Prof. Stanišić član Evropske akademije nauka i umetnosti: Rad je moje slobodno vreme!

Profesor Slaviša Stanišić, Festplenum, European Academy of Sciences and Arts, Residenz Salzburg, 20190301 Foto: Wildbild, Herbert Rohrer
Festplenum, European Academy of Sciences and Arts, Residenz Salzburg, 20190301 FOTO: Wildbild, Herbert Rohrer

Na razgovor u našu redakciju došao je sa dežurstva iz GAK KBC u Gračanici. Posle uspešnog carskog reza i rođenja zdravog dečaka, očekivao ga je za par sati put u Beograd, gde mu živi porodica i gde ga očekuju nove obaveze. Profesor je na matičnom Medicinskom fakultetu Univerziteta u Prištini, koji je posle rata premešten u Kosovsku Mitrovicu. Bio je poslednji srpski lekar koji je napustio KBC Priština – na Vidovdan 1999, kako je tada javila agencija Srna. Danas drži predavanja na svetskim univerzitetima i simpozijumima, od Kolumbije u SAD-u, preko Japana i Kine, do Slovenije. Od nedavno je redovni član Evropske akademije nauka i umetnosti (EASA) u Salcburgu i time je po najboljoj tradiciji nastavio da proslavlja svetski uspeh lekara iz ovih krajeva.

Profesor Slaviša Stanišić, rođeni Mitrovčanin, za redovnog člana Akademije nauke i umetnosti u Salcburgu inaugurisan je u martu, a na razgovor sa njim moralo je da se sačeka usled niza obaveza – predavanja i naučnih susreta koji su unapred bili dogovoreni.

Osamdeset novih članova iz 26 evropskih zemalja, u osam klasa, među kojima i medicina, inaugurisani su na svečanoj plenarnoj sednici Akademije 2. marta. Dodeljeni su im sertifikati i diskretne značke akademije, koju je profesor Stanišić nosio na levoj strani revera od sakoa. Pre same inauguracije, u duhu aktivnog rada evropskih akademika, održan je jednodnevni interdisciplinarni simpozijum „Složenost i integracija u prirodi i društvu“ i tradicionalni večernji prijem u rezidenciji Salcburg.

Profesor Stanišić sa predsednikom Evropske akademije za nauku i umetnost Feliksom Ungerom
Sa predsednikom Evropske akademije za nauku i umetnost Feliksom Ungerom

Akademija okuplja preko 2000 eminentnih naučnika i stručnjaka iz cele Evrope u humanističkim naučnim disciplinama, u koje spada i medicina, kao i tehničkim i ekološkim naukama, od kojih čak 34 dobitnika Nobelove nagrade. Protektori Akademije su nekoliko šefova država, dok listu počasnih senatora akademije čine mnogi istaknuti lideri, kao što su bivši premijeri ili ministri iz raznih zemalja, bivši predsednici Evropske komisije i unije.

Zvezde vodilje

„Moja nominacija pokrenuta je još 2017. godine od strane nekoliko akademika iz različitih zemalja Evrope sa kojima sam sarađivao na različitim projektima i studijskim programima, a onda sam u novembru dobio pismo od predsednika Akademije, akademika prof. dr Feliksa Ungera (Felix Unger), uglednog, svetski priznatog kardiohirurga, u kojem mi je saopštio da sam izabran za redovnog člana. Bilo je to tačno na dan naše lekarske slave Sveti Vrači, pa je osećaj sreće još posebniji bio“, kaže u razgovoru za KoSSev profesor Stanišić.

Pre samog glasanja, usmenu podršku dali su mu prorektor akademije – akademik prof. dr Ludvik Toplak i akademik prof. dr Mario Plenković, što je za mitrovičkog profesora bilo posebno značajno priznanje, ali i kako dodaje, obaveza i zvezda vodilja u daljem radu.

Profesor Stanišić sa Sa akademicima Mariom Plenkovićem i Ludvigom Toplakom
Sa akademicima Mariom Plenkovićem i Ludvigom Toplakom

„Ova titula pruža značajnu i novu mogućnost učestvovanja u naučnim projektima i daljem međunarodnom povezivanju. Dostupni su nam svi postojeći projekti i kontakti sa naučnicima svih evropskih zemalja. I to je i nova obaveza jer je osnovni princip akademije transnacionalnost, interdisciplinarnost i izgradnja mostova, drugim rečima – posvećenost razvoju nauke kao dobrobiti za čovečanstvo. Naravno, i tome da na najvišem nivou, pored svog lekarskog rada, zastupam zemlju i zajednicu odakle dolazim“.

To su takođe njegove zvezde vodilje, kao i njegovi najbliži.

U svečanoj sali salcburškog univerziteta, pred preko 400 članova akademije i njihovih gostiju, inauguraciju je pratila Stanišićeva porodica, na koju je ponosan i za koju je veoma vezan.

„Pored mnogih kolega koje poznajem iz različitih zemalja Evrope i SAD i sa kojima sam uživao u ovom susretu, posebno mi je bila važna podrška i prisustvo moje porodice, supruge Slavice, sestre Snežane, moje dece Velimira sa suprugom Janom i Nemanje sa devojkom Natašom. Bez njih ne bi bilo ni ovog velikog priznanja. Energiju za rad i ideje svih ovih godina dobijao sam upravo od njih. I oni jesu moja životna zvezda vodilja“, kaže Stanišić.

Profesor Stanišić na inauguraciji u Salcburgu sa svojom porodicom FOTO: wildbild, Herbert Rohrer

Da se po dobrom ugledamo jedni na druge

Za njega su nagrade i titule – priznanja koja dolaze sa neprestanim radom, mnogo napora, ali i ljubavi prema onom čime se jedan profesionalac bavi. Kaže da ga upravo zbog toga ispunjavaju zadovoljstvom i da je srećan i ponosan na svoje uspehe, ali su mu one još važnije zbog nečeg drugog.

„Nagrade i priznanja za kvalitetan rad jesu važne za pojedinca, ali su one u stvari važne za jedno društvo, za instituciju u kojoj radim i stvaram, sredinu iz koje sam potekao i sredinu u kojoj živim. One nas teraju napred, ali ono što nas zapravo motiviše jeste potreba da stvaramo više za naše društvo, da brinemo jedni o drugima, da se po dobru ugledamo jedni na druge i da nam svima bude bolje“.

Posao je moj život

Skoro četiri decenije lekarskog rada i profesure, neprestanih putovanja obeležava njegov život. Ipak, da ga ne ’odaju’ sigurnost u razgovoru i znanje i iskustvo koje pršte na sve strane, izgledao bi kao stažista koji je tek juče započeo svoj lekarski staž. Žustrih pokreta, radoznalog i ljubopitljivog pogleda i ogromne sveže energije, sa podjednako visokom strašću govori o akademskim susretima širom sveta, i lečenju pacijentkinja koje čekaju na pregled u Gračanici ili Zvečanu.

Profesor Stanišić, pored katedre na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, predaje i na više drugih univerziteta u Srbiji i Evropi, a lekarski posao, osim u domovima zdravlja i bolnicama u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Gračanici i Lapljem Selu, obavlja i u Beogradu. Više godina je bio šef katedre za ginekologiju i akušerstvo i prodekan na svom matičnom fakultetu, direktor Centra za kontinuiranu medicinsku edukaciju, te načelnik odeljenja infertiliteta i endokrinologije KBC Priština. Potpredsednik je Ginekološko akušerske sekcije Srpskog Lekarskog drustva. Član je borda Evropskog udruženja za integrativnu medicinu ESIM sa sedištem u Berlinu, potpredsednik Srpskog udruženja za integrativnu medicinu SUIM, predsednik Evropskog kongresa ECIM 2014. Pre pet godina izabran je i za naučnog direktora fondacije “Beljanski” u Njujorku. Objavio je više stotina naučnih i stručnih radova, autor je ili koautor više udžbenika, praktikuma i monografija iz oblasti ginekologije i akušerstva i trenutno učestvuje u pet naučno istraživačkih projekata u Srbiji i inostranstvu. Član je borda urednika stranih medicinskih časopisa “Acupuncture & Electro-Therapeutics Research”, ” International Journal of Integrated Medicine”, i časopisa “Perinatologija”.

Rečju – raskošna karijera, koja, izgleda, podrazumeva rad bez prestanka. To znači da svih ovih decenija niste imali slobodno vreme, pitamo, iako pitanje pre liči na novinarsku konstataciju.

“Imam slobodno vreme! Moj posao je moj hobi, moj život. Sve što radim identično je mom slobodnom vremenu”, odgovorio je kao iz topa, a potom u polustidljivom tonu ipak priznao: “Dobro, putovanja i muzika su tu…”

Upoznao sam sjajnog prijatelja

Na jednom od nedavnih putovanja, kaže, upoznao je fenomenalnog prijatelja – svog mlađeg sina Velimira. Vraćajući se sa jednog predavanja iz Evrope, Velimir mu je dobacio “onako usput” da je diplomirao. Da mu se zahvali na uspehu i tome što je sopstvenim talentima i radom krčio sebi put intelektualca i stručnjaka, Stanišić je sina poveo sa sobom u SAD,  gde je držao predavanja. Družili su se i razgovarali. Kada ga je pozvala supruga Slavica i pitala kako je, rekao je: “Upoznao sam sjajnog mladog čoveka, dobio sam prijatelja, našeg sina”. Bio je to emotivan trenutak. Život mu je ipak protekao u odricanju od intenzivnog druženja sa sopstvenom porodicom.

“Gledao sam jednog odraslog čoveka, slušao sam ga, video mudru i zanimljivu osobu preko puta sebe, a onda su mi proletele godine jurnjave od obaveze do obaveze, svega što smo preturili preko glave i toga da sam ipak platio neku cenu ovoj karijeri”.

Posebna dostignuća: Za moj kraj i narod

Teško mu je da odvoji lekarsku od profesorske karijere, toga da je više stotina dece rođeno nakon njegovih terapija u borbi protiv steriliteta, a mimo programa vantelesne oplodnje i toga da je uticao na edukaciju hiljade studenata, lekara, šire zajednice. Ali, kaže, ne pada mu teško da izdvoji trenutke i dostignuća koja za njega imaju poseban značaj.

Svoje najnovije priznanje posvetio sam svojim plemenitim roditeljima Mariji i Velimiru, nisu više sa mnom, ali jesu u mojim mislima i vrednostima koje su utkali u moje vaspitanje. Voleo bih da i moja deca na mene ostanu ponosna kao što sam ja na svoje roditelje

„To je ono što sam do sada mogao da uradim za grad u kome sam rođen, za moje sugrađane, za moj fakultet i moje studente. Mnogo sam ponosan na to što sam osnovao, formirao, obučio i opremio  odeljenje Ginekologije i Zdravstvene zaštite žena u Domu zdravlja Zvečan“ – jedno je od posebnih uspeha za samog Stanišića, i to u prvim poratnim godinama.

Ovo odeljenje godinama uspešno radi i spada u najposećenija zdravstvena odeljenja na čitavom Kosovu i Metohiji, a njegov rodonačelnik i danas je njegov zaštitni znak.

Zajedno sa nekadašnjim dekanom, a od nedavno postavljenim vršiocem dužnosti rektora prištinskog univerziteta – Zdravkom Vitoševićem, osnovao je Centar za kontinuiranu medicinsku edukaciju, koji je beležio godine vidljivog uspešnog rada dok je profesor Stanišić obavljao dužnost direktora centra.

„Uspeo sam da dovedem oko 250 predavača eksperata iz zemlje i inostranstva koji su obnavljali znanje lekara i sestara, a to je oko 3000 njih iz zdravstvenih institucija širom naše zemlje. A posebno se ponosim osnivanjem Zavoda za zaštitu studenata našeg univerziteta i ginekologije gde sam dobrovoljnim radom pregledao hiljade žena u prevenciji malignih oboljenja i tako obezbedio najsavremeniju opremu“, ređa rezultate svog rada u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji.

Profesor Stanišić sa trojkama iz Gračanice – Gavrilom, Dunjom i Lenkom Slavković

Rađanje

Na vrhu ove liste koja za njega ima poseban značaj, profesor izdvaja – pacijenta.

„Na prvom mestu je priznanje i zadovoljstvo mojih pacijenata. Kao ginekolog i akušer svakodnevno učestvujete u rešavanju problema mnogih porodica, i na moju sreću, u velikom procentu učestvujete u njihovoj radosti kada se rađaju deca“.

Njegova primarna profesionalna ljubav je infertiltet i vantelesna oplodnja, na tome godinama radi u Specijalnoj bolnici Beograd kod profesora Slobodana Radulovića.

„U tom segmentu moga rada, kada pomažem majkama i bračnim parovima da se izbore za podmladak svoje porodice se najviše osećam srećnim, ponosnim i ispunjenim. Znam sva imena naše dece, ostajem u kontaktu sa porodicama“, kaže.

Priča kako je mnogo emotivan trenutak za njega bio onda kada su se, posle borbe protiv steriliteta, 2017. godine rodile prve trojke u Gračanici  – dečak Gavrilo i dve devojčice Dunja i Lena Slavković, a onda se naredne 2018, slično dogodilo i u Priboju na Limu – dečak i dve devojčice.

Telefon tokom našeg razgovora često zvoni, na koji se odaziva, dogovara vedro i strpljivo obaveze i na isti način se vraća razgovoru.

Privilegija

Onim što smo saznali o najnovijem svetskom priznanju profesora Slaviše Stanišića, na najbolji način nastavlja se tradicija velikih uspeha srpskih lekara sa Severa Kosova.

Mitrovčani i Zvečanci vole da se pohvale svojim nekadašnjim sugrađanima sa blistavim karijerama: profesorom Medicinskog fakulteta u Beogradu, Zoranom Krivokapićem, koji je i član Kraljevske akademije hirurga u Londonu, kao i srpske akademije nauka i umetnosti; profesorom istog fakulteta Nebojšom Radunovićem, ginekologom i takođe uglednim srpskim akademikom; uz njega i čuvenim ginekologom-onkologom Momčilom Inićem koji je službovao u Kosovskoj Mitrovici i učestvovao u trasiranju ovdašnjeg zdravstva u zlatnim godinama njegovog razvoja druge polovine prošlog veka.

Svima njima zajednička je upadljiva i do sada nepresušna radna energija, nesmanjena životna strast i posvećenost sa kojom leče, prosvećuju i podučavaju. Pored svetski priznatih rezultata, ostaju i dalje rodoljubi svog kraja i to svakodnevno dokazuju u svom radu, istovremeno dok njihovi studenti imaju privilegiju da uče od najboljih, a pacijenti da ih leče najbolji.

Cela biografija profesora Slaviše Stanišića dostupna je OVDE

O radu profesora Stanišića i drugog čuvenog profesora i lekara prištinskog medicinskog fakulteta Momira Dunjića pisali smo i ranije:

Među 19 stručnjaka zapadne medicine u Kini kao predstavnici Srbije i dva profesora mitrovičkog medicinskog fakulteta

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.