Prištinski muzej traži od Beograda da vrati eksponate, Kancelarija za KiM ponavlja da je to kulturno blago Srbije

muzej priština u beogradu
FOTO: Vladimir Živojinović / RAS Srbija

Direktor Nacionalnog muzeja Kosova Ajet Leci obratio se pismom Narodnom muzeju u Beogradu, Etnografskom muzeju u Beogradu i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) sa zahtevom da vrate artefakte koji se i dalje “nepravedno” čuvaju u Srbiji, uz propratno pismo Donike Gervale Švarc. Srpska strana ponavlja da se radi o kulturnom blagu države Srbije, da Kosovo nije priznato, ali da su njegove vlasti pokazale da ugrožavaju kulturnu baštinu, te da je ovo pitanje za dijalog pod posredstvom EU.

Ajet Leci u pismu podseća na, kako tvrdi, trostruku obavezu Srbije kada su u pitanju muzejski eksponati.

“Sporazumi potpisani između naših institucija predviđaju prenos artefakata u svrhu privremene izložbe i njihov povratak u zemlju porekla i Nacionalni muzej Kosovo, čija je imovina” rekao je Leci.

On je ukazao da UNESCO-va konvencija o sredstvima zabrane i sprečavanja ilegalnog uvoza, izvoza i prenosa vlasništva nad kulturnim dobrima iz 1970. godine, obavezuje države potpisnice ratifikacije da rade na tome da obezbede vraćanje kulturnih dobara u zemlju porekla. Srbija je potpisnik Konvencije. 

“Aneks V, član 6. stav 1. Ahtisarijevog plana izričito obavezuje Srbiju da vrati na Kosovo arheološku i etnografsku kolekciju privremeno uzetu u izložbene svrhe u Beogradu”, napominje Leci i predlaže osnivanje radne grupe sastavljene od predstavnika četiri muzeja (Narodnog muzeja Kosova, Etnografskog muzeja Kosova, Narodnog muzeja u Beogradu i Etnografskog muzeja u Beogradu) i međunarodnih stručnjaka“.

Zadatak ove radne grupe, prema njegovim rečima, bio bi da izradi plan i nadgleda proces povratka svih artefakata na Kosovu. 

Podršku zahtevu direktora Nacionalnog muzeja Kosova Ajeta Lecija, uputila je i kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala (Donika Gërvalla-Schwarz).

„U ime Vlade Republike Kosovo pružamo punu podršku zalaganju i zahtevu gospodina Ajeta Lecija, direktora Nacionalnog muzeja Kosova, za povratak arheološke i etnografske kolekcije iz Srbije na Kosovo. Institucije Republike Kosovo pružiće svu potrebnu podršku Nacionalnom muzeju Kosova u ispunjavanju ovog cilja. Pozdravljamo njihov predlog za uspostavljanje zajedničke radne grupe između muzeja Kosova i Srbije, sa međunarodnim profesionalnim prisustvom za izradu plana i nadgledanje procesa vraćanja predmeta na Kosovo” istakla je Gervala. 

Ona je dodala da zahteva institucionalnu odgovornost relevantnih muzeja u Beogradu, kao i političku odgovornost vlade u Beogradu da ispuni međunarodnu obavezu. 

Kancelarija za KiM: Kulturna baština tema za dijalog na stolu uz posredovanje EU

Kosovo i Metohija je i po Ustavu Srbije i po međunarodnom pravu deo teritorije Republike Srbije. Kao što ne priznajemo samoproglašenu kosovsku državnost, ne poznajemo ni kategoriju kosovskog kulturnog nasleđa. Svi artefakti koji potiču sa teritorije naše pokrajine jesu deo kulturnog i istorijskog nasleđa Srbije – poruka je iz Kancelarije za KiM.

U saopštenju se dalje navodi da Beograd opravdano strahuje da bi ovi kulturni i arheološki artefakti bili ugroženi usled lošeg iskustva odnosa kosovskih institucija prema srpskom kulturno-istorijskom i verskom nasleđu.

Takođe, u saopštenju Kancelarija za KiM ukazuje se na odnos Prištine prema manastiru Visoki Dečani, kao jednim od najdragocenijih spomenika kulture.

Taj odnos, stoji u saopštenju, do te mere „nehajan i anticivilizacijski“ da ga je organizacija „Evropa nostra“ nedavno, opravdano uvrstila među sedam najugroženijih kulturno-istorijskih lokaliteta na našem kontinentu.

“Samoproglašeno tzv. Kosovo, kako upravo pokazuje primer Manastira Visoki Dečani, nije spremno da poštuje ni sopstvene zakone i najviše pravne odluke, ako su one na korist SPC, srpskog naroda i očuvanja njegovog kulturnog, istorijskog i verskog nasleđa. Zato naglašavamo da su nevalidni svi argumenti kojima tzv. Nacionalni muzej Kosova traži srpske kulturno istorijske artefakte“.

Kancelarija za KiM, reagujući na tri argumenta u pismu iz Prištine, od kojih prvo tumači kao poziv za sporazumno ustupanje artefakata potpisano „između dve kulturne institucije Republike Srbije“, kaže da te predmete potražuje kulturna institucija koja
je  “i sa stanovišta Ustava Srbije i sa stanovišta međunarodnog prava” nepostojeći entitet.

U drugom argumentu se Nacionalni muzej Kosova poziva na konvenciju Uneska.

„Međutim, samoproglašeno Kosovo, niti je država, niti članica Uneska, a predmeti o kojima je reč su poreklom sa teritorije Republike Srbije i danas se nalaze u zemlji porekla” navode u Kancelariji za KiM.

kada je u pitanju pozivanje na Ahtisarijev plan, Kancelarija podseća da taj plan Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nije usvojio.

Kancelarija za KiM naglašava da sva pitanja treba rešavati u okviru dijaloga i uz posredovanje EU.

“Pitanje kulturne baštine svakako zaslužuje da bude predmet dijaloga i ono ne može biti rešavano jednostrano, mimo uspostavljenog procesa normalizacije odnosa i mimo nespornih činjenica” zaključujese u saopštenju.

Boginja na prestolu – najznačajniji muzejski eksponat iz Beograda vraćen u Prištinu 2002.

O ovoj temi su i tokom proteklih godina izveštavali kosovski mediji, tada uz navode da su srpske vlasti sa Kosova tokom konflikta odnele oko 1244 eksponata, a da je vraćen samo jedan.

U pitanju je figurina „Boginje na prestolu“ najistaknutiji muzejski primerak. Radi se o očuvanom neolitskom religioznom artefaktu. Ona je iz Beograda u Prištinu vraćena 2002. uz posredovanje tadašnjeg šefa UNMIK-a Majkla Štajnera (Michael Steiner).

U ranijoj prošlosti prema medijskim izveštajima, medijski eksponati su krajem devedesetih, usled nestabilnosti u južnoj pokrajini prebačeni privremeno za Beograd.

Kako je sredinom dvehiljaditih izvestila Radio Slobodna Evropa, „dok se 1999. zahuktavao sukob na Kosovu, a vojna intervencija međunarodnih snaga postala samo pitanje dana, u Beogradu su, pomalo nestvarno, održane dve velike izložbe posvećene upravo Kosovu: Reč je o Arheološkom blagu Kosova i Metohije i postavci Nakit i zlatovez sa Kosova i Metohije. Upravo materijal iz te dve kolekcije sada se nalazi u depoima Narodnog i Etnografskog muzeja u Beogradu“.

Inače, tadašnji kosovski ministar kulture Astrit Haračija je bio i prvi kosovski zvaničnik koji je posetio Kosovo posle rata, zatraživši upravo vraćanje ovih artefakta.

S druge strane, srpski zvaničnici, iako nisu izlazili ranije često u javnost, ostali su pri tvrdnji da je zvanični baštinik ovih muzejskih eksponata država Srbija, te da je imala pravo da sa teritorije kojom je upravljala povuče ove predmete.

Nekadašnji direktor Narodnog muzeja u Prištini, sa privremenim sedištem u Beogradu, Branko Jokić, objasnio je u spomenutom intervjuu za RSE, iskustvo srpske strane prilikom ustupanja figurine „Boginja na prestolu“:

„Pre dve godine mi smo pokazali dobru volju i ustupili smo jednu figurinu. U dogovoru sa gospodinom Štajnerom je rečeno da se neće vršiti nikakva politizacija. Međutim, šta se dogodilo sa tom figurinom? Na vrlo euforičan način je dočekana na aerodromu u Prištini i na kraju je proglašena za simbol kulturnog identiteta kosovarskog naroda. Ako je jedna figurina zloupotrebljena i proglašena za to što je proglašena, šta da kažemo za ostale figurine i za ceo materijal?“, kazao je Jokić za RSE 2005.

RSE 2005: „Među ostalim neolitskim eksponatima, najpoznatiji su oni iz nalazišta Reštane od Suve Reke. Reč je, između ostalog, o četiri centimetra dugoj i 21,5 centimetara visokoj kultnoj vazi napravljenoj od gline. Tu su i primerci figura božanstava neolitskog čoveka pronađeni na periferiji Prištine tokom 50. i 60. godina. Uglavnom je reč o glavama božanstava, onakvim kakvim ih je žitelj prostora Kosova tog vremena zamišljao. Nijedna ne prelazi visinu od 20 centimetara, a smatraju se dokazom postojanja posebne vinčanske kulture po kojoj je ovo podneblje prepoznatljivo i u svetskoj arheologiji.

Osim desetina posuda i sličnih životnih pomagala, na osnovu kojih se može rekonstruisati način života čoveka iz perioda neolita, među najurednije očuvanim eksponatima su i oni iz bronzanog doba. Najpoznatiji slučajno su otkriveni tokom izgradnje magistralnog puta 1973. godine. To su bronzani mač, bronzani vrh kanije, bronzani bodež i nož. Tu su i dokazi da je čovek bronzanog doba uveliko bio sklon samoulepšavanju. Naime, pronađene su ogrlice, i to u iskopanih ukupno 39 grobova na lokalitetu Iglarevo. Najpoznatija je ogrlica od perli i ćilibara koja datira iz poznog bronzanog doba. Istraživanja su pokazala da su se pokojnici i u to doba ili zakopavali ili kremirali. Tako se među eksponatima može videti i nekoliko urni izrađenih od prečišćene gline.

Onda sledi veliki broj eksponata iz gvozdenog doba. To su prvi predmeti urađeni od keramike i to na vitlu, po uzoru na Grčku. Na taj način urađen je i predmet koji je privukao najveću pažnju – urna iz 8. veka pre nove ere, na kojoj se ističu delovi bele boje. Naravno, nemoguće je zaobići prve metalne predmete, kopče za pojas, priveske, ali i mačeve. Izdvajaju se i ponovo ukrasi kakav je srebrna narukvica sa zmijskim glavama, pronađena na lokalitetu Pećka Banja, ali i predmeti od zlata iz prištinskog naselja Ulpijana.

Čitav niz eksponata sa ovog lokaliteta odnosi se na period antike, od 2. do 6. veka. Pronađeni su, između ostalog, glava Erosa, figura Apolona, kao i Merkura, te Merkura sa Plutosom, mermerna votivna ploča sa predstavom tračkog konjanika, a među eksponatima je i niz epigrafskih spomenika, te kovanog novca tog vremena. Najmlađi predmeti iz kolekcije potiču iz ranog srednjeg veka, dakle pre oko hiljadu godina“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.