Pandemija osiromašila građane, ali ne i članove kosovske skupštine

Uprkos finansijskoj krizi koja je nastala širenjem koronavirusa, i koja je pogodila mnoge građane, oni koji su na platnom spisku kosovske skupštine je preko svojih primanja nisu osetili, iako nisu radili.

„Poslanici ove institucije koji su tokom ovih meseci postali neaktivni zbog pandemije i političke krize, primali su pune plate“, piše današnja Koha.

Osnovna plata poslanika Skupštine Kosova je 1.547 evra, ne računajući iznos koji dobijaju za učešće u skupštinskim sednicama i odborima. Skupština je potvrdila da su u periodu pandemije poslanici dobijali punu platu i nijedan od njih nije podneo ostavku.

Sa druge strane, oni koji su nadgledali rad parlamenta u Prištini procenili su da je ova institucija trebalo da bude aktivnija.

U Podsećanju na pandemiju, ali i političku krizu nakon izglasavanja nepoverenja prethodnoj vladi Kosova krajem marta, Agnesa Hadžiu (Haxhiu) iz Demokratskog instituta Kosova vidi dva faktora koji su uticali na pasivizaciju ovog parlamenta poslednjih meseci. Ne i opravdanje.

„Uprkos političkoj krizi, Skupština bi trebalo da igra mnogo aktivniju ulogu u pružanju pomoći drugim relevantnim institucijama u upravljanju pandemijskom situacijom“, navodi ekspertkinja iz KDI.

„Međutim, u nedostatku političke volje parlamentarnih grupa, uprkos nekim inicijativama, to se do sada nije dogodilo. U međuvremenu, postoji 7 međunarodnih finansijskih sporazuma koji čekaju odobrenje od Skupštine, za koje su potrebni glasovi dve trećine svih poslanika, gde su deo tih sporazuma krediti koje je vlada pregovarala za upravljanje situacijom sa pandemijama i povezanim sa oporavkom ekonomije od posledica pandemija. Ova sredstva rizikuju da budu izgubljena ako ih Skupština ne odobri do roka predviđenog ovim sporazumima i za to su nam potrebna volja i konsenzus svih parlamentarnih grupa“, kazala je Hadžiu za agenciju KosovaPress, a prenosi Koha.

Sa njenom ocenom slaže se i njen kolega Aljbert Krasnići (Albert Krasniqi) iz Demokratije Plus. Skupština je trebalo da bude aktivnija, posebno u nadzoru vlade i primeni mera preduzetih za sprečavanje širenja pandemija, kaže.

„Skupština je trebalo da bude aktivnija, posebno u nadzoru vlade, u sprovođenju mera koje je preduzela za sprečavanje i suzbijanje širenja pandemija, a trebalo bi da se fokusira i na poštovanje ljudskih prava i sloboda, tako da ih vlada ili druge institucije ne mogu samovoljno ograničiti, kao i da nadgleda rad ustanova i zdravstvenih i drugih institucija kojima bi Skupština mogla da pomogne odobravanjem različitih paketa, bilo da su ekonomski ili drugi objekti, tako da ove institucije bolje obavljaju posao i služe građanima punim kapacitetom“.

Svega nekoliko sednica kosovskog parlamenta održano je tokom tromesečne pandemije – jedna za odobravanje budžeta, zatim ona čuvena na kojoj je izglasano nepoverenje Kurtijevoj vladi. Sednica je bila sazvana još jednom, u vezi sa ekonomskim i finansijskim merama za oživljavanje ekonomije.

„Tokom ovog perioda bilo je više pokušaja da se pokaže da rade nego što je zaista bilo efikasnog rada koji bi mogao rezultirati konkretnim aktivnostima. Bilo je više improvizacija koje su urađene“, potvrđuje Krasnići.

Kosovski mediji izlistali su još nekoliko inicijativa, poput zahteva predsednika Skupštine za zakon o pandemijama, koji ipak nije ostvare; takođe inicijativa za donošenje zakona o amnestiji, ali zakonodavni odbor nije dao zeleno svetlo za odobravanje ovih promena.

„U tom periodu, niz mera koje je pokušala da preduzme Skupština na kraju nisu rezultirale ničim konkretnim“, navodi Koha.

Sa druge strane, u pisanom odgovoru za Kohu kosovska skupština izlistala je da je održala 50 sastanaka u martu, aprilu i maju.

Institut GAP objavio je najnoviju studiju o nezaposlenosti na Kosovu tokom trajanja pandemije. Agencija za zapošljavanje pri kosovskom sistemu je tokom aprila preko svoje 34 lokalne kancelarije registrovala ukupno 32.377 novih tražilaca posla, dok je 37000 preduzeća na Kosovu podnelo zahtev za naknadu u iznosu od po 170 evra za svoje zaposlene.