Specijalno odeljenje Osnovnog suda u Prištini odredilo je jednomesečni kućni pritvor za deset žena povratnica iz Sirije.
Kako je saopšteno iz suda, na zahtev Specijalnog tužilaštva određen je kućni pritvor protiv V.B, F.D, F.L, N.H, A.Z, V.K, H.K, L.L, S.S i M.A zbog krivičnog dela pridruživanja ili učešća u stranoj vojsci ili policiji, stranim paravojnim ili parapolicijskim formacijama, u grupnim ili pojedinačnim organizacijama van teritorije Kosova. Krivična dela se odnose na Zakon o zabrani učešća u stranim konfliktima i Krivični zakonik Kosova.
U saopštenju se dodaje da postoji osnovana sumnja da su osumnjičene od 2014. do 20. aprila 2019. godine bile u konfliktnim zonama u Siriji i Iraku. Strane imaju pravo žalbe.
Odbrana ovih žena tražila je da se mera kućnog pritvora zameni javljanjem policiji, što je sud odbio.
Ostale žene koje su vraćene iz Sirije izaći će pred sud narednih dana.
Inače, njih 32 sa ukupno 74 dece od subote su boravile u Pritvornom centru za strance kod Prištine, koji su, nakon lekarskog pregleda i ispitivanja od strane istražne policije, napustile. Po njih su došli članovi porodice sa Kosova.
Specijalni tužilac Sulj Hodža potvrdio je da se protiv svih tih žena vodi istraga.
„Istraga će se nastaviti jer su one i ranije bile pod istragom, ali je obustavljena zato što nisu bile dostupne tužilaštvu. Istraga će se ponovo obaviti za njih 32. One su oslobođene, ali mi ćemo da nastavimo sa istragom“, precizirao je Hodža.
Državljani Kosova, ukupno njih 110, vraćeni su iz Sirije u petak uveče uz podršku Sjedinjenih Američkih Država. Dovezeni su američkim vojnim avionom. Među njima su bila i četiri borca, koji su odmah uhapšeni, a kojima je sada određen pritvor od mesec dana.
Kosovske institucije najavile su rehabilitaciju i reintegraciju ovih osoba. Iz kosovskog Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova u utorak RSE nije uspeo da dobije odgovor o tome kakav je plan Kosova po pitanju rehabilitacije i reintegracije povratnika iz Sirije.
Kosovski premijer Ramuš Haradinaj izjavio je u utorak da su kosovske institucije ispunile svoje ustavne obaveze prema svojim građanima i da će nastaviti ozbiljno da rade na njihovoj resocijalizaciji u kosovsko društvo.
„Tražim od svih uključenih institucija da se ozbiljno brinu o povratnicima, kako bi Kosovo dokazalo svoju ozbiljnost u svemu ovome“, kazao je Haradinaj na zasedanju vlade.
„Preuzećemo odogovornost za naše građane“, dodao je.
Ministar pravde Kosova Abeljard Tahiri je kazao da su prijateljske zemlje EU izrazile interesovanje da se informišu o ovoj akciji.
Centar za bezbednosne studije na Kosovu, međutim, u nekoliko navrata je ukazivao da Kosovu nedostaju kapaciteti u izradi i sprovođenju programa rehabilitacije i reintegracije stranih boraca, ali i onih koji imaju radikalne i ekstremne poglede unutar zemlje. Oni su naveli i da su takvi programi zakonska obaveza.
Inače, da su deradikalizacija i reintegracija izazov za Kosovo godinama su isticali kosovski zvaničnici, ali i predstavnici međunarodnih misija.
Međutim, deradikalizacija i reintegracija su predviđene i nacionalnom strategijom za sprečavanje nasilnog ekstremizma i radikalizma, koja je izrađena nakon usvajanja Zakona o sprečavanju učešća u stranim ratovima. U toj strategiji stoji da važnu ulogu u deradikalizaciji imaju i verske organizacije, ali i ostale institucije kao što su ministarstvo pravde, obrazovanja, za rad i socijalnu zaštitu u pružanju psihološkog i verskog savetovanja i socijalne podrške, kako za zatvorenike, tako i za njihove porodice.
Iz Islamske zajednice Kosova rekli su za Radio Slobodna Evropa da ih niko iz državnih institucija nije kontaktirao u vezi sa rehabilitacijom i reintegracijom povratnika iz Sirije.
Na osnovu zakona na snazi, onaj ko organizuje učešće u stranim konfliktima, prikuplja fondove za strane konflikte i ko učestvuje u njima, ili ko poziva na takva učešća, može biti kažnjen zatvorom od pet do 15 godina zatvora.
Inače, od prošle godine osnovne i srednje škole na Kosovu snabdevene su uputstvom kako sprečiti nasilni ekstremizam na Kosovu koje je izradilo Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije. Ovo uputstvo je tehnički vodič kako se suočiti sa konkretnim izazovima koji podstiču nasilni ekstremizam u školama i nudi praktične savete za nastavnike.
Podsetimo, početkom februara Stejt Department je pozvao zemlje širom sveta da preuzmu svoje državljane – strane borce, ali i žene i decu, koji su u zatvorima u delu Sirije koje kontrolišu kurdske snage.
Ovaj poziv upućen je nekoliko dana pre nego što je održan sastanak Koalicije za borbu protiv „Islamske države“ (IDIL) u Vašingtonu, 6. februara, na kojem su učestvovali ministri iz 79 zemalja članica Koalicije.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
