16.54 – Ročište se nastavlja sutra
Na kraju današnjeg ročišta sudsko veće je najavilo da će se ono nastaviti i sutra, u 9 i 30, ali u formatu inter partes – među strankama.
Sudsko veće je najavilo da će sutra odvojiti vreme za argumente tužilaštva u vezi redigovanja dokumenata.
16.52 – Odbrana: Optuženi nisu znali da su dokumenta poverljiva; Tužilaštvo: Njihovo ponašanje ukazuje da jesu
Na kraju današnjeg zasedanja u sklopu prvog pripremnog ročišta za suđenje Nasimu Haradinaju i Hisniju Gucatiju, govorilo se o navodno tajnim dokumentima Specijalizovanog tužilaštva koja su objavili optuženi, a zbog čega im se i sudi u Hagu.
Odbrana je, međutim, na današnjoj sednici tvrdila da optuženi nisu znali da je reč o poverljivim dokumentima, kao i da je na samom tužilaštvu da svoje tvrdnje i dokaže.
„Ne prihvatamo da je materijal bio deo evidencije tužilaštva, i ne prihvatamo da se ne radi o fabrikovanom materijalu, i ne prihvatamo da je tužilaštvo navelo lanac posedovanja. Što se tiče Gucatija, on nije znao da li su ti dokumenti autentični ili lažni, da li se radi o internim i da li su prave oznake poverljivosti“, kazao je advokat Hisnija Gucatija, Džonatan Ris.
Advokat Hisnija Gucatija, Tobi Kadman, složio se sa stavom odbrane Gucatija.
„Mi ne možemo da potvrdimo verodostojnost materijala – da li su dokumenta iz tužilaštva, nismo mogli da pregledamo taj materijal, a sudija za prethodni postupak nije mogao da ga pogleda, a koliko sam shvatio nećete moći ni vi“, obratio se veću Kadman.
On je ujedno kazao da tužilaštvo nije pozvalo nijednog svedoka koji je bio prisutan tokom tri navrata kada su zaplenjena dokumenta, te da tužilaštvo ne navodi „kroz čije je sve ruke prošao“ materijal.
Tužilaštvo se složilo sa odbranom – da je na njima da dokažu svoje tvrdnje da je reč o njihovim poverljivim dokumentima.
Rekli su da će izvesti dokaze putem istražitelja koji će pokazati čiji su dokumenti, koji je bio stepen poverljivosti i da će koristiti članke iz medija u kojima su objavljene stranice dokumenata.
Poručuju i da ponašanje optuženih – svaka reč i svaka radnja, ukazuje na to da su znali da je reč o tajnim dokumentima koje imaju veze sa istragama tužilaštva.
„Dokazi pokazuju da su optuženi izvršili krivična dela više puta i sa puno entuzijazma. Nastavili su sa objavljivanjem u štampi u više prilika i pozdravili su dostavu materijala i objavili da će ih obelodanjivati. Koristili su svaku priliku da destabilizuju rad STK. Postojao je plan o izvršenju krivičnog dela“.
Precizirali su i da svoje tvrdnje dokazuju kroz video snimke ponašanja optuženih, te činjenicu da su oni dalje medijima prosleđivali materijale.
„Dovoljno je reći da je bar jedna medijska kuća potvrdila da je primila materijal od Udruženja veterana OVK i da su oni (optuženi) sami rekli da su to pustili medijima i da se to desilo više puta“, naveo je predstavnik tužilaštva.
Zaključuju da je Udruženje veterana OVK jedini izvor dostave tajnih dokumenta tužilaštva.
14-.25 – Tužilaštvo poziva i trećeg svedoka
Tužilaštvo će, osim ova dva svedoka, pozvati i trećeg. Ove nedelje obelodaniće njegove izjave. U pitanju je „formalniji prikaz“ kako je tužilac naveo danas, u odnosu na svedočenje dva prethodna. Takođe, odbrana zna koje je lice u pitanju.
Formalni zahtev za dodavanje ovog svedoka biće podnet sledeće nedelje, a njega treba da odobri sudsko veće.
„Postoji namera zastrašivanja i odmazde sto nije akt samog krivicnog dela, ali otkrivanje identiteta zaštićenih lica, ugrožavanje svedoka, nije deo normalne istrage“, poručili su iz tužilaštva.
Za sledeću nedelju najavljena je još jedna sednica – tj. pripremno ročište za tužilaštvo.
Pozivajući tužilaštvo da podnese formalni zahtev, sudija je napomenuo:
„Što se kasnije podnesu zahtevi za nove svedoke, onda će veće tražiti detaljnije opravdanje i razloge da bi odobrio takav zahtev“, kazao je jedan od sudija veća.
12:15 – Glavni deo prvog dela današnjeg ročišta bila je rasprava o ranijem zahtevu tužilaštva da se zaštite dva svedoka koja rade u specijalizovanom tužilaštvu. Oni i dalje rade na terenu, na kojem je intenziviran rad tužilaštva i rade i sa drugim svedocima za koje tužilaštvo tvrdi da bi obelodanjivanje imena u javnom postupku moglo da ugrozi i njih.
Tužilaštvo sada traži samo deo zaštitnih mera za svedoke čiji je identitet zapravo poznat i samoj odbrani Gucatija i Haradinaja. Mere se odnose pre svega na zaštitu njihovim imena tako što bi im se tokom suđenja dodelili pseudonimi.
„Svedoci su uključeni u neke aktivnosti koje bi im postale teže ukoliko bi njihov identitet bio poznat. Mere su zatražene da bi oni mogli na bezbedan način da obavljaju svoj posao. Najviše zbog toga da ostane anonimna veza njihovog identiteta sa poslovima koje obavljaju, pre svega zbog bezbednosti drugih svedoka. Treba pominjati nihovo zvanje, a ne ime, osim ukoliko je to neophodno. Smatramo da to ni na koji način ne bi ugrozilo prava optuženih jer se nijedna mera ne bi mogla odraziti na njihovo pravo da ispitaju te svedoke. Neophodno je da im se dodele pseudonimi. To je važno za bezbednost svedoka i za njihov rad“, navelo je tužilaštvo.
I dok je tužilaštvo naglašavalo da svedoci nisu ni u kom slučaju anonimni, već se mere zaštite imena zahtevaju samo radi sigurnosti svoje istrage na terenu i istrage drugih svedoka sa kojima su u vezi ova dva svedoka, pozivajući se i na sudsku praksu, odbrana je kritikovala to što „profesionalni svedoci tužilaštva“ koji svedoče u javnom sudskom postupku, to čine upravo kao anonimni.
„Mi smo svesni da to nisu anonimni svedoci u strogom smislu te reči, jer je njihov identitet poznat odbrani, ali ima nekih delova svedočenja čiji delovi bi bili na štetu prava odbrane“, naveli su advokati optuženih.
Ipak, kako tvrde, anonimnost se ne bi svodila samo na sakrivanje imena, već bi to ugrozilo dalji rad odbrane, tako što bi im se ograničile aktivnosti u odbrani optuženih.
„Tako što ne možemo da im postavimo neka pitanja koja se zasnivanju upravo i na njihovom identitetu“, dodala je odbrana.
Štaviše, mora da se u obzir uzme činjenica da su oni službenici specijalizovanog tužilaštva koji i dalje kontakriraju sa svedocima i smatraju da tužilaštvo nije činjenično objasnilo opravdanost svog zahteva za anonimnošću upravo zato što svedoci nastavljaju da rade i „to javno“.
„A, ako rade javno, onda su njihova imena poznata javnosti“, naveli su.
Dva ključna argumenta za odbranu da ospori zahtev tužilaštva za zaštitu svedoka
U zaključku su se pozvali na, odnosno, potvrdili dva ključna argumenta da se ospori zahtev tužilaštva za deo zaštitnih mera svedoka:
„Pod jedan, postupak treba da bude javan i to je jasno rečeno. Drugo, ne radi se samo o pukom poznavanju identiteta, već i drugi aspekti su u pitanju. Moramo da budemo u poziciji da postavljamo pitanja tom svedoku, koja se tiču i identiteta. Mi znamo njihov identitet, ali vi u stvari uskraćujete pravo javnosti da u potpunosti sagleda prirodu ovog postupka i optuženima takođe“.
„Oni nisu anonimni ni u jednom smislu te reči“, odgovorio je tužilac.
„Oba branioca su kazala da im je poznat njihov identitet. Nema ničeg (opravdanog, prim.red.) u tome da su oni anonimni, osim možda nekih elemenata u svedočenju što bi moglo da zaliči na anonimno, ali oni nisu anonimni“, naglasio je.
Slučaj Kostovski protiv Holandije kao primer
Tužilaštvo se u zahtevu za dodelu zaštitnih mera pozvalo na slučaj „Kostovski protiv Holandije“, u kojem su optuženi osuđeni za oružanu pljačku – u „dobroj meri“ ili „zasnovano“ na izjavama dvojice anonimnih svedoka koji su svedočili kao potpuno zaštićeni.
„U ovom slučaju, mi čak tražimo i manju meru i smatramo da neće ugroziti javnost postupka“, navelo je tužilaštvo.
Sudski proces „Tači i ostali“ primer zastrašivanja svedoka
Tužilaštvo se pozvalo i na još jedan primer iz sudske prakse, a to je proces koji je u toku protiv četvorice otpuženih sa Kosova – Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, i to u delu zastrašivanja svedoka.
„Oni (svedoci, prim.red.) rade na terenu. Postoji mogućnost da se identifikuju na osnovu imena i to je rizik koji mi želimo da umanjimo. Stepen rizika koji sada preovladava na Kosovu i koji je jasan iz predmeta Tači i ostali“, naglasio je tužilac.
Iako je sudija Smit podsetio na to da je moguće da se zatraže zaštitne mere ukoliko se time štiti bezbednost, postupak i mentalno blagostanje svedoka, i on i sudija Metro su tokom prvog dela današnjeg ročišta postavljali pitanja i odbrani i tužilaštvu pre nego što će uskoro da donesu odluku o opravdanosti zahteva da se dvojici svedoka dodeli zaštitna mere, odnosno ospori zahtev tužilaštva.
Odbrana nije imala konkretan odgovor na pitanje na koji će konkretan način da ugrozi postupak odbrane ukoliko se zaštitne mere i dodele.
Uz navode da iako na to u ovom trenutku nemaju konkretan odgovor, kazali su i da je „poenta da moramo da se pozabavimo time da li je ovo potrebno i da li je tužilaštvo iznelo opravdanost njihovog zahteva“.
Sudija je u više navrata pitao i zar ne bi u tom slučaju rešenje moglo da bude da se ide na zatvorenu sednicu, na šta odbrana takođe nije imala decidan odgovor.
11:30 – Počelo pripremno ročište u slučaju koji se vodi protiv Gucatija i Haradinaja
Danas se održava prvo pripremno ročište u postupku koji se vodi protiv bivših najviših zvaničnika Udruženja veterana OVK, Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja, pred pretresnim panelom Specijalnog suda u Hagu. Konfrencija bi trebalo da se nastavi i sutra, dok je za 8. i 9. septembar, kao uslovne datume, zakazano i pripremno ročište specijalizovanog tužioca.
Sudsko veće je odlukom o zakazivanju današnjeg ročišta, još jula meseca izdalo naloge za podnošenje pisanih podnesaka Specijalnog tužilaštva i odbrane.
Veće je najavilo da će na današnjoj konferenciji tražiti od Specijalnog tužilaštva spisak svedoka i da će se razgovarati o dodatnim svedocima.
Specijalno tužilaštvo je bilo u obavezi da do 23. avgusta podnese podnesak za zaštine mere, s obzirom na to da je prethodno najavilo podnošenje ovakvog zahteva za dva svedoka, a odbrani – da svoj odgovor prosledi do 27. avgusta.
Sudsko veće je ujedno naložilo odbrani da do 27. avgusta dostavi sažetak za svakog od svojih predloženih svedoka.
Razgovaraće se i o dokaznom materijalu, njegovoj autentičnosti, te mogućem podnošenju dodatnih dokaza.
Razgovaraće se i o hiljadama stranica materijala Specijalnog tužilaštva koji su javno objavili Gucati i Haradinaj i za šta se terete pred ovim sudom, a usled konstatacije odbrane da ova dokumenta nisu bila poverljive prirode.
„Pretresno veće pozvaće sve strane da podnesu usmene podneske povodom ovog pitanja. Odbrana će biti pozvana posebno da razjasni da li je njen stav da: (a) materijal je već bio u celosti ili delimično u javnom domenu; i, ako je tako, koji deo (s); (b) iz nekog drugog razloga, nije bio označen kao poverljiv/zaštićen prema važećem režimu; ili (c) STK nije uspelo d utvrdi da je materijal uživo takav status. STK će biti pozvano da odgovori“, navodi se u odluci ovog veća.
Najavljeno je i da će odbrana danas imati šansu da odgovori na pitanje – da li osporava elemente krivičnog dela i oblike odgovornosti.
Optužnica
Predsednik Udruženja veterana „OVK i potpredsednik ovog udruženja Hisni Gucati, odnosno Nasim Haradinaj, uhapšeni su 25. septembra u Prištini, a u Hag su prebačeni dan kasnije, gde se nalaze i dalje, uz mere o produžetku pritvora, odnosno odbijanje zahteva odbrane za privremeno puštanje na slobodu. Prvo pojavljivanje pred Specijalizovanim većima imali su 29. septembra – Haradinaj i 1. oktobra – Gucati.
Obojica se terete da su iznošenjem u javnosti hiljada stranica tajnih dokumenata Specijalizovanog tužilaštva o identitetu svedoka, ugrozili postupke koji se vode u Hagu.
Tačnije, potvrđenom optužnicom terete se za četiri krivična dela – ometanje službenih lica u vršenju službenih dužnosti, zastrašivanje svedoka, odmazdu i povredu tajnosti postupka.
Obojica su se izjasnili da nisu krivi po svim tačkama optužnice.
Postupak
Pred sudijom za prethodni postupak za sada je održano šest statusnih konferencija u slučaju protiv Haradinaja i Gucatija.
Kako je potvrđeno na poslednjoj statusnoj konferenciji održanoj 14. jula, a dva dana kasnije, tj. 16. jula su kompletni spisi predmeta prosleđeni pretresnom veću.
Predsednica Specijalizovanih veća Kosova, Ekatarina Trendafilova, je još 15. jula imenovala Pretresno veće II u slučaju koji se vodi pred ovim sudom u Hagu protiv Haradinaja i Gucatija.
Tročlano veće čine sudije Čarls Smit (Charles Smith III), Kristof Bart (Christoph Barthe) i Ženal Metrau (Guénaël Mettraux). Rezervni sudija biće Fergal Gajnor (Fergal Gaynor).
Prema dosadašnjim najavama i usmenoj saglasnosti odbrane i tužilaštva, ukazano je to da bi suđenje moglo da počne na jesen.
Najvišim čelnicima Udruženja veterana „OVK“, prošle nedelje je ujedno produžen pritvor za još dva meseca.
Tročlano sudsko veće utvrdilo je ove nedelje da i dalje postoje rizici od bekstva, ometanja postupka i činjenja novih krivičnih dela u slučaju Nasima Haradinaja. Sa druge strane, veće ne smatra da bi se Hisni Gucati dao u beg, ali zaključuje da bi on vršio nova krivična dela i ometao dalji tok postupka.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
