Piše: Milica Radovanović
Kosovski ombudsman nema stav o navodima meštana Štrpca da je Kosovska policija upotrebila prekomernu silu početkom maja tokom jednog protesta protiv izgradnje MHE u ovoj opštini. Razlog zašto Ombudsman nema stav je to što, ni posle pet meseci, nije primio nijednu žalbu, navodi se u pisanom odgovoru za KoSSev. Međutim, Ombudsman takođe ima ovlašćenja da pokrene istragu po službenoj dužnosti kada do njega dođu informacije o kršenju ljudskih prava građana, što u ovom slučaju nije učinio.
Meštani Štrpca već skoro godinu dana aktivno protestuju protiv izgradnje mini hidroelektrana u ovoj opštini. Jedan u nizu protesta, početkom maja, obeležio je i sukob između policije i protestanata.
Dvadesetak meštana je navodno povređeno zato što je policija upotrebila prekomernu silu, čak je jednom učesniku polomljen nos, a drugom ruka, naveli su tada, dostavivši i fotografije povređenih.
Gradonačelnik Štrpca je reagovao osudivši ovu akciju, Kosovska policija nije komentarisala navode o prekomernoj upotrebi sile, a Policijski inspektorat Kosova se do danas nije oglasio o ovom slučaju.
Iako je ovaj događaj izazvao dosta medijske pažnje, kosovski Ombudsman do danas se nije oglasio po ovom pitanju niti pokrenuo istragu ovog slučaja.
Štrpce, 3. maj 2019.
Prema navodima meštana, 3. maja povređeno je dvadesetak Štrpčana pošto je Kosovska policija upotrebila prekomernu silu u pokušaju da rastera okupljene koji su blokirali put kako bi sprečili bager kompanije „Matkos group“ iz Prištine da stigne do mesta Obereke i nastavi izgradnju mini hidroelektrane protiv čega od januara protestuju.
„Policijski službenik je ovlašćen da upotrebi silu samo kada je isto neophodno i samo do onog nivoa koji je potreban za postizanje legitimnih policijskih ciljeva. U slučajevima upotrebe sile, policijski službenik treba da pokuša da svede na minimum zalaženje u prava i slobode lica i da svede na minimum bilo koju štetnu posledicu.“
Prema njihovim tvrdnjama, sedamnaestoro njih medicinski je zbrinuto u Štrpcu – ispiranje očiju, sanacija povreda i opekotina, jednom učesniku protesta je slomljen nos, a drugom ruka. Istog dana oglasio se i gradonačelnik Štrpca koji je osudio „prekomernu upotrebu sile“, kao i Kancelarija za KiM.
Kosovska policija je u tadašnjem saopštenju za javnost navela da „iako je policija obavestila i naredila demonstrantima da ne ometaju rad i odu, oni nisu izvršili naredbe. Tom prilikom policija je koristila suzavac i demonstranti su se razišli“. U ovom saopštenju, međutim, nije navedeno da je tokom ove akcije policije neko povređen.
Krajem septembra obratili smo se instituciji Ombudsmana i zatražili stav ove institucije o gorenavedenim tvrdnjama o prekomernoj upotrebi sile od strane Kosovske policije.
Šta kaže Ombudsman
„Ombudsman nije primio žalbu nijednog građanina zbog prekomerne upotrebe sile tokom protesta 3. maja 2019. godine. Imajući u obzir da nije primljena nijedna žalba i takav slučaj nije istražen, Ombudsman nema stav u vezi sa ovim slučajem“, glasio je odgovor ove institucije od 1. oktobra, koji nas je zaintrigirao.
Institucija zaštitnika građana – ombudsmana je nezavisna institucija čiji je zadatak da preduzima mere za zaštitu ljudskih prava i sloboda, kad su povređena aktom, radnjom ili nepostupanjem državnih organa. Primarno ova institucija postupa po žalbi, međutim, zakonom su propisani i slučajevi u kojima Ombudsman može da postupi i po službenoj dužnosti, ukoliko ima osnova da veruje da je u konkretnom slučaju došlo do kršenja ljudskih prava i sloboda građana.
Zakonom je propisano da Ombudsman ima odgovornost da “istraži kršenja ljudskih prava i diskriminatorno delovanje i da se angažuje u cilju njihovog rešavanja” ali i “da skrene pažnju na slučajeve kada institucije krše ljudska prava i da podnese preporuke da se prekine sa takvim slučajevima, a kada je to neophodno da izrazi svoje mišljenje o stavovima i reagovanju odgovarajućih institucija u vezi sa takvim slučajevima”.
Nedelju dana kasnije, 7. oktobra ponovo smo se obratili ovoj instituciji kako bi nam pojasnili svoj odgovor, odnosno svoje nadležnosti.
U članu 16. tačka 4 Zakona o narodnom advokatu 05/L -019, piše da Ombudsman „ima nadležnost da obavi istragu bilo da bi odgovorio na podnetu žalbu ili samoinicijativno (ex officio), ako iz nalaza, dokaza i podnetih činjenica u podnesku ili iz stečenih saznanja na drugi način, ima osnova da proizilazi da su od strane vlasti kršena ljudska prava i slobode, utvrđene Ustavom, zakonima i drugim aktima, kao i međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima.“
Da li vaš prethodni odgovor znači da institucija Ombudsmana smatra da u ovom konkretnom slučaju nema osnova za sumnju da je u maju ove godine moguće upotrebljena prekomerna sila od strane policije, te da iz tog razloga Ombudsman ovaj slučaj neće istražiti po službenoj dužnosti? – glasilo je naše pitanje.
Istog dana iz kancelarije Ombudsmana dobili smo odgovor da je naše pitanje prosleđeno nadležnoj službi.
Još jedan mail sa pitanjem kada možemo da očekujemo odgovor uputili smo 21. oktobra.
“Trenutno, odgovor na pitanje je u nadležnosti Ombudsmana g. Hiljmija Jašarija (Hilmi Jashari)”, rečeno nam je iz kancelarije zaštitnika građana uz molbu da pitanje prosledimo na mail adresu gospodina Jašarija i info službe, što smo i uradili.
Odgovor sa ovih adresa nikada nam nije stigao, iako ga i dalje iščekujemo.
Da li prvi odgovor koji smo dobili znači, da Ombudsman u ovim slučajevima postupa isključivo po žalbi građana, te da iako postoje informacije o potencijalnim kršenjima ljudskih prava od strane institucija, nije njegov posao da ima bilo kakav stav o tome ako se oni čija su prava prekršena nisu obratili njemu? Ili da u tvrdnjama meštana, fotografijama lica sa previjenim rukama i nosevima, osudi gradonačelnika Štrpca, brojnim medijskim natpisima, ne nalazi dovoljno osnova za sumnju da je možda policija upotrebila prekomernu silu protiv protestanata? Ili da jednostavno neće da pokrene istragu o ovom slučaju?
Nažalost, upravo jednomesečno ćutanje zaštitnika građana ostavlja javnost da sama odluči u koji će od ovih odgovora poverovati. Možda je zapravo Ombudsman u međuvremenu i započeo službenu istragu u vezi sa ovim navodima, ali nije našao za shodno da nas o tome obavesti.
Ovo nisu jedini navodi o upotrebi prekomerne sile od strane Kosovske policije u srpskim sredinama.
Tokom akcije “Krijumčarenje” 28. maja, sličnih navoda građana o brutalnosti policije bilo je i u Zubinom Potoku, kada je desetak osoba hospitalizovano, nakon što su zadobili povrede prilikom navodnog ometanja službenih lica u obavljanju dužnosti. Šestorica povređenih ove tvrdnje izneli su i pred sudom, gde je sudija konstatovala vidljive povrede na licu i telima ove šestorice. Pored toga, na poslednjoj sednici SB UN o Kosovu, šef misije UNMIK, Zahir Tanin izjavio je da je višemesečna istraga eksperata UN-a pokazala da postoje „čvrsti dokazi o upotrebi preterane sile od strane Kosovske policije“ tokom majske akcije hapšenja.
Pored toga, na još jednom protestu protiv izgradnje MHE u opštini Štrpce, kako su prištinski mediji preneli, pre mesec dana, desetine ljudi je povređeno, uključujući i decu, nakon intervencije Kosovske policije. Meštani su i u ovom slučaju tvrdili da je policija rasterala učesnike protesta upotrebom prekomerne sile.
Kosovski Ombudsman, do danas, se nije oglasio ni po jednom od ovih navoda.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
