Proleće kad mu vreme nije

Foto: Kim

Početak godine su obeležile temperature znatno iznad proseka za prve dane januara. Visibabe, koje važe za vesnike proleća, već cvetaju. Meterolozi potvrđuju da ovako toplo vreme za zimsku sezonu nije uobičajeno. Prinos pojedinih poljoprivrednih kultura može biti znatno umanjen zbog izraženih temperaturnih oscilacija.

Poslednjih nedelju dana izmerene su temperature iznad proseka za ovo doba godine. U prvoj polovini sedmice izmereno je i 16 stepeni Celzijusa. Od četvrtka se predviđa kiša sa padom temperature, a potom…

“Za vikend se očekuje sneg. Talas koji dolazi sa severozapada sniziće temperature do ispod nule, u toku noći do minus tri, dok se tokom dana očekuje od dva do tri stepena. Ovako visoke temperature nisu uobičajene u zimskoj sezoni i kosovski Hidrometeorološki zavod ih još uvek nije zabeležio”, kazao je za RTV Kim profesor meteorologije na Univerzitetu u Prištini Sulj Tahirsuljaj.

Prema njegovim rečima, na ovako visoke temperature utiču klimatske promene.

“Trenutne temperature će trajati još nekoliko dana. Nakon toga, očekuje nas vreme u skladu sa zimskom sezonom i svim meteorološkim elemetima i pojavama”, zaključio je Tahirsuljaj.

Visoke temperature utiču na smanjenje prinosa

Prema podacima Hidrometeorološkog zavoda Srbije za mesta sa nadmorskom visinom od 300 do 500 metara, srednje januarske temperature se kreću od minus tri do minus jedan. Voćne kulture su trenutno u fazi mirovanja, a tokom zimske sezone za njih je najvažnije fiziološko (zimsko) i ekološko (prinudno) mirovanje.

“Ukoliko se ove faze usled nekih nepogodnosti naruše, može da dođe do smanjenja i pada prinosa. Međutim, prethodne dve godine su bile za tri do pet stepeni toplije u odnosu na raniji prosek, a imali smo dobar rod. Fiziološki procesi u biljci neće biti narušeni ako same temperature budu visoke, a nakon njih krene postepeno smenjivanje bez naglih temperaturnih kolebanja. Možemo očekivati da će i sama biljka da se smiri”, rekao je za ovaj medij master inženjer poljoprivrede i asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Lešku Dragan Grčak.

Biljne kulture imaju svoj period zimskog mirovanja. Šljivi i jabuci je potrebno od 30 do 40 dana da bi mogle da imaju dobar rod. Ukoliko ne bude jakih mrazeva u januaru, februaru i martu, možemo očekivati da će sve biti u redu, kazao je Grčak.

Međutim, visoke temperature u ovo doba godine koje idu iznad 10 i 15 stepeni mogu uticati na rod pšenice.

“Prema nekim istraživanjima, temperatura koja ide preko 15 stepeni u toku januara može da smanji prinos klase za tri do četiri odsto, što svakako zavisi i od same sorte. One koje se gaje kod nas su mahom dobro otporne na zimske temperature, ali ovako visoke temperature u plusu mogu negativno da utiču na rod”, dodao je on.

Sneg, koga nema ove zime, je blagorodan za voće. Njegovim topljenjem se hladi korenov sistem i odlaže buđenje. Ukoliko potpuno izostane, ranim vrstama voća se ne piše dobro.

“Za koštičave vrste kao što su badem i lešnik, a posebno za breskvu i kajsiju, ukoliko se nastave ovakve temperature, a kasnije imamo i manje mrazeve, možemo očekivati veliki pad prinosa”, zaključio je Grčak.

Voćarima se preporučuje da što pre okreče stabla u belo, pogotovo kajsije, šljive, bademe i breskve. Naime, bela boja odbija svetlosne zrake, pa dolazi do manjih kolebanja temperature.

Kim

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.