Petković: Bez pomirenja srpskog i albanskog naroda nema stabilnosti na Zapadnom Balkanu

Mir, stabilnost su nam preko potrebni. Bez pomirenja srpskog i albanskog naroda ne možemo da govorimo o miru i stabilnosti na celom Zapadnom Balkanu na čemu država Srbija apsolutno insistira, ocenio je danas u Briselu direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković.

Srpska i kosovska delegacija borave u Briselu danas i sutra. U toku su tzv. tehnički razgovori. Danas se vode bilateralni razgovori delegacija sa EU, odnosno Miroslavom Lajčakom a sutra, tokom celog dana, kako je najavio Petković, i zajednički susret dve delegacije, to jest, glavni pregovarači – Petar Petković i Besnik Bisljimi (Bislimi).

Razgovara se o pet ključnih tema – Zajednici srpskih opština, pitanju nestalih, pravosuđu, energetici i slobodi kretnja.

„Ove razgovore nastavljamo u jednoj neprijatnoj atmosferi imajući u vidu da pre dva dana jednostranom odlukom Prištine mi je onemogućeno da uđem na prostor Kosova i Metohije. Mislim, više-manje, svaki put je neprijatna atmosfera kada smo ovde u Briselu i kada razgovaramo sa Prištinom, ali tu smo da se borimo za interese našeg naroda na KiM“, kazao je na konferenciji za medije uoči sastanka sa specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom.

Podsetio je na to da je 3063 dana prošlo kako ZSO nije formirana, „a upravo ZSO predstavlja reč briselskog sporazuma“, dodao je Petković.

Beograd insistira na pitanju nestalih, a kako je Petković naglasio, Beograd posebno na tome insistira.

Beograd je i sada došao sa konkretnim rešenjima, tvrdi direktor Kancelarije za KiM.

Što se tiče pitanja pravosuđa, Petković je naveo presudu predsedniku PO Zvečana i kosovskom poslaniku Ivanu Todosijeviću, kao primer da se ne radi o presudi njemu već, kako kaže, „celom srpskom narodu“ čime Priština pokušava da uvede verbalni delikt i zabrani da „srpski narod na KiM govori“.

„S druge strane znate da do ovakve protivpravne presude ne bi došlo da je poštovan Briselski sporazum o pravosuđu. Prekršena je 10. tačka sporazuma ali i zaključci sa EU o pravosuđu“, dalje je naveo ovaj zvaničnik, dodajući:

„Uglavnom, praksa do sada je bila, Albanci te tuže, Albanci ti sude, tako i u slučaju Ivana Todosijevića, reč je o tri lica albanske nacionalnosti koja su donela ovu protivpravnu presudu. Ona mora da bude apsolutno revidirana ako želimo da krenemo dalje“.

Prištinu je optužio da jednostranim aktima krši Briselski sporazum zbog čega postoji opasnost da se, kako kaže, sve vrati u vreme pre Briselskog sporazuma, što Srbija ne želi.

Što se tiče energetike, Petković je apelovao na to da se formiraju dve energetske kompanije za trgovinu na veliku i malo, za distribuciju i snabdevanje električne energije.

To je dogovoreno 2013, godine i naravno tražimo da to bude sprovedeno.

Kada je u pitanju sloboda kretanja, Petković je istakao, kako tvrdi, kršenje dva sporazuma – o slobodi kretanja i sporazum o zvaničnim posetama.

„Da jednom stavimo tačku na to pitanje da Priština ne može protivpravno i jednostrano da zabranjuje ulazak na prostor Kosova i Metohije i našim vernicima, sportistima, novinarima i zvaničnicima. Pogotovu što svaki put kada neko od naših zvaničnika, uključujući i moje posete, na vreme najavi posete u skladu sa svim procedurama“, dodao je Petković.

I danas je upozorio na povećanje broja incidenata od, kako to srpska strana često ističe – dolaska Aljbina Kurtija na vlast, iznevši podatak da je do sada registrovano već preko 93 od početka godine koji uključuju napade na srpsko stanovništvo – povratnike, crkvu i njihovu imovinu.

To mora da prestane ukoliko želimo da gradimo normalizaciju odnosa, kaže dalje srpski zvaničnik.

„Kakav je primer Dragice Gašić? Šta ta žena preživljava?! Da nije države Srbije, predsednika Aleksandra Vučića, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, pitanje da li bi ona tamo mogla da opstane, ali trudimo se i zajedno sa njom činimo sve da ona pre svega ostane u svom stanu i svom rodnom gradu“.

„Mi ne tražimo ništa novo, ništa nemoguće. Mi samo tražimo sprovođenje onoga što je dogovoreno i odgovornost za to pored Prištine snosi i sama EU, koja kao posrednik u dijalogu je i sama stavila svoj potpis na briselski sporazum i sve sporazume koji moraju da se sprovedu. Mi smo kao odgovorna strana sve ispunili, sada tražimo da i Priština ispuni svoj deo sporazuma“, kaže Petković.

Beograd zahteva da Priština odgovori na svih 9 zahteva za traženje nestalih jer kako je potvrdio i danas Petković, srpska strana ima osnovane sumnje da se tamo nalaze Srbi koji su zakopani.

„Ono što smo mi uradili na prostoru centralne Srbije samo tražimo da to i Priština izradi“, takođe je naglasio.

Zahvalio se Lajčaku na naporima za pronalazak kompromisnog rešenja.

Od ishoda današnjih, odnosno sutrašnjih razgovora zavisiće i razgovor na visokom nivou.

„Mi smo ti koji insistiramo sve vreme na dijalogu. Imamo konstruktivan pristup i Beograd nije adresa kada je reč o tome da li će se održati naredna runda razgovora, mi smo uvek spremni“.

Da bi države u regionu pored Beograda i Prištine napredovale, pre svega u ekonomskom smislu, moramo da sarađujemo, ocenio Petković.

„Zato je važno da razgovaramo ovde u Briselu, jer sve krupne i važne teme koje nas opterećuju, možemo da rešimo ovde u Briselu i zato insistiramo na dijalogu, jer je to jedino mesto gde možemo da rešimo velika i krupna pitanja“.

Iz prištinske delegacije još uvek nema zvaničnih informacija o današnjem sastanku u Briselu, ali je u međuvremenu, prištinski publicista i član stručne savetodavne grupe kosovske Vlade za dijalog sa Beogradom, Veton Suroi (Surroi) za albanski Euronews, izneo svoja mišljenja i procene uspeha razgovora dve strane.

On je ocenio da pregovori ništa neće proizvesti, ako se okvir pregovora ne promeni i ako u njemu obe strane ne budu zastupljene ravnopravno i „kao nezavisne države“.

Suroi je sporazum o Zajednici srpskih opština nazvao „greškom“ i naveo da bi sporazume za regulisanje života Srba na Kosovu trebalo sklopiti nakon što Srbija prizna kosovsku nezavisnost.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.