladu sa međunarodnim pravom i osnovnim principom međunarodnog prava, to je teritorijalni integritet međunarodno priznatih država, u čemu imaju punu podršku Republike Srbije, jer se i mi sa tim stavom slažemo. Istovremeno, taj prvi princip međunarodnog prava nije važio za Republiku Srbiju, već su ga prekršili i 1999, i 2008. Pa kako sada teritorijalni integritet međunarodno priznatih država mora da se brani po svaku cenu u slučaju Ukrajine, a u slučaju Srbije nije važno, mora da se prekrši?!“
Agresiju i bombardovanje 1999. godine, kako je naglasila, bez odluke Ujedinjenih Nacija, vidi kao katastrofalnu odluku, kao što je to slučaj i sada kada je u pitanju Ukrajina.
Kao treći stepen licemerja, Brnabić vidi u selektivnom pristupu poštovanja dokumenata UN i pritiska na druge zemlje da učine isto.
„Kako je moguće da se prekrši rezulucija SB Ujedinjenih Nacija 1244 a prekršili su je svi oni koji priznali Kosovo, dok se istovremeno pozivaju na poštovanje rezoluciju za druge slučajeve?! Pa ko onda u svetu odlučuje, pošto više nema međunarodnog prava, nego ima jačega i prava sila, a ko onda tačno odlučuje o tome koja rezolucija Saveta Bezbednosti treba da se poštuje a koja ne sme da se poštuje? Zato što vi terate i druge one koji ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova da priznaju Kosovo? Vi njih terate i ucenjujete da priznaju Kosovo, time ih terate da krše jednu rezoluciju?!“
To što je danas u obraćanju novinarima, povezivala Kosovo i istovremeno rat u Ukrajini, objasnila je uz naglasak da se radi o „ogromnoj kompleksnosti“ pitanja zbog čega je Srbija u specifičnoj poziciji.
Jer kada takve zemlje pogledaju u Srbiju, one kao u ogledalu vide sopstveno licemerje i duple standarde. To ne žele da vide. Pogledaju u Srbiju, vide svoju bruku
Zato je najbolje da se svi vrate na pozicije međunarodnog prava, naglasila je srpska premijerka.
„Ono što je agresija, znaće se da je agresija, ono što je poštovanje međunarodnog integriteta će biti poštovanje teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država i nepovredivost ni po kakvu cenu tog teritorijalnog integriteta i to je to. Znamo na čemu smo i ne birate u skladu sa svojom snagom i moći gde ćete to da priznate a gde nećete“.
Na pitanje u čemu vidi analogiju dva slučaja s obzirom na „međunarodno potvrđene ratne zločine Srbije na Kosovu – 1000 ubijene dece, 20000 hiljada silovanih zena“, odnosno da li to znači „da ni Rusija nije kriva“, Brnabić kaže da ne treba da se njene reči izvrću.
„Potpuno je jasno šta je međunarodno pravo. Imate nepovredivost teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država. Dakle, ni po koju cenu, ne postoji u međunarodnom pravu da je takav teritorijalni integritet povrediv u ovom ili onom slučaju. On je nepovrediv. I nigde se to nije desilo pre osim u slučaju Srbije i nikada posle“, kazala je.
„Kada pričamo o tome ko kaže šta je dovoljno velik razlog za agresiju na jednu zemlju, ko odlučuje o tome, onda je i Ruska federacija rekla da su izvršili vojnu operaciju da bi sprečili genocid, koji se dešavao osam godina na teritoriji Ukrajine. Ne ulazim u to, meni je agresija na jednu međunarodnu priznatu državu agresija jer je teritorijalni integritet nepovrediv“.
Odgovarajući albanskom novinaru iz Makedonije, Brnabić je naglasila da osim što je teritorijalni integritet nepovrediv, sa druge strane se mora voditi računa i o egzaktnim brojevima.
„Kada pogledate brojeve, a ne volim da govorim brojeve kada se govori o ljudskim životima i ne volim što vi licitirate brojevima zato što unižavate i one žene koje su silovane i onu decu koja su pobijena i pobijene ljude, kada se sa njima tako frljate, jer nigde ne postoje brojevi koje ste vi izgovorili, jer nisu tačni i jer se to nije desilo. I kada je Priština pozvala da se prijave slučajevi silovanja, prijavilo se nešto više od 900 žena, što je strašno, katastrofalno, za svaku osudu ali nemojte da pričate o 20,000“.
Brnabić je demantovala i da je na Kosovu počinjen genocid, navodeći da nema ni presude, ni samog slučaja.
Nasuprot tezi o onome šta je Srbija učinila loše na Kosovu, Brnabić je iznela takve podatke ali sa kosovske strane prema Srbiji, uz još jedno povezivanje sa zapadnim „licemerjem“.
„Umesto toga Kosovo ostaje teritorija sa najmanjim brojem povratnika na svetu nakon rata. Imali smo pogrom 2004, srušene crkve i manastire. Ubijeno je 8 Srba, proterani skoro svi Srbi sa juga, etničko čišćenje gradova, na primer Prištine, Gnjlana, Đakovice i ostalih, i nakon tog etničkog čišćenja, pogroma, rušenje crkvi i manastira, čak i onih pod zaštitom UNESCO-a, četiri godine nakon toga, neko proglasi nezavisnost bez referenduma, ičeg i neko potrči da prizna tu nezavisnost.“
„Ako je to tako, onda neka se dogovore da kao validan bude princip samoopredeljenja, i onda će svi imati pravo na samoopredeljenje, ali ne samo neko ko je moćan i jak da negde primeni jedan, a na drugom neki drugi princip“, rekla je ironično.
Nikada veći fokus nekog regionalnog sastanka ili foruma nije bio na Srbiji kao što je to bio sada na ovom Prespanskom forumu (u negativnom svetlu)
Govoreći dalje o pritiscima na Srbiju, srpska premijerka je spomenula i to da su se na pripremnom sastanku za prespanski forum u Ohridu, 30. maja, od uticajnog američkog profesora Edvarda Džozefa čule „neverovatne stvari“:
„Da je problem čitavog regiona etnonacionalizam Srbije i Bugarske, da je Srbija ta koja čitav region odvlači od evropskih evroatlantskih integracija, da je najbolje da srpski uticaj u zemljama regiona bude što manji, a da je kao najpozitivniji primer naveo Hrvatsku gde je srpski uticaj mali, pa je to dobro za tu zemlju. To su neverovatne stvari da čujete od jednog profesora“.
Takođe je napomenula da su se u sličnom tonu kritike nastavile i juče, kada u Ohridu nije bilo srpskog predstavnika, a predsednik Hrvatske Zoran Milanović je kazao to kako je Srbiji poznat zahtev da treba da prizna Kosovo.
„Da se, parafraziram, sada Srbija pravi luda da ne zna da je za njeno učešće u EU na njenom putu u EU neophodno da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova“, dodala je.
Otvoreni Balkan
Sa druge strane, za premijera Makedonije Dimitra Kovačevskog kaže da je govorio „najlepše“ i najpozitivnije moguće stvari i o Srbiji i o inicijativi Otvoreni Balkan.
„Što je odlično. Zato što sada već postoji jedna oformljena grupa zemalja na Zapadnom Balkanu oko inicijative Otvoreni Balkan koja potpuno veruje u tu inicijativu, u vidu konkretne prednosti te inicijative za svoju privredu, privrednike, građane“, kaže Brnabić.
Zato će se ubrzati rad na realizaciji inicijative i do sada potisanih sporazuma, dodala je.
Što se tiče njenog izlaganja na samom forumu, srpska premijerka je upravo govorila o Otvorenom Balkanu, odnosno o važnosti EU za Srbiju jer je preko 65 odsto spoljne trgovine i investicija Srbije sa EU, dodatnih 17% sa regionom, što čini preko 82 odsto ekonomske i investicione saradnje.
„Ogromni su potencijali ukoliko bi se svi sa Zapadnog Balkana pridružili inicijativi Otvoreni Balkan. To bi značilo da naše ekonomije samo na osnovu toga mogu da rastu dodatnih 7 posto, odnosno naš BDP“, naglasila je, uz opasku da se takav rast ne vidi ni u jednoj drugoj oblasti.
Zato će se potruditi da u narednih nekoliko dana poseti prelaze Preševo Tabanovci, odnosno upravo traku „Otvoreni Balkan“.
Uprkos tome što su se sami privrednici u prethodnom periodu žalili na sporost i probleme koristeći ovu traku, a što je izneo i sam predsednik Vučić u jednom od svojih obraćanja, najavljujući rešavanje problema, Brnabić sada kaže da „dok svi ostali čekaju“ na ovom prelazu i po nekoliko dana, ne čekaju oni koji idu trakom Otvorenog Balkana“.
„Ne čekaju ni jedan minut. Tako da je to najkonkretniji primer šta možemo zajedno da uradimo i koliko to doprinosi jačanju naše ekonomije“, naglasila je.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
