Organska proizvodnja u Srbovcu – „tako su radili moji preci a tako radim i ja“

U savremenom svetu hemijskog uzgoja i genetski modifikovanih useva neretki su slučajevi uzgoja biljnih kultura upotrebom pesticida i veštačkog đubriva, međutim, ne i u jednom selu na Severu Kosova.

U Srbovcu, nadomak seoske crkve, nalazi se poljoprivredno imanje Siniše Milentijevića. Ova poveća bašta na prvi pogled izgleda kao i svaka druga, međutim, ono što je svakako razlikuje od mnogih je način uzgoja biljnih kultura – „sve je organsko, ništa nije prskano“, navodi naš sagovornik, dodajući „tako su moji preci radili, a tako radim i ja“.

Na jakom suncu, predvođeni domaćinom iz Srbovaca, dolazimo do seoske crkve sagrađene na brdašcetu nedaleko od magistralnog puta.

Zeleni zasadi organske hrane na blagoj padini i nebesko plavetnilo, intenzivno okružuju belilo malih ošto zasečenih zidova crkve pod kupolama urednog crvenog crepa. Predivan prizor i savršeni mir, a tik uz magistralu, prvo je što primećujemo.

Siniša Milentijević ponosno pokazuje svoj neprskani krompir: „Vidite kako ga zlatica jede, to vam pokazuje da nije prskan“, kaže, ali on ne brine – „dok ima za mene, neka ima i za nju“.

Čak i tokom razgovora koristi vreme da ukloni požutele listove na sadnicama blitve, ali i za nju ne brine, već tvrdi da se „baš ona prodaje“, te da je najviše kupuju trudnice i majke za svoju decu žele samo organske proizvode.

„Nema prskanja, nikako, 100 odsto prirodno“, više puta je ponovio naš sagovornik.

Narod prepozna po ukusu, jednostavno kada se dodaje ta hemija, drugačiji je ukus, a i ti proizvodi su nenormalno veliki

„Od kad znam za sebe mi radimo tako“

Iako je danas uobičajeno korišćenje pesticida i veštačkog đubriva, naš sagovornik ostaje veran uzgoju po receptu njegovih predaka.

„Jednostavno tako radimo godinama, od kad znam za sebe mi tako radimo. Ne radim ja tako kako bih narodu udovoljio, već jednostavno tako smo radili. A i naš narod ovde u selu, koji proizvodi za svoje potrebe većinom isto tako radi“.

Upravo ovakvi proizvodi, po rečima našeg sagovornika, najviše se kupuju i nailaze na pohvalu kupaca.

Prirodni način uzgoja upotpunjuje navodnjave iz Doljanske reke, sistemom kap-po-kap koji je sam osmislio.

U ovoj reci živi rak, tvrdi naš sagovornik, „što vam dokazuje da je reka čista“.

Sa druge strane, vodu iz Ibra koja prolazi u blizini ovog sela, ne koristi za zalivanje, kako u Srbovcu, tako i u Banjskoj, gde takođe ima imanje, tvrdi da je ova voda zagađenja.

„Ovom prilikom savetovao bih svakom da je ne koristi, jer mislim, a znaju i stručnjaci, da ona nije ni za zalivanje voća, a tek za drugo“.

U njegovoj povećoj bašti može se pronaći raznorazno povrće: paradajz, krastavac, blitva, peršun, crni, crveni i beli luk, više vrsta domaće paprike, krompir, zelje, blitva, dinja, tikvice.

Milentijević iako ponosan na svoj rad, kaže da je do rezultata teško doći, te da se mora uložiti veliki trud.

„Mora da se ustane u pet – zora još ne svane kada treba da se nabere za pijac, sveže da bude, da se opere, sredi i upakuje, jer ako je juče obrano, narod to odmah vidi. I to nas dvoje troje (radimo), jer jedan ne može da spremi robu koja se prodaje za taj dan.

Kaže da je tokom dugogodišnjeg bavljenja proizvodnjom i prodajom povrća zadobio poverenje mnogih kupaca, sa druge strane, navodi da ima i onih koji mu ne veruju da su proizvodi iz njegove bašte organski.

„Narod me pita za paradajz, krastavac i papriku da li je iz plastenika – ja im uporno govorim da je to vani, možete da dođete da vidite, a evo i ovom prilikom to može da se potvrdi. Ima ljudi koji mi veruju i koji godinama kupuju kod mene. Ali previše je prevare, pa i ima razloga da sumnjaju“.

Svoje proizvode plasira na pijaci u Srbovcu, dok je prodaju proširio i na mitrovičko tržište.

„Uzeli smo jedan lokal pod zakup kod Poleta u Mitrovici. Hvala Bogu, prodamo većinu robe. Ne nosimo mnogo tamo, već samo onoliko koliko možemo da prodamo za jedan dan, kako bi obrali i bilo sveže“.

Sve što ovaj domaćin prizvodi je neprskano – tačnije skoro sve.

„Sa nekim biljkama mora hemija, na primer sa šljivama – jer ako se one ne prskaju neće da ostane“.

„Od malih nogu na njivi“

Naš sagovornik bavi se poljoprivredom od malih nogu – danas on održava dugogodišnju tradiciju u njegovoj porodici.

„Poljoprivredom se bavio moj deda – a od toga je i živeo, nije imao penziju, platu, time se bavio i tata, majka – tako da od malih nogu smo naučili i ja i brat i sestre kako se šta radi“.

Sa druge strane, navodi da je živeti od poljoprivrede danas vrlo teško, jer, kako kaže, „bez državnog posla – ništa“.

„Mi nemamo neku veliku zemlju, ako nemaš državni posao – ništa… Da recimo imam protivgradnu mrežu i hektar zemlje svoje moglo bi, a ovako ne. Ne bih nikom preporučio da ostane samo na zemlji, jer padne grad, dođe neka bolest, i mnogo toga propada“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.