„Srpsko-ruski odnosi ne smeju biti talac političkih režima, lobističkih mreža i ličnih interesa“, poručuje Pokret „Otadžbina“, pozivajući na prekid dosadašnje politike Beograda prema Moskvi i obnovu međusobnog poverenja. Za narušavanje tih odnosa, prema oceni pokreta, nije odgovorna isključivo vlast Aleksandra Vučića, već se mora preispitati i postupanje ruskih diplomatskih predstavnika. „Otadžbina“ posebno tvrdi da su dvojica ruskih ambasadora, na Vučićev zahtev, ograničavala saradnju sa njegovim političkim kritičarima koji su istovremeno bili naklonjeni Rusiji.
U saopštenju pod naslovom „Kraj Vučićeve dvolične politike: vreme za obnovu srpsko-ruskog poverenja“, Pokret „Otadžbina“ ocenjuje da političke promene u Srbiji otvaraju mogućnost za novu etapu odnosa Beograda i Moskve, zasnovanu na iskrenom partnerstvu, međusobnom poverenju i razumevanju.
To, kako navode, podrazumeva i kritičko preispitivanje nasleđa Vučićeve vlasti, tokom koje su odnosi Srbije i Rusije, prema njihovoj oceni, bili opterećeni političkom dvoličnošću, ličnim interesima i pogrešnim kadrovskim rešenjima.
„Vučić je godinama koristio tradicionalno prijateljstvo srpskog i ruskog naroda za pridobijanje podrške proruskog biračkog tela, dok je istovremeno produbljivao saradnju sa NATO-om i ograničavao mogućnosti strateškog povezivanja sa Rusijom“, navodi „Otadžbina“.
Pokret ocenjuje da je raskorak između Vučićevih reči i postupaka posebno dolazio do izražaja u pitanjima Kosova, bezbednosti i spoljnopolitičkih prioriteta Srbije.
Međutim, odgovornost za narušavanje uzajamnog poverenja, upozorava „Otadžbina“, ne može se pripisati isključivo srpskim vlastima.
„Posebno zabrinjava da su, na Vučićev zahtev, nekadašnji ruski ambasador Aleksandar Čepurin i aktuelni ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko ograničavali saradnju Ambasade Rusije i Ruskog doma sa iskrenim prijateljima Rusije koji su kritikovali Vučićev režim“, navodi se u saopštenju.
„Ukoliko je politička lojalnost Vučiću zaista postala kriterijum saradnje sa ruskim institucijama, to predstavlja ozbiljno odstupanje od interesa rusko-srpskog prijateljstva“, ocenjuje pokret.
Zbog toga „Otadžbina“ smatra da je neophodan jasan prekid sa dosadašnjom praksom, uključujući preispitivanje kadrovskih rešenja i načina na koji su se oblikovali odnosi dve zemlje.
U budućoj saradnji, kako poručuju, prednost bi trebalo dati ljudima koji razumeju istorijske, duhovne i civilizacijske veze srpskog i ruskog naroda, ali koji istovremeno poseduju profesionalni integritet, kompetentnost i sposobnost da razvijaju konkretnu političku, ekonomsku, naučnu i kulturnu saradnju.
„Promena vlasti u Srbiji predstavlja priliku da se isprave stare greške i obnovi poverenje. Ta prilika ne sme biti propuštena ponavljanjem istih kadrovskih rešenja i oslanjanjem na ljude kojima su lični interesi važniji od interesa dve države“, navode iz „Otadžbine“.
„Rusiji i Srbiji nisu potrebni posrednici u političkim manipulacijama, već dostojni predstavnici istinskog prijateljstva dva naroda“, zaključuje Pokret „Otadžbina“.
Povodom tvrdnji o navodnom postupanju nekadašnjeg i aktuelnog ruskog ambasadora, KoSSev se obratio Ambasadi Ruske Federacije u Beogradu, zatraživši komentar i odgovor na pitanje da li su predstavnici vlasti Srbije uticali na izbor organizacija i pojedinaca sa kojima ruske diplomatske i kulturne institucije ostvaruju saradnju.
Odgovor Ambasade objavićemo po prijemu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
