„Zajednica srpskih opština za Srbe na Kosovu i Metohiji ima isti značaj kao što Dejtonski sporazum ima za Srbe u Bosni i Hercegovini“, ocenio je direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković.
On je reagovao na novu seriju poruka iz Prištine o odbijanju da se primeni sporazum iz Brisela o Zajednici srpskih opština (ZSO).
Petković je sada, osim što je ZSO neposredno povezao sa Dejtonskim sporazumom, takođe napravio i paralelu sa Srbima u BiH.
„I zato danas čujemo Aljbina Kurtija kako otvoreno napada i Srbe preko Drine“, poručio je Petković, dodajući da se Kurtijeve poruke o tome da neće dozvoliti „bosnizaciju“, kako kosovski političari tumače formiranje ZSO – „ne mogu drugačije shvatiti nego kao otvorena pretnja srpskom narodu“, ali i nipodištavanje dijaloga Beograda i Prištine.
Petković se pita kojim to sredstvima Kurti planira da spreči formiranje Zajednice, i tvrdi da Kurtiju dijalog nije jača strana, te da „da ne preza od militarizacije Kosova, jednostranih nasilnih akcija i upotrebe teškog naoružanja i municije prema golorukim Srbima“.
Što je veći otpor Prištine prema formiranju ZSO, to je veća potreba da ona bude formirana, jer drugačije ne može biti
Istovremeno Petković je uputio apel Evropskoj uniji, kao posredniku u dijalogu, da reaguje.
Ponovio je i danas Vučićeve reči da Briselski sporazum nije švedski sto i ponovo najavio temu ZSO-a kao glavnu na sledećim razgovorima u Briselu.
„Zajednica srpskih opština nasušna je potreba Srba na Kosovu i Metohiji i to onako kako je i dogovoreno – sa punim izvršnim ovlašćenjima jer je ona garant kolektivnih prava srpskog naroda i mehanizam za zaštitu i svaki drugi razvoj Srba u pokrajini i zato od njenog formiranja nikada nećemo odustati“, poručio je Petković.
Direktor tvrdi da se bez ZSO-a na Kosovu događa „povećan broj etnički motivisanih incidenata čije su mete Srbi“.
Uprkos očekivanjima srpske strane, te povremenom isticanju međunarodnih predstavnika o obavezama koje očekuju da se ispune, kosovski političari se redovno izjašnjavaju protiv Zajednice srpskih opština, ističući da se ona neće formirati.
To je juče učinila i kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala Švarc, a potom i kosovski premijer Aljbin Kurti.
Kurti je sinoć u intervjuu za BBC rekao da formiranjem ZSO Srbija želi „bosnizaciju Kosova“ i istakao da on to neće dozvoliti. Takođe, ukratko je i napravio poređenje onoga što se devedestih događalo u BiH.
„Kada Zajednica nije sprovedena, nijedan Srbin na Kosovu nije protestovao. Naljutio se Beograd. 1991. godine, 26. aprila, 14 opština sa srpskom većinom u Bosni i Hercegovini okupilo se da formiraju Asocijaciju. 9. januara 1992. proglasili su nezavisnost, 28. februara 1992. doneli svoj Ustav, 14. decembra 1995. u Dejtonu postigli međunarodno priznanje. Hoće da ponove Bosnu na Kosovu. Ovo neću dozvoliti, bez obzira da li sam u opoziciji ili u vlasti“, kazao je Kurti.
On dodaje da je zbog toga narod i glasao za njega, a uveren je da će njegovim programom biti od pomoći „Srbima, koliko i Albancima“.
„Ako pitate Srbe na Kosovu šta ih najviše brine, oni kažu zapošljavanje i pravda. Beograd želi da ima državu u državi. Država Srbija u okviru nezavisnog Kosova“, kazao je Kurti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
