Kao posledica pandemije koronavirusa i zatvaranja privrednih subjekata, veliki deo građana Kosova iznenada je ostao bez posla. To je učinilo da se u zavodima za nezaposlene poveća broj onih koji traže posao. Ovom temom bavio se i institut GAP na Kosovu.
Tržište rada i zapošljavanja na Kosovu karakteriše visoka stopa nezaposlenosti (25,7%), niska stopa zaposlenosti (30,1%) i veoma visoka stopa radno sposobnog stanovništva koje nije ekonomski aktivno (59,5%), sa visokom stopom nezaposlenosti mladih (49%), sa vrlo niskom stopom zaposlenosti žena (14%) i sa dugoročnom nezaposlenošću, gde je 62% registrovanih nezaposlenih dugoročno nezaposleno (više od 12 meseci).
Agencija za zapošljavanje pri kosovskom sistemu je tokom aprila preko svoje 34 lokalne kancelarije registrovala ukupno 32.377 novih tražilaca posla. Tako je tokom januara-aprila 2020. godine zvaničan broj nezaposlenih dostigao čak 37,392.
Skoro polovinu njih čine žene – 16 820. GAP u svom izveštaju upozorava na to da se stopa nezaposlenosti među ženama može povećati još više.
Ovaj institut je podsetio i na nedavne mere, sada već bivše kosovske vlade.
Da bi pomogla preduzećima i građanima koji su finansijski pogođeni pandemijom, Vlada Kosova je 30. marta 2020. odobrila Hitan fiskalni paket u vrednosti od oko 179 miliona evra. Četiri dana kasnije, Ministarstvo finansija i transfera je takođe odobrilo Operativni plan za Hitan fiskalni paket koji je predviđao procedure i kriterijume za ostvarivanje koristi od 15 ekonomskih mera, čiji je cilj da potpomognu neke od društvenih kategorija koje su direktno pogođene pandemijom“.
Među ciljnim kategorijama koje su u žiži ove studije, nalaze se osobe koje su ostale bez posla zbog obustavljanja poslovanja naredbom kosovskog inistarstva privrede od 23. marta ove godine.
Sem mesečne pomoći u iznosu od po 130 evra tokom tri meseca, za građane koji su izgubili posao zbog pandemije i mesečne pomoći u iznosu od po 130 evra za tri meseca za nezaposlene građane i one u teškim socijalnim uslovima, hitan fiskalni paket takođe predviđa finansijsku podršku za privredna društva kojima je opalo poslovanje tokom pandemije, pokrivajući im troškove mesečnih zarada njihovih zaposlenih, u iznosu od po 170 evra za dva meseca, uz pokrivanje penzijskih doprinosa na ime tih zarada.
GAP podseća na to da je 37000 preduzeća na Kosovu podnelo zahtev za naknadu u iznosu od po 170 evra za svoje zaposlene, dok je ukupan broj zaposlenih koji su uključeni u ovu meru 133 hiljade.
„Međutim, komisije za proveru pronašle su brojne nedostatke u ovim zahtevima, što je imalo za posledicu da je koristi od ove mere ostvarilo samo 41.000 zaposlenih u aprilu. S druge strane, mera 14 Hitnog paketa koja predviđa isplatu finansijske pomoći od po 130 evra za dva meseca onim kompanijama koje su u vreme pandemije registrovale zaposlene sa jednogodišnjim ugovorima o radnom odnosu, dovela je do toga da se broj novih zaposlenih u privatnom sektoru poveća za oko 15 hiljada lica“, navodi se u izveštaju.
GAP je upozorio i na skok cena osnovnih životnih namirnica, izdvajajući primer porasta cena brašna. To je imalo neposredan uticaj na socijalne kategorije. Upozorili su i na to da je usled striktnih mera o ograničenju kretanja, pogođena i privreda.
Među najpogođenijim privrednim delatnostima od početka pandemije bile su gastronomija, tržni centri i ugostiteljstvo.
„Na primer, industrija koja zapošljava najviše radnika na Kosovu – maloprodaja i veleprodaja – zabeležila je drastična smanjenja radnika. Kao što se može primetiti u grafikonu 1, dok je marta 2019. godine u ovoj industriji radilo oko 80 hiljada zaposlenih, marta 2020. godine ovaj broj je opao na oko 43 hiljade. Do smanjenja u broju zaposlenih došlo je i u građevinskoj industriji, gde je u istom uporednom periodu broj opao sa 21 hiljade na samo 10 hiljada, kao i u prerađivačkoj industriji gde je došlo do pada sa oko 34 hiljade na oko 22 hiljade“, istakli su u ovom izveštaju.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
