Preminuo urednik „Vremena“ Dragoljub Žarković, voleo je Mitrovicu i često boravio u njoj

Dragoljub Žarković
Foto: Medija centar

Posle duge i teške bolesti u Beogradu je u 70. godini života preminuo Dragoljub Žarković, dugogodišnji novinar, osnivač i urednik nedeljnika Vreme. Žarković vuče korene iz Kosovske Mitrovice i jedna je od najistaknutijih ličnosti domaćeg novinarstva. U sećanjima svojih kolega ostaće upamćen kao idol i uzor mnogim početnicima u ovoj profesiji.

Žarković je rođen 1951. godine u Beogradu gde je diplomirao novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Otac je petoro dece.

Bio je glavni urednik nedeljnika Vreme od 1991. godine. Pre Vremena je bio novinar i urednik u novinskim kućama „Politika“, od 1974. do 1987, i u „Borbi“ do 1990. Autor je više televizijskih emisija i projekata i dobitnik mnogih novinarskih nagrada među kojima i nagrade za životno delo u 2018. godini koju dodeljuje UNS. Od 2000. godine predavao je na Fakultetu političkih nauka na kursu istraživačkog novinarstva. Izbor Žarkovićevih tekstova je 2016. objedinjen u knjigu pod nazivom „Napredna knjiga – godine uspona Aleksandra Vučića“.

Vest o smrti svog urednika prethodno je saopštila redakcija nedeljnika „Vreme“.

„Svi biografski podaci, međutim, nisu dovoljni da dočaraju njegovu uredničku i novinarsku lucidnost, talenat i neverovatnu veštinu komunikacije i harizmu. Redakcija ’Vremena’ Žaretovim odlaskom izgubila je sopstveni koren i veliki deo identiteta. Pamtićemo ga po svemu, a najviše po spremnosti da na sopstvenim leđima ponese najveći teret pritisaka i da čak žrtvuje i sebe kako bi poštedeo redakciju i sačuvao njen integritet i kredibilitet“.

Iako je rođen u Beogradu, Dragoljub je često boravio u gradu na Ibru gde je bio veoma poštovan, poručuje Žarkovićev poznanik i naš sugrađanin, Neško Ilić.

“Bio je izuzetno vezan za Mitrovicu i voleo je ovaj grad. Dolazio je ovde, često je naglašavao da pored svog hercegovačkog porekla ima i mitrovičko”, navodi Ilić.

Avramović: Jeziv gubitak čoveka koji je od Vremena napravio kredibilan nedeljnik

Govoreći o uredniku nedeljnika „Vreme“, Goran Avramović, urednik RTV Kim, za KoSSev poručuje da njegova smrt predstavlja jeziv gubitak.

„Posebno smrt čoveka koji je dugo godina od Vremena pravio jedan kredibilan nedeljnik, a svi znamo da štampani mediji u Srbiji imaju mnogo problema i da prosto nije lako napraviti kredibilnu i čitanu novinu“.

Naravno, u ovoj situaciji je najteže porodici gospodina Žarkovića, dodaje.

Avramović navodi da će Žarković ostati zabeležen u istoriji srpskog novinarstva kao jedan od velikana.

„Ostaće upamćen kao čovek koji je bio idol i uzor mnogim kolegama koje su počinjale da se bave tim poslom“, zaključuje Avramović.

O Žarkovićima i Mitrovici

Žarkovići vuku poreklo iz Hercegovine, međutim, dvojica Dragoljubovih predaka, Lazar i Đorđe, nakon što su se vratili iz Amerike gde su otišli još kao mladi da rade, a nakon završetka Prvog svetskog rata, odlučili su da se nastane u Kosovskoj Mitrovici i da tu ulože stečeni kapital. Nakon Lazara i Đorđa u Mitrovicu prelaze da žive njihova rođena braća, Veljko i Cvetko koji je Dragoljubov deda.

Sagradili su električnu centralu koja je snabdevala grad i okolinu električnom strujom i omogućavala rad novim industrijskim i privrednim pogonima, četvorospratni automatski električni mlin velikog kapaciteta, crepociglanu koja je ubrzala izgradnju mnogih stambenih i državnih objekata, hotel „Jadran“ – reprezentativni ugostiteljsko – hotelski objekat, stambena naselja u Zvečanu i Starom Trgu. Izdvajali su za pomoć onima kojima je bila potrebna. To su, u prvom redu bile škole, humanitarna društva, kulturne i prosvetne zajednice.

Od svega što su braća zajedno izgradila izdvajao se hotel „Jadran“. Kako je i sam Dragoljub Žarković u intervjuu za ‘Neimanreports’ još pre dvadeset godina rekao, na fasadi ovog hotela nalazi se kamena skulptura žene, njegove bake, sa sedmoro dece okupljene pred njenim nogama, među kojima je njegov otac.

Hotel Jadran

Početkom Drugog svetskog rata i okupacije, Nemci vrše rekviziciju svih porodičnih objekata, ostavljaju im samo mlin.

Posle oslobođenja jedan od braće, Lazar Žarković, leta je provodio u Mitrovici, a zime najčešće u Beogradu, u ulici Đure Jakšića. Sa promenom društvenog uređenja, došla je i nacionalizacija kada mu je i oduzeto sve što je gradio. On je preminuo u Mitrovici 1962. godine.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.