„Otvoreni Balkan“ novo ime za mini-Šengen, cilj – bez granica za građane od 2023.

Foto: Instagram/buducnostsrbijeav

„Ko god kaže da je ova inicijativa projektovana u bivšim jugoslovenskim podrumima da bi ponovo uskrsla bivša Jugoslavija, da se da hegemonija Srbiji jer je ona najmoćnija zemlja u regionu i da će nam ona sve oduzeti, smatram da taj čovek koji to govori, živi u nekom paralelnom svetu i živi da bi vodio politiku preko leđa građana, a ne za dobrobit i poboljšanje života“, kazao je danas na regionalnom ekonomskom forumu Srbije, Severne Makedonije i Albanije, albanski premijer Edi Rama.

U Skoplju je danas održan regionalni ekonomski forum. Kako je i najavljeno, lideri Srbije, Severne Makedonije i Albanije – Aleksandar Vučić, Zoran Zaev i Edi Rama, potpisali su tri sporazuma o saradnji. Novo ime za mini-Šengen je „Otvoreni Balkan“. 

Sporazumima će se olakšati trgovina u regionu i omogućiti jedinstveno tržište rada, ali i uzajamna pomoć u vanrednim situacijama. 

„Ako to budemo u stanju, od 1. januara 2023. godine – nemamo granice između naših zemalja. Ima granica, ali nema ih za građane. Idete od Beograda do Tirane, a niko vas nigde ne zaustavlja“, poručio je Vučić.

Lideri su i tokom trajanja foruma, kao i na upravo završenoj konferenciji za medije, isticali potrebu saradnje država na Zapadnom Balkanu zarad boljeg života građana, potrebu da se iskorači iz prošlosti i da se ne čeka na ulazak u EU, da bi se uvele veće slobode protoka ljudi i kapitala i ekonomskog razvoja, te da je sama inicijativa u skladu sa evropskim standardima.

„Mi ne izmišljamo ništa novo jer ovaj region unosi sa sobom jedan sveobuhvatni primer kao što je primer EU, imajući jedan cilj a to je da zaživi četiri vrste sloboda – kretanje ljudi, stanovnika, kapitala i usluga“, kazao je Rama, dodajući:

„Uvek treba da ponavljamo da ovo nije neka ekskluzivna inicijativa, da je ona za dobrobit svih nas. Treba ponavljati da svako ko želi da se priključi ovoj inicijativi, treba to da uradi sam, ali mi ne treba da čekamo neki konsenzus kako bi se udružili“.

Zaev: Nova era saradnje u regionu – politička relaksacija

„Ovo je veliki odziv na poziv da Balkan kreće da stvara ekonomsko povezan prostor. Ovo će biti prepoznata inicijativa koja će biti široko prihvaćena i u Briselu i u Vašingtonu. To može da napravi ozbiljan doprinos u političkoj relaksaciji u regionu. Ohrabrujem sve da nam se pridruže zbog dobrobiti svih naroda na Zapadnom Balkanu, kako bi ovo bio zajednički prostor“, istakao je na forumu.

„Počinje nova era saradnje u regionu – politička relaksacija“, poručio je makedonski premijer, Zoran Zaev.

Jasno je da samo uz integrisani i povezani region možemo brže da idemo ka članstvu EU. Sve što radimo je rezultat evropskih vrednosti, jer težimo da unapredimo četiri slobode – kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga – zaključio je Zaev.

Rama ne razume izostanak podrške inicijativi od strane Kosova, BiH i Crne Gore

„Ukoliko počnemo da pričamo i razmišljamo da je Evropska unija nešto drugo i da Evropska unija predstavlja nekadašnju Jugoslaviju, onda bismo mogli reći da je ovo mala Jugoslavija. Međutim, ja ću reći da to nije tačno. Ovo je samo formiranje jednog ambijenta koji živi sa principima i mehanizmima EU a u međuvremenu svaka zemlja posebno vodi svoje napore da bi pristupila EU“, istakao je albanski premijer.

Kaže da ne razume način na koji razmišlja Crna Gora kada je u pitanju izostanak podrške inicijativi tri države, koje su pozvale i ostale na Zapadnom Balkanu da im se pridruže u zajedničkom i bržem ekonomskom razvoju i otvaranju regiona dok čekaju na ulazak u EU.

Takođe je postavio i pitanje na koji način razmišlja BiH u tom pravcu koja se još uvek nije pridružila, dok mu je poznat stav kosovskih lidera, koji su se inače najčešće i najsnažnije izjašnjavali protiv ideje dosadašnjeg tzv. mini-šengena, optužujući Srbiju da time širi svoju hegemoniju i da pravi četvrtu Jugoslaviju.

„Znam u kom pravcu razmišlja Kosovo i zato u vezi sa ovim imam apsolutno protivan stav i smatram da sve zemlje moraju da budu deo ovog procesa i daju svoj maksimum kako bi poboljšali i unapredili ovaj proces, zato što je to za dobrobit njihovih zemalja i građana i za svaki deo njihovog sistema. Svaki izgubljen dan je dan pogleda u prošlost. U ime konflikta, ratova i svih nerešenih pitanja između nas, sva ova nerešena pitanja neće se rešiti lakše između nas ukoliko odbacimo potencijal ovakvog udruženja“, poručio je albanski premijer.

Dodao je potom da su tesnogruda razmišljanja da Srbija pokušava da preko inicijative „dopuzi do mora“.

Ističući da prošlost ne sme da diktira koliko će se balkanski narodi razvijati ekonomski, uputio je dalje kritiku „patriotama Albanije“:

„Koji pričaju o železnici. O kojoj železnici pričaju? Koji međunarodni investitori će baciti toliko novca koji je potreban da se napravi jedna železnica ukoliko voz ide samo destinacijama unutar jedne zemlje. Onda su rekli – pa taj voz može da vozi prema Prištini… i ko će sesti u taj voz?!“

Za Albaniju je ova inicijativa strateška i mi ćemo svom snagom produžiti da koračamo napred prema ciljevima koje smo sami sebi postavili da bi ovaj sistem za protok roba, kapitala, usluga, stoprocentno bio preslikan kao onaj u EU, naveo je Rama.

Vučić: Iza naših predloga nema ništa, osim interesa naših građana

Srpski predsednik Aleksandar Vučić kaže da će Srbija, Severna Makedonija i Albanija završiti godinu sa ukupno 76 milijardi evra BDP-a, što je manje od Slovačke, ali da ih ove države mogu stići i prestići za pet-šest godina.

„Možemo da budemo mašinerija rasta ovog dela Evrope, ali moramo da pomognemo privrednicima. Radimo tako da prošlost možemo da ostavimo iza sebe, da gledamo u budućnost, u živote, u napredak životnog standarda. Od ovoga ljudi mogu da imaju samo korist, nikako štetu“, rekao je Vučić.

Poslednje dve godine razvilo se iskreno međusobno poverenje među ovim liderima tvrdi Vučić, dodajući da istovremeno nisu „ni naivni ni glupi da veruju da će neko drugi da radi u korist naših zemalja, ako mi ne budemo to činili“.

„Poverenje je ključna stvar, koja se u međuvremenu dogodila. A, kada to imate, ne razmišljate o tome šta je drugi mislio sa drugim predlogom. Nema ništa iza naših predloga, samo interesi naših građana“, rekao je Vučić.

Odbacio je primedbe da Srbija time dobija najviše jer je najveća, navodeći da time dobijaju svi.

„Kako ne dobijaju građani Albanije ili Severne Makedonije, ako možemo bez zadržavanja da odemo do Skoplja i Ohrida, Tirane, Drača, Skadra. Ako to uspemo za godinu i po, to je istorija“, rekao je Vučić.

Poručio je da se svima otvara bezbroj mogućnosti, a nijedna nije loša za bilo koga, upravo suprotno.

Ipak svako bira svoj put, ali će uvek biti onih koji će se protiviti.

Da je Srbija ovakvu inicijativu pravila sa Crnom Gorom i BiH, optuživali bi je da je to „stvaranje Velike Srbije“, dok ovako ne mogu, jer inicijativu gradi sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Onima sa Kosova kojima je, kako kaže, poniženje da se stavi Kosovo sa zvezdicom, Vučić popručuje: „Stavite slobodno Srbiju sa kvadratićem. Nemamo nikakav problem, baš nikakav, samo dajte da trgujemo dobro“.

„Nemojte da tražite izgovore zašto saradnje nema, zašto ekonomija ne funkcioniše i zašto građani ne žive bolje“.

I dok razume šta kosovske vlasti govore da je njihov problem za priključenje ove inicijative, ne razume u čemu se sastoji problem Crne Gore i BiH da se priključe sada i zvanično Otvorenom Balkanu.

Tri države u narednih godinu dana očekuje veliki posao kako bi usaglasile i domaće zakonodavstvo i pokrenuli rad u zajedničkim telima i na zajedničkim projektima kako bi se tri sporazuma i realizovala. Zacrtano je više ciljeva, ali je jedan od najčešće ponavljanih danas bio „nula čekanje na granicama“ i „otvorene granice do 2023“.

Ideju o balkanskom mini Šengenu, u javnosti su u Ohridu krajem pretprošle godine predstavili srpski predsednik Aleksandar Vučić, albanski Edi Rama i makedonski premijer Zoran Zaev, potpisavši zajedničku deklaraciju  o regionalnoj saradnji a zarad, „eliminisanja svih prepreka slobodnom kretanju ljudi, roba, usluga i kapitala“.

U Prištini je, međutim, ideja naišla na snažne kritike i odbijanje. Među prvima i onim najglasnijim da je odbace bio je sadašnji premijer Aljbin Kurti. On se zalaže i za pokretanje nove inicijative SEFTA-u, čime bi se poništio CEFTA sporazum u kojem Kosovo nema jednak status u odnosu na druge potpisnice ovog regionalnog sporazuma.

Deo inicijative nisu ni Crna Gora ni Bosna i Hercegovina.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.