Srpska strana je odbacila termin kojim bi se država Srbija pozivala na odgovornost kada je reč o prisilnom nestanku. Prihvaćen je termin koji ne uključuje nikakvu odgovornost Srbije u međunarodno pravnom smislu, već ukazuje samo na okolnosti pod kojima je određena osoba odnosno lice nestalo. „Da konačno vidimo i dočekamo da i u Prištini, na prostoru Kosova i Metohije krenu iskopavanja još devet lokacija“, poručio je iz Brisela, Petar Petković.
Kako je i bilo najavljeno, pola sata nakon početka sastanka na visokopolitičkom nivou u Briselu, između kosovskog premijera Aljbina Kurtija i srpskog predsednika, Aleksandra Vučića, te evropskog posrednika u dijalogu Beograda i Prištine – usvojena je Deklaracija o nestalima. Prema poznatoj praksi, tekst Deklaracije potom je obelodanila Evropska unija.
U kratkom obraćanju medijima, sada je i direktor Kancelarije za KiM, odnosno glavni pregovarač Beograda u dijalogu, Petar Petković potvrdio da su sada i lideri zvanično usvojili tekst Deklaracije o nestalima, koji je prethodno on sam, uz Besnika Bisljimija iz Prištine – utvrdio početkom aprila.
Kao veoma važan podatak, izneo je i to da je pre nego što usvojen tekst Deklaracije, priložena izjava čiji je potpisnik srpski predsednik Aleksandar Vučić, a u kojoj su, kako je kazao, „razjašnjene razne stvari u vezi sa terminom koji se pominje u Deklaraciji o nestalima“.
„Ova izjava potvrđuje da smo zaštitili interese države Srbije kada je reč o ovom pitanju“, naglasio je.
Kaže da je Srbija ta koja je, više od dve godine, insistirala na usvajanju Deklaracije, a da je Priština vršila opstrukciju.
I danas tvrdi da je to zbog termina, oko kojeg su strane imale nedoumica, odnosno oko termina zbog kog bi, kako je i danas ponovio, Srbija imala pravne posledice.
„Priština je insistirala na terminu enforced dissappearence, koji je pravni konstrukt odnosno termin definisan u tački 2 – Međunarodne konvencije o prisilnom nestanku, a namerno je Priština instistirala na tom terminu da bi, ako bi se našao taj termin u tekstu, mogla da se poziva na to i da traži odgovornost Beograda, odnosno Srbije kada je reč o prisilnom nestanku“.
Srpska strana, potvrdio je, nije pristala na taj termin, a to je i deo izjave koju je Petković imao u ruci.
Precizira da su se strane dogovorile, kako je to Beograd ranije i insistirao, za termin forcibly dissapeared – nestali pod prinudom.
„To je i ušlo u tekst Deklaracije. To nije nikakav pravni konstrukt, on ne uključuje nikakvu odgovornost države Srbije u međunarodno pravnom smislu, već ukazuje samo na okolnosti pod kojima je određena osoba odnosno lice nestalo“, objasnio je.
Podsetio je na broj lica, koja se i dalje vode kao nestali – 1,621, od čega su 568 lica srpske nacionalnosti.
„Dakle, ovo je za nas važno pitanje. To je humanitarno i civilizacijsko pitanje, da se konačno utvrdi puna i prava istina kada je reč o nestalima“, naglasio je.
Ujedno tvrdi da je Beograd, do sada, postupio po svim zahtevima Prištine i da su iskopane 23 lokacije na prostoru centralne Srbije, a da, sa druge strane, Priština još uvek ne postupa po zahtevima Beograda kada je reč o još devet lokacija za koje srpska trana ima osnovane sumnje i informacije da se na njima nalaze pokopani Srbi.
Deklaracija je, stoga, važna upravo tamo gde je „Priština kočila“.
„Tamo gde je Priština kočila da otpočnemo ponovo proces i da na kraju, ono što je najvažnije, porodice onih koji su nestali, pre svega, dođu do tela nestalih i da se sazna puna istina u vezi sa tim“, istakao je.
Ponovio je još jednom, a da, kako je kazao, „ne bi bilo loših interpretacija“ – da je Beograd odbacio dokument koji bi uključivao pravnu odgovornost Beograda, odnosno Srbije.
„Konsultujući se sa najvećim pravnim ekspertima iz međunarodnog prava došli smo do termina koji je za nas prihvatljiv, koji ne podrazumeva pravni konstrukt forcibly dissapeared, koji ukazuje odnosno opisuje pod kojim je uslovima određeno lice nestalo“, objasnio je Petković.
Upitan je da objasni tačno značenje današnje izjave visokog predstavnika EU Žozepa Borelja – da će se operativni koraci razraditi na narednom sastanku između njega, kao glavnog srpskog pregovarača i Besnika Bisljimija iz Prištine.
Kaže da to podrazumeva da svi činioci koji su i do sada učestvovali, kada je reč o potrazi za nestalima, nastave svoj posao.
„Da podsetim Priština je više od dve godine blokirala taj proces. Sada treba tu i Međunarodni komitet Crvenog krsta koji predvodi ceo proces zajedno sa Beogradom, Prištinom, EULEX-om i ostalim činiocima da se ponovo uključe, da se aktiviraju svi komiteti, radne grupe koje rade na pronalaženju nestalih osoba“, istakao je.
„Odnosno, da konačno vidimo i dočekamo da i u Prištini, na prostoru Kosova i Metohije krenu iskopavanja još devet lokacija“.
Podseća da je jedina lokacija koju je Priština iskopala – Bunker kod Đakovice:
„Gde su pronađena tela porodice Šutaković, oca majke i troje dece, kao i dva člana porodice Petrović“.
Takvih lokacija, kako je istakao, ima mnogo.
Srbija je za sada, dodao je, poslala zahteve za devet lokacija, po kojim se ne postupa, „jer Priština izbegava tu vrstu svoje odgovornosti“.
„Priština se obavezala, a da li će to i ispuniti – videćemo“, istakao je.
Petković je za medije govorio dok je sastanak Vučića i Kurtija bio još uvek u toku, a odmah nakon što je pred kamerama govorila i predsednica Upravljačkog tima za Nacrt statuta za ZSO, Danijela Vujičić.
Potvrdio je da se u daljem toku sastanka o tome i nastavlja razgovor, odnosno o nacrtu Statuta za ZSO koji je Upravljački tim već predstavio.
Šta je o tome kazala Vujičić, čitajte u:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
