O'Konel: Vojska kroz Ustav ali je važno da se na terenu dopre do zajednice kosovskih Srba

Uoči samog početka predizborne kampanje za kosovske lokalne izbore, ambasador Velike Britanije u Prištini, Rori O'Konel (Ruairi O'Connell), obišao je Severnu Mitrovicu. Razlog njegovog dolaska su, kako sam kaže, izveštaji koje međunarodni predstavnici u Prištini dobijaju o navodnim pretnjama i zastrašivanju na srpske kandidate za lokalne izbore i njihove pristalice. Iako kaže da "ne zna da li postoji nešto iza toga", istovremeno deli mišljenje iz izveštaja posmatračke misije Evropske unije sa poslednjih parlamentarnih izbora o izbornim pretnjama. Jasan je u tome da je posebna odgovornost na političkim kandidatima da se "distanciraju od takvih aktivnosti i da učine sve što mogu da ih spreče". Ipak, policija i tužilaštvo imaju posebno odgovornu ulogu da to istraže. "Čekam da vidim prvo tužilaštvo," dodaje, ali se i slaže da građani na obe strane nemaju poverenja u institucije. Iako su zabrinuti, kaže da međunarodna zajednica nije "betmen". Hrabre žene i muškarci voljni da ustanu protiv takvog stanja su ti koji jedini mogu da stanu na put zastrašivanjima i pritiscima, naglašava. U ekskluzivnom intervjuu za KoSSev govorio je o tome da ne treba "gubiti nadu" da će se Zajednica srpskih opština formirati, o kompleksnosti situacije, tome da se srpske državne institucije na Kosovu neće odjednom ugasiti, te da se radi o postepenom procesu. Osvrnuo se i na Vojsku Kosova za koju kaže da je "ne vidi kao pretnju". Do nje se mora doći kroz poštovanje Ustava i zakona, u skladu sa NATO-om i u miru sa komšijama, a od svega je najvažnije da KBS dopru do zajednice kosovskih Srba, što već, dodaje, čine i da je to odvojen proces od formiranja vojske.

Postoji percepcija među kosovskim Albancima, Srbima i široj javnosti, uključujući i javnost u Srbiji, da je ova kosovska vlada izabrana uz snažnu podršku stranaca, čak 'i na silu', pre svega – ambasada. Da li je to tačno?

Kategorično, sa 100 odsto kažem, da nije bilo međunarodnog uplitanja, ili uplitanja za ili protiv ove vlade. Nju su stvarale partije koje se u njoj nalaze. Bili smo u potpunosti neutralni, i to je priroda demokratije. Apsolutno nije bilo pritiska, uplitanja, ničeg. Ali znam zašto ljudi osećaju tako – zbog onog što se u vezi sa Kosovom dešavalo – uloge UNMIK-a i međunarodne zajednice u direktnom upravljanju Kosovom devet godina, ali je sada 100 odsto slučaj da su vladu izabrale same partije i da su same odgovorne za to.

Kakav je bio Vaš lični utisak onda kada se Ramuš Haradinaj, uoči izbora, priključio onima koje je do tada snažno kritikovao i zbog čega je naposletku, sama vlada pala? Kakav je, takođe, bio Vaš lični utisak kada je, uprkos svim kritikama na računa Ramuša Haradinaja koje su došle iz Beograda i Srpske liste, ista stranka ušla u vladu upravo sa Haradinajem?

Pokušavam u svojoj karijeri da budem svestan principa da me u politici na Balkanu ne može ništa iznenaditi i već 15 godina se rukovodim tim principom, držaću ga se i dalje. Nije jedinstveno za Kosovo, već za ceo region. Agenda za ove zemlje veoma je slična. Posle konflikta, okrenute su slobodnim, liberalnim društvima i to je pravac u kojem svi idu, i Kosovo. Ovde se koalicije, sa druge strane, formiraju sa razlozima koji nisu, kao i u drugim zemljama, zasnovani na striktnoj ideologiji. Mislim da smo navikli na to, tako da nisam iznenađen. Ono što mislim da jeste važno je to da sada vidimo kako da ova vlada da rezultate i isporuči ih. Trebalo je dva i po meseca da bude formirana, sada kada je formirana stvarno nema vremena za gubljenje i tu mislim na konkretne stvari koje zapravo može da isporuči. Imaju većinu u parlamentu, tako da je moguće da to i učine.

Da li očekujete da će se Haradinaj boriti protiv korupcije? Da li očekujete rezultate?

Očekivanje je dobra reč. Vreme je sada da se bude vrlo vrlo ozbiljan u vezi sa tim. Svi pričaju o strategiji vlade, izgradnji vladavine prava. O radu vlade će se veoma, veoma prosuđivati i na samom Kosovu, regionalnom i međunarodnom nivou – o tome da li je ozbiljna u vezi sa tim. Mislim da postoji realna mogućnost za novu vladu i za samog Haradinaja da pokaže da li je ozbiljan u vezi sa tim. Neću prosuđivati dok ne vidim rezultate. Reči su lake, ali je to osnova za ocenjivanje vlade.

Sa kakvom efikasnošću mislite da ova vlada može da reši tri, kako su u javnosti predstavljena, ključna pitanja – formiranje ZSO/Asocijacije, Vojske Kosova i demarkacije – sa samo jednim glasom većine?

Vlada je odredila svoje prioritete, ali kada slušamo gospodina Haradinaja, prioriteti su ekonomija, vladavina prava i odnosi sa Srbijom kroz proces normalizacije. I to je ono što je interesantno. Ako pogledate analize javnog mnjenja, jasno je da su za većinu ljudi ključna pitanja ekonomski razvoj, izlazak iz siromaštva, radna mesta, ekonomski rast, a onda borba protiv korupcije. I to je pozitivna stvar. Za vladavinu prava stvarno su potrebni fokus i sveobuhvatne reforme.

I šta se konkretno može rešiti po ova tri pitanja?

Transformaciju KBS u KOS ne vidim kao pretnju, ali važno dopreti do kosovskih Srba  i garantovati bezbednost i mir svima

Iz naše perspektive, ima smisla da Kosovo u jednom trenutku u budućnosti bude odgovorno za sopstvenu bezbednost na način da je to u skladu sa NATO-om, a u miru sa svojim komšijama. I želimo da Kosovo sa tim stane. Mislimo da je važno da to bude učinjeno tako da budu uključene sve zainteresovane strane – partneri NATO-a i članice KFOR-a. Garantujemo bezbednost za sve zajednice od 1999. godine. Mislim da je važno da to bude učinjeno u skladu sa kosovskim zakonom, takođe i u koordinaciji sa ljudima koji podržavaju razvoj KBS-a. Ono što je i general NATO-a rekao, vrlo je važno da je potrebno vreme da bi se krenulo napred sa ovim. KBS su se uvek ponašale potpuno profesionalno i transformaciju KBS-a u vojsku ne vidim kao pretnju. Ali mislim da je veoma važno, posebno za pitanja koja su tako osetljiva – da postoje kontinuirani napori kako bi se doprlo do onih ljudi koji su s razlogom skeptični u vezi sa takvim razvojem, posebno kada je u pitanju zajednica kosovskih Srba.

Mislim da su ova tri pitanja kompleksna i zato do sada nisu rešena. Asocijacija je prva. Jasno je da je kosovsko društvo sada uključeno u dijalog i važno je da se to, kao i ostali elementi dijaloga, sprovede kako treba na obe strane. Ne mislim da će se to brzo dogoditi (formiranje ZSO, prim. red.). Biće kompleksno. Ali mislim da je veoma važno da vlada preduzme i druge korake kako bi nealbanskim zajednicama dala mogućnost da se razvijaju zajedno sa svojim komšijama, ali takođe i da osigura da oni svoja prava mogu da uživaju u potpunosti. Tu mislim na pristup dokumentima, pravosuđu i poštovanje Zakona o jeziku. Važno je da vlada to učini čak i bez Asocijacije, jer su to stvari koje ona sada može da učini. Što se tiče pitanja demarkacije, Brisel smatra da je to biletaralno pitanje koje je u kosovskom dvorištu. Za šengensku grupu to je jedan od uslova. Mislim da je sada na gospodinu Haradinaju, koji se ranije protivio dogovoru – da pronađe način da se krene napred i njegova je obaveza da to uradi.

Šta je sa "Vojskom Kosova"?

Kada govorimo o transformacija KBS-a u vojsku, rekao bih jednu stvar. Mislim da smo već blizu KOS-u. Stvari su kod njih, kao instituciji, sada drugačije od onoga što je bilo ranije. Trude se da budu zastupljeni širom Kosova i da u svojim akcijama i onome kako rade budu što je moguće profesionalniji. Ono što smatram interesantnim jeste to da se fokusiraju na regrutovanje pripadnika u srpskoj zajednici. Ove godine je 63 novih srpskih regruta koji su u KBS-u prošli obuku i integrisani su u jedinicu. Mislim da je to pozitivan korak, i to nije jedina stvar. Pored toga da je više od  100 Srba i drugih zajednica koje su sada u KBS-u, a što je normalno, to je i odvojeno pitanje od transformacije u vojsku.

Da to 'prevedemo' – da li isključujete bilo kakvu mogućnost da bi KBS mogao da se transformiše u vojsku bez ustavnih promena, za šta im je potrebna i dvotrećinska podrška manjinskih partija? Znate da postoji i "plan B", kojim se vojska zvanično ne bi formirala, ali bi se promenila misija KBS kroz zakonske promene? Koji scenario Vam je realniji da se desi?

Mislim da smo tu bili vrlo jasni. Kosovo mora da poštuje svoj Ustav i da ide tim putem. Mislim da je vrlo važno ono što vidimo sada – istinski politički napor da se dosegne do predstavnika kosovskih Srba u parlamentu i na drugim mestima, ali isto tako i da se dopre do zajednice kosovskih Srba. Tako nešto je moguće. Zato što su se kosovski Srbi pridružili ovoj formaciji, pokazuje da je tako nešto moguće da se desi.

Dakle, da li sam Vas dobro razumela – možete da predvidite da će doći trenutak da će atmosfera i kontekst na terenu biti takvi da će za srpske predstavnike u parlamentu biti prirodno da glasaju za ustavne promene kojima će se osnovati Vojska Kosova?

Razumete visoku složenost ovdašnje politike. Ali bih rekao da je u potpunosti normalno i prihvatljivo za jednu suverenu zemlju da ima neku vrstu svojih odbrambenih snaga, koje postupaju u zakonskom okviru i u skladu sa onim što nalaže Ustav, da postupaju tako da odbrambene snage podržavaju ustavni red. Mislim da je to u potpunosti razumno. Ali zbog složenosti politike, zbog onog što se dešavalo…

…i zbog toga da manjinske zajednice negiraju suverenost Kosovu…

Ne sve.

U redu, govorim o delu – Srbima.

Da, tačno, zato mislim da je posebno važno da se to uradi tako da se poveća sigurnost i stabilnost kako bi se ljudi osetili uključenim u društvo. Dakle, ne tiče se samo glasanja kroz Ustav, već i toga da se nastavi sa tim da se dopre do zajednice kosovskih Srba, do nastavka napora da se pokaže šta odbrambene snage rade. Mislim na određene situacije kada je moralo da se sprovedu određene akcije spasavanja i potrage koje su izvedene na Severu Kosova. Razumem da je tada nastao skepticizam pre nego da stignu, ali su oni uopšteno pokazali profesionalizam i mislim da je moguće. Naravno, razumem zabrinutost.

Jesu li tačne medijske spekulacije u kosovskoj štampi da je Srpska lista uslovila podršku procesu formiranja Vojske Kosova time da zamenik komandanta postojećeg KBS bude Srbin?

Iskreno, to ne znam. Ono što mislim da je pozitivno jeste to da, kako sam razumeo, KBS sada ima dva srpska oficira. To nije ono da se ljudi samo angažuju na papiru. Kada ovo dvoje ljudi bude završilo obuku, oni će komandovati albanskim pripadnicima KBS-a i mislim de je to izvanredan element – organizacija koja je veoma simbolična za Kosovo, a imate srpske oficire koji komanduju Albancima u uniformi. To je veliki korak napred. Ima i drugih. Dakle, ne znam da li je neko to predložio, ili čak i da je zatražio, ali stvarno mislim da, bez obzira na politiku i političke dogovore, institucije ovog tipa stvarno čine sve napore – ne samo da imaju Srbe kao broj na papiru, već da oni mogu i da ostvare karijeru. 

Što se tiče drugog zadatka, formiranja ZSO/Asocijacije, da li verujete da će ona biti formirana kada se i poslednja srpska državna institucija bude na Kosovu ugasila, kako su toliko puta ponovili i naglasili kosovski zvaničnici, ili kako se sada govori srpskoj zajednici – da će se ona formirati?

To je ono trik pitanje šta je starije – kokoška ili jaje.

Da preformulišem pitanje: Da li je za Vas moguće da zamislite da je Zajednica osnovana i funkcioniše istovremeno dok, na primer, funkcioniše srpska državna opština, evo ovde u Mitrovici, ili Vitini?

Vidite, ova dva pitanja su jasno povezana. Moraće da bude pregovora o tome kako će to ići i šta će se dogoditi. Ne mogu da govorim o detaljima, jer to zavisi od timova koji će voditi dijalog na obe strane i tima EU kako će urediti detalje. Ali mislim da će u osnovi biti neke veze između toga kako će se te institucije, koje Kosovo naziva paralelnim, integrisati, kako će se Asocijacija formirati. To je dosta jasno. Mislim da će to zbog teškoće pregovora potrajati, a i istorija nam je pokazala da je potrebno dosta vremena da se sve primeni. Međutim, smatram da ono što je važno u prelaznom periodu jeste to da ne odustanemo od svih nada za Asocijaciju. To je jedan deo slike, ali zapravo mnogo toga je u već postojećem zakonskom okviru u kojem opštine i ministarstva mogu da urade sada kako bi se postojeći zakoni primenili potpuno pošteno, bez obzira na nacionalnosti ljudi…

…kosovski zakoni?

Da. Dakle, naglašavam – bez obzira na nacionalnost. Drugo, da se pobrinu da svako dobije mogućnost da se jednako razvije. Daću vam jedan vrlo lak primer – kada su u pitanju poljoprivredni i biznis grantovi koje kosovska vlada nudi privatnim preduzetnicima i poljoprivrednicima, oni su otvoreni za sve, ali vidimo izuzetno nisku stopu korisnika biznis grantova u srpskoj zajednici. Zapravo, mnogi ljudi sa kojima smo radili, kroz projekte britanske ambasade su odlučili da traže i grantove preko kosovske vlade, jer smo im pokazali ideju da je to moguće. Što se tiče poljoprivrednih grantova, ta stopa je vrlo niska, ne znam da li ima iko u zajednici kosovskih Srba da to koristi, ali bi oni imali prolaz kada bi se takmičili i mislim da je to važno. Kosovska vlada već čini da pozivi budu otvoreni za sve, uključujući i prevode na srpski. 

Ali znate da su mnogi srpski preduzetnici i poslovni ljudi već registrovali svoj posao u kosovskom sistemu, ali istovremeno su vrlo vezani, uključujući i emotivnu stranu, za srpski državni sistem, da primaju plate iz Beograda i da u tom sistemu i dalje rade. Dakle, rade u duplim sistemima?

Iskreno, nije realno da će to biti prekinuto odjednom, u trenutku, da budu u srpskom sistemu i to tek tako nestane. Stvari treba da se postepeno pomeraju. Mislim da već postoji spektar ponuda, poput grantova koje treba da se iskoriste, ali hoću da kosovska vlada pokaže u stvarnosti da i šta radi.

Počinje zvanična kampanja za lokalne izbore. Kakav je Vaš stav o izveštajima koji u javnost dolaze iz srpske zajednice – o zastrašivanju i pritisku na opozicione stranke, ili uopšte za simpatizere bilo koga, a da nije Srpska lista? Jeste li čuli za to? Da li ste pričali sa nekim o tome?

Iskreno, zato sam ovde u Mitrovici. Čuli smo izveštaje i zabrinuti smo. Nismo policija. Prošla su vremena da su stranci morali da rešavaju sve probleme na Kosovu, ali smo demokratija i interesuje nas da čujemo šta se dešava u drugim demokratijama. Kad čujem priče o napadu na automobile kandidata, kada čujem priče o fizičkom i verbalnom zastrašivanju, otpuštanju sa posla, ne samo na Severu Kosova, već i na drugim mestima na Kosovu, a postoji određeni fokus na srpsku zajednicu, to je razlog za našu zabrinutost. Ne znam da li ima nešto iza toga i ko bi bio odgovoran, ali je važno da pokažemo da smo zainteresovani. Kandidati su ti koji posebno imaju odgovornost da se distanciraju od takvih aktivnosti i da učine sve što mogu da ih spreče. Međutim, mislim da policija i tužilaštvo imaju posebno odgovornu ulogu da odgovore i istraže.

Da li vidite da policija i tužilaštvo rade svoj posao?

Čekam prvo da vidim tužilaštvo. Imali smo slične priče na izborima u junu, koje deluju kredibilno, bez obzira na to da li će biti istražene. Ali je važno da ljudi rade svoj posao, bez bilo kakvog osećaja političkog mešanja. Očekujemo da to učine policija i tužilaštvo, i na lokalnom i na centralnom nivou.

Da li verujete da će ovi lokalni izbori u područjima nastanjenim Srbima biti fer i demokratski? I da li mislite da su svi prethodni izbori sprovedeni na taj način? Da li delite mišljenja iz izveštaja posmatračke misije Evropske unije?

U izveštaju posmatračke misije Evropske unije govori se o predizbornim pretnjama, o predizbornoj sredini, o potrebi da bi trebalo da se istraže ta krivična dela, govori se o tome kako da se to reši. Apsolutno delim mišljenje iz ovog izveštaja. EU je platila ove misije, a one nisu jeftine, ali su u interesu Kosova da ih imaju. Kada izađu sa preporukama, mislim da bi trebalo da ih ozbiljno saslušamo.

Hipotetički, da li možete da zamislite situaciju, i kakav bi mogao da bude odgovor međunarodne zajednice, ukoliko bi se, ponavljam, hipotetički dogodilo da se nastavi sa situacijom u kojoj se srpski politički kandidati, ali i sami građani ovako dramatično žale na pritisak, zastrašivanja i pretnje, srpski opozicioni politički kandidati saopšte onda da nema uslova za fer i demokratske izbore i povuku se iz izbornog procesa, ili zatraže obustavu izbora u srpskim sredinama?

To je vrlo hipotetičko pitanje.

Jeste, ali Vas to pitam na osnovu postojećeg trenda. Nije nemoguće zamisliti tako nešto na osnovu onog što mi kao mediji saznajemo i čujemo od ljudi, od političkih kandidata i otkrivamo na terenu?

Ne mogu ni da zamislim na šta bi to tako nešto ličilo. Da ovo postavim drugačije. To je situacija koju pokušavamo da izbegnemo. Niko ne želi da se nađe u takvoj situaciji. Imati jednu stranku na izborima dođe nešto poput Severne Koreje, zar ne? Moj instinkt mi kaže to da treba da se zapitamo – šta treba da uradimo da se ne dođe u takvu situaciju.

Šta treba da se uradi? 

Pažljivo pratimo, želimo da vidimo da postoji napredak u odnosu na situaciju kakvu je saopštila misija EU koja je nadgledala protekle izbore i preduzimaju se akcije da se to predupredi. Mi ćemo u okviru ambasade iskazati interes, o ovome razgovarati, ali, da budem iskren – ja nisam betmen. Mi, stranci, ne možemo to da rešimo, kao i bilo gde u svetu. Jedini koji mogu to da reše su sami ljudi koji žive u zajednici. Ukoliko ima zastrašivanja, mogu da zamislim koliko je teško za ljude koji direktno primaju pretnje, ali i za same društvo u celini da vidi takvo ponašanje. Isto tako, međutim, znam da je jedini put da se takvo stanje reši: Hrabre žene i muškarci koji su voljni da ustanu protiv toga. Iako je za mene lakše to da kažem, nego za njih i da urade, isto tako znam da bi mogli da probaju da to reše preko ombudsmana, medija, policije, tužilaštva, naročito ukoliko takva kampanja zastrašivanja traje. 

Ali isto tako čujete izveštaje i žalbe da nema slobodnih medija, čujete kritike na račun rada policije i tužilaštva?

Vraćamo se na ono o čemu smo ranije razgovarali. Trebalo bi da osiguramo da sve ove institucije rade za sve na Kosovu. Ako ne rade za nekog kako treba, onda ne rade ni za koga. I mogu da vidim nizak nivo poverenja koji ljudi imaju u pravosudni sistem, u svim zajednicama na Kosovu. To se ne rešava preko noći, ali ne odustajemo od toga. Ljudi moraju da zahtevaju svoja prava, zaštitu na koju imaju pravo prema zakonu. Ukoliko ne dobiju zaštitu, onda je to šansa da svi postave pitanje – zašto ovi sistemi ne rade? Jedini način na koji se stvari menjaju jeste pritiskom. 

U javnosti ste poznati kao osoba koja poznaje albansku kulturu, poznaju vas i kao nekog ko veoma podržava Kosovo. Šta biste poručili Srbima? Ako biste sebe mogli da zamislite u koži Srba na Kosovu u ovom vremenu, šta bi bile prve tri stvari koje biste uradili u ovoj situaciji kako biste imali neki bolji život?

Na Fejsbuku pišem i na srpskom i na albanskom 

Pišem na Fejsbuku često na albanskom i srpskom, to jest, kako većina misli – uništavam srpski jezik sa svojim lošim srpskim, ali pokušavam. Ali često mi neko odgovori zašto pišem na srpskom u smislu da je to najpametnije pitanje. Takvim odgovorim opet na srpskom, uglavnom da ih nerviram, ali zapravo pokušavam da im kažem da to što govoriš tuđi jezik i govoriš jezike drugih naroda, ne uništava nikoga već pomaže ljudima. Žalite se da se srpska zajednica ne želi da se integriše, ali šta vi pokušavate da učinite da to promenite?

Drugačije ću ovo da postavim – moja učiteljica srpskog u Londonu je bila Srpkinja sa Kosova iz Đakovice, sa članom porodice koji je nestao u ratu. Dok mi je časove držala nije mi to rekla. Kada sam saznao, obećao sam joj da ću joj pomoći u svemu što budem mogao da se sazna njihova sudbina i to za sva nestala lica. Dakle, prvo pitanje koje imam na umu jeste teret prošlosti i potreba da se ta pitanja reše za sve. Drugo – ljuti me, da, prava je reč – veoma me ljuti kada vidim da ljudi negiraju prava drugima koja oni imaju po zakonu i Ustavu – pristup pravdi, prava na imovinu, jezik i sve ostalo. Mislim da je Ahtisarijev plan vrlo pozitivan – kosovski zakoni su veoma dobri sa aspekta da moraju da budu sprovedeni i to da budu sprovedeni u potpunosti, bez bilo kakve etničke, ili rodne jednostranosti. Treće, kakva je osnova za budućnost, sada pa za 20-30 godina, kako će izgledati budućnost za decu i mlade i kakva će društva biti u kojima će oni živeti? Srpski i albanski narod na Kosovu, uprkos istoriji i onome što se dešavalo, barem poslednjih 100 godina imaju apsolutno povezane živote. I između njih se ne može postaviti granična linija. Dakle, šta će svako od nas učiniti u narednih 30 godina? Uglavnom sam u ovom aspektu vrlo kritičan prema Albancima. Iskreno snažan sam zagovornik toga da promena mora da dođe kod samih ljudi nego institucija i političara. Dakle, kao treće – a sada mislim na sve – šta je to što pojedinac može da učini da bi život za njegovu decu bio bolji.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.