„Ne može se stvarati politika za Kosovo bez Srba na Kosovu“, poručio je vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić na skupu podrške Studentskoj listi u Beogradu. Upozorio je da su očekivanja od bilo koje buduće vlasti previsoka i da su posledice dosadašnje politike već takve da se ne mogu jednostavno poništiti. Srbi na Kosovu, kaže, godinama žive u „trajnoj privremenosti“, a njihov najvažniji zadatak danas nije da zastupaju Beograd, već da prežive. Skeptičan je i prema oslanjanju na velike sile: Zapad, prema njegovoj oceni, pitanje prava Srba na Kosovu „iritira“, dok Rusija i Kina Kosovo posmatraju kao temu koju mogu da koriste u širim geopolitičkim odnosima.
Surlić je ocenio da Srbija ulazi u istorijski politički trenutak i da bi promena vlasti mogla da otvori pitanje Kosova iz drugačijeg ugla.
Istovremeno je upozorio da se od nove vlasti ne sme očekivati da preko noći poništi posledice višegodišnjih procesa.
„Zaista živimo jedan istorijski trenutak i politička promena koja je sada izvesna može da pokrene pitanje Kosova i Metohije iz sasvim jednog drugog ugla. Ono što mene zabrinjava jeste jedna velika strepnja da su prevelika očekivanja od bilo koga ko sutra bude na vlasti da se sada nešto posebno može promeniti. Mi moramo da imamo susret sa realnošću, a to je da su neke stvari sada potpuno izlišne da se pominju i da je prekasno za nešto što je suštinska promena politike prema Kosovu i Metohiji, pogotovo kada govorimo o srpskom stanovništvu.“
„Toliko ljudi je otišlo da oni koji su ostali vide potpunu bezizlaznost“
Surlić je posebno upozorio na demografske posledice odlaska Srba sa Kosova i na smanjivanje kapaciteta zajednice da opstane.
„Ne želim da širim defetizam, ali vi ste sami svesni koliko Srba danas manje živi na Kosovu i onoga što se u biologiji zove funkcionalna izumrlost. Ja ne vidim da je moguće u jednom narednom veku povratiti tu vrstu entuzijazma i kapaciteta srpskog naroda kakav je imao pre 1999. godine ili kakav je imao pre 2015. godine.“
Nastavio je: „Naprosto, toliko ljudi je otišlo da oni koji žive i dalje vide jednu potpunu bezizlaznost.“
„Ne može se stvarati politika za Kosovo bez Srba na Kosovu“
Upravo zato, prema Surliću, ključ svake buduće politike mora da bude položaj ljudi koji na Kosovu zaista žive.
„Ne može se stvarati politika za Kosovo bez Srba na Kosovu. Mora im se ponuditi perspektiva, ne trajna privremenost. Oni zaista žive u trajnoj privremenosti.“
Opisao je i način na koji se prema Srbima sa Kosova godinama postupa u političkom sistemu Srbije.
„Od njih se zahteva lojalnost, zahteva se da izlaze na birališta, da zauzvrat dobijaju poslove, da skupljaju sigurne glasove i oni su se pretvorili u jednu mašineriju koja treba da bude glasnija od Beograda i cele Srbije u odbrani statusa Kosova kao južne pokrajine. Što je potpuno iracionalno.“
„Najvažniji zadatak Srba na Kosovu jeste da prežive“
Surlić je tu poruku zatim dodatno zaoštrio.
„Najvažniji zadatak Srba na Kosovu jeste da prežive.“
Podsetio je na kontradiktorne poruke koje su, prema njegovoj oceni, godinama stizale iz Beograda.
„Mi smo imali strašne momente u kojima su se Srbi na Kosovu prvo optuživali što imaju kosovske lične karte, onda su se optuživali što nemaju kosovske lične karte i ne žele da se integrišu. Pa to stvara trajne posledice, zato su ljudi i otišli.“
„Ne mogu Srbi sa Kosova da brane i zastupaju Beograd.“
„Nova vlast mnogo toga neće moći da promeni“
Surlić je upozorio i da eventualnu buduću vlast ne treba odmah proglašavati neuspešnom ili „izdajničkom“ zato što neće moći brzo da vrati stanje unazad.
„Koja god politička opcija, a ja se nadam, ukoliko dođe Studentska lista na vlast ili u koaliciji sa drugim opozicionim akterima koji pređu cenzus, oni mnogo toga ne mogu da promene.“
„Nemojte da imate očekivanja i da im lepite nalepnice nekakvih izdajnika“ – dodao je.
Razloge za takav oprez vidi i u politici kosovskog premijera Aljbina Kurtija.
„Vlast na Kosovu je Kurti, koji je sasekao svaku mogućnost normalnog života za Srbe, koji hapsi ljude koji apsolutno nemaju nikakvog dodira sa bilo kakvim zločinima ili kriminalom na Kosovu i šalje jasnu poruku – ko god je bio punoletan za vreme 1999. godine može se suočiti sa nekim volšebnim optužbama za ratne zločine.“
„Velike sile Kosovo ne vide kao pitanje koje treba rešiti zbog Srba“
Surlić je veoma skeptično govorio i o mogućnosti da velike geopolitičke promene same po sebi donesu bolji položaj Srbima.
„Ako govorimo o međunarodnoj sceni, mislim da tu zaista ima malo šansi da se bilo šta faktički promeni, jer ta tema njih više ne zanima. Nijednu veliku silu Kosovo kao tema ne zanima.“
Prema njegovoj oceni, Kosovo velikim silama može biti sredstvo u širim odnosima.
„Može da bude moneta za potkusurivanje, ali ako govorimo o Zapadu, njih tema prava Srba na Kosovu iritira. Oni bi najradije da ćute i da vreme učini svoje i da Srba više nema na Kosovu i da ostvare onaj plan koji su i zacrtali.“
Ni prema Rusiji i Kini, međutim, nema velika očekivanja.
„A kada govorimo o Rusiji i Kini, oni nas vide samo kao jedan prodor ka Evropi i Kosovo kao temu sa kojom mogu da manipulišu. Tako da to veliko oslanjanje na velike sile, na neke geopolitičke promene, male zemlje i narode i te kako može mnogo da košta. Treba biti umeren i odmeren u očekivanjima.“
„Možda je ostao samo radikalan simbolički potez“
Govoreći o prostoru za delovanje buduće vlasti, Surlić je ponovo insistirao na ograničenjima.
„Ne želim da širim defetizam, ali po onome što je učinjeno, po onome što su danas bilansi pogrešne politike, nema tu mnogo prostora da Studentska lista nešto načini, sem radikalnog, simboličkog poteza – da kažemo, možda izlazimo iz procesa pregovora.“
Takav potez bi, prema njegovom mišljenju, mogao da bude signal da postoje posledice za postupke Prištine.
„Mogu da kažu, simbolički, da pošalju poruku: ipak ima neke posledice za ovo što Priština radi i mi nećemo prihvatati bilo kakav uslov koji dolazi iz Brisela i Vašingtona.“
„Ne treba ljudima obećavati da se sve može vratiti“
Surlić je skeptičan prema ideji da bi se Kosovo moglo jednostavno vratiti u prethodni ustavnopravni položaj.
„Ako je reč o nekom potpunom pravnom integrisanju ili reintegrisanju Kosova u ustavnopravni sistem Srbije, možda koristim teške reči, ali poštovanje Ustava u doslovnom smislu značilo bi: Srbija se čizmom povukla sa Kosova i čizmom može da se vrati. To da će Albanci da prihvate da kažu – predomislili smo se geopolitički, prihvatamo da ponovo budemo autonomna pokrajina – ja zaista sumnjam.“
Zato, smatra, Srbija mora da preispita i sopstvenu politiku.
„Jedna priča su Albanci. Mi moramo da stavimo prst na čelo i da kažemo šta je bila srpska politika od devedesetih do danas.“
„Došli smo dotle da molimo da nam ostanu zdravstvo i obrazovanje“
Jedan od najslikovitijih delova njegovog izlaganja odnosio se na to koliko su se tokom decenija promenile ambicije srpske politike.
Surlić je ocenio da bi deo onoga što danas zagovaraju i ljudi sa izrazito nacionalnih pozicija devedesetih godina bio smatran gotovo liberalnim stavom.
„Danas bi nacionalista rekao: odlično bi bilo da Albanci nastave da imaju svoj zaseban politički sistem, da nema članstva u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama. Zasigurno ne vidimo Albance da se integrišu u politički sistem Srbije, i za većinu bi bilo prihvatljivo da se da neka vrsta autonomije i specijalnih veza Srba sa Beogradom.“
A zatim: „Mi smo došli u katastrofalnu situaciju da sada molimo: dajte da zdravstvo i obrazovanje opstanu, nemojte to ukidati za Srbe. Mislim da je to toliko katastrofično i tragično da se ne može rečima opisati.“
„Promenila se čitava ideološka osa“
Surlić je ukazao da su se političke pozicije o Kosovu tokom prethodnih nekoliko decenija dramatično pomerile.
„Zamislite da je neko sa ovim tvrdnjama izašao 1991, 1999. ili 2000. godine – proglasili bi ga izdajnikom. Vidite kako se ta ideološka osa potpuno promenila.“
Dodao je: „Ako sada posmatramo, ispada da bi neki najveći nacionalisti danas po pitanju Kosova tokom devedesetih bili, izgleda, najveći liberali. I to je nešto što moramo kao narod da postavimo pred sebe kada razmatramo naš odnos prema Kosovu i prema Srbima na Kosovu.“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
