Protiv čega su demonstrirali studenti u Prištini?

Sve je počelo  kada  se neko začudio našavši u autobiografiji rektora Univerziteta u Prištini, Ibrahima Gašija, više jezičkih grešaka nego samih reči. Kako jedan profesor, doktor istorije, nije u stanju da piše pravilno na svom maternjem jeziku?! Kasnija istraga pokazala je da je ovaj rektor stigao do zadnjih akademskih zvanja na osnovu tri članka, objavljenih u jednom indijskom časopisu. Među tim člancima, pronađen je i jedan članak o  rudama. 

Kako je rektor istoričar, a članak je o rudama, odmah se posumnjalo da je u pitanju jedan od neozbiljnih 'naučnih'  časopisa.  Istraživač u našoj priči koji se pozabavio akademskom ozbiljnošću rektora, jednostavno se obratio tom časopisu, zatraživši da objavi svoj 'vlastiti članak'. Dobio je odgovor da mora da plati 50 dolara i članak će mu biti objavljen. Istraživač je sa Interneta skinuo "Manifest Komunističke Partije" Karla Marksa i poslao za objavljivanje u dotičnom 'naučnom' časopisu kao svoj vlastiti članak, pod potpisom Filan Fisteku (Bezimeni Bezimenović). Kada se članak pojavio u tom časopisu, skandal je već izbio na površinu, i protesti su počeli.

Prethodni skandali

Zapravo, ovom skandalu su prethodila dva skandala ne manje važna. Prethodni rektor Muje Rugova, novcem rektorata, platio je nekoj prevarantskoj kompaniji u Americi, kako bi mu se dodelila nagrada najuspešnijeg menadžera u Evropi za "postignute rezultate". A nekoliko dana pre objave Manifesta Komunističke Partije Karla Marksa, koji je potpisao Bezimeni Bezimenović (Filan Fisteku), nekolicina asistenata, profesora, i studenata univerzitetskog parlamenta u Prištini, uhapšeni su pod optužbama da su falsifikovali ocene, odnosno prodavali.

Proteste su organizovale studentske organizacije bliske pokretu "Samoopredeljenje" Albina Kurtija, ali ubrzo su im se u protestima priključili i predstavnici civilnog društva, kao i neki najistaknuti profesori, koji su javno zatražili ostavku rektora i rasformiranje upravnog odbora Univerziteta u Prištini.                                        

Kontranapadi vladajućih struktura

Profesori koji su se pridružili protestima su ubrzo postali meta gnusnih napada rektorata, vladajuće stranke i provladinih medija, pod optužbama da su pokazali "ne valjan akademski nivo". Ispostavilo se zapravo da su napadnuti profesori bili matematičari, t.j. da su dolazili sa izgleda jedine zdrave katedre pri Univerzitetu u Prištini, pa je čitava katedra stala u odbranu akademskog nivoa napadnutih profesora.

Međutim, napadi nisu prestali. Profesor Milazim Krasnići, šef katedre novinarstva Univerziteta u Prištini, ujedno otac Memlija Krasnićija, potpredsednika Demokratske Stranke Kosova (stranke Hašima Thaćija) i ministar kulture u Vladi Kosova, izjavio je da proteste organizuju "sinovi Srpkinja", aludirajući na Ilira Dedu, čija je majka Srpkinja, koja živi u Beogradu. Ovoj izjavi je dato suviše mesta na svim medijama,  pa čak je u nekoj televiziskoj emisiji Milazim Krasnići pojasnio da mu on nije izabrao majku i da on nije kriv što je Ilirova majka Srpkinja. Ova izjava šokirala je kosovsku javnost, ali niko nije reagovao javno, sve dok dan kasnije, Ilir Deda nije uhapšen na protestima iz čistog mira.

Preokret

Stvari su se preokrenule istog dana kada je autor ovog članka, u svojstvu bivšeg profesora Univerziteta u Tirani, Univerziteta u Tetovu, Univerziteta u Prištini i Univerziteta u Hamburgu, u medijima objavio deklaraciju pod naslovom: "Hapšenje Ilira Dede – sledi javni linč od Milazima Krasnićija". 

U ovom tekstu deklaracije je stajalo sledeće: "Kao čovek, kao intelektualac, kao Kosovar po nacionalnosti, kao Albanac po etničkojoj pripadnosti i kao musliman po veri, duboko sam zgrožen što je nakon hapšenja Ilira Dede usledio javni linč, koji mu je priredio Milazim Krasnići, spomenuvši etničku pripadnost Ilirove majke. Čin Milazima Krasnićija je anti-islamski i nimalo patriotski. Činjenica da niko od intelektualaca, civilnog društva, verskih lidera, političkih stranaka i drugih ne reaguje na ovaj gnusni čin, dokazuje da kosovsko društvo ima deficit moralnih vrednosti i deficit stvarnog patriotizma".

Stotine 'šerova' i nekoliko hiljada 'lajkova'  u odbrani Ilira Dede

Nakon što je ova deklaracija objavljena na TV Mitrovica, KTV-u i na mnogim Internet portalima, a na Fejsbukovim nalozima doživela na stotine 'šerova' i nekoliko hiljada 'lajkova', usledila je deklaracija ministarke za Evropske Integracije Vljore Čitaku, koja na svom Fejsbuk profilu napisala da je neprihvatljivo vređanje po etničkim osnovama. Nakon izjave ministarke Čitaku i prvi potpredsednik PDK-a, Kadri Veseli je takođe osudio vređanje na etničkoj osnovi.

Ostavka Rektora i upravnog odbora

Usledilo je smirivanje tenzija. Rektor Ibrahim Gaši, koji je do tada uporno odbijao da da ostavku, pojavio se u centralnom dnevniku RTK-a i dao ostavku. Nakon toga, upravni odbor je za vršioca dužnosti rektora odredio jednog od prorektora, dok je treći prorektor takođe dao ostavku. Sledećeg dana, vršilac dužnosti rektora i svi prorektori su dali ostavku, a nakon njih, i četvoro članova upravnog odbora Univerziteta u Prištini.

Povodom situacije na Univerzitetu u Prištini, Parlament Kosova je diskutovao tri puta uz žestok obračun vlade i opozicije, sa obostranim optužbama za lažne doktorate i diplome. Nikakvi zaključci nisu bili usvojeni, budući da su poslanici stranke na vlasti napustali sednice, kako ne bi bilo kvoruma.

Ipak nakon ostavke rektora, prorektora, i članova upravnog odbora, protesti su prestali u iščekivanju promena.

Civilna pobeda kosovskog društva

Pobeda zahteva demonstranata ispred rektorata u Prištini je ipak jedna civilna pobeda kosovskog društva. Zasluge zato pripadaju civilnom društvu Kosova, ali pre svega pokretu "Samoopredeljenje" Albina Kurtija, koji, iako nije bio viđen u protestima, bio je autor scenarija.

Uspeh Albin Kurtija oko Univerziteta u Prištini je posledica, odnosno normalni razvoj situacije nakon što je njegova partija osvojila vlast u opštini Priština.

To je jedan od pokazatelja da ukoliko predsednik Demokratskog Saveza Kosova, Isa Mustafa, kao gubitnik u Prištini, ne da ostavku na mesto predsednika stranke, šanse Albina Kurtija postaju sve veće i veće na Kosovskoj političkoj sceni.

Nedžmedin Spahiu

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.