Oko 2 milijarde evra dijaspora „ostavila“ na Kosovu u 2021.

Foto: KoSSev

Građani iz dijaspore koji su na Kosovo došli tokom 2021. godine, prema istraživanju koje su sprovele nevladine organizacije, potrošili su oko 2 milijarde evra, uključujući i doznake. Prema rečima stručnjaka koji su sproveli ovo istraživanje, novac koji se slivao u različitim oblicima, bio je podrška privredi Kosova, posebno u vreme pandemije.

Arbnor Mjeku iz „Germin”, organizacije koja se uglavnom bavi dijasporom, kaže za KosovaPress da troškovi ljudi iz dijaspore tokom 2021. godine na Kosovu dostižu cifru od oko milijardu evra.

Mjeku je dodao da su za period januar-oktobar prošle godine doznake dostigle rekordnu vrednost od 956 miliona evra ili 20 odsto više nego u istom periodu 2020. godine, dok se iznos povećava zbog poseta i novogodišnjih praznika.

Procenjuje se da je broj građana iz dijaspore koji su ušli na Kosovo 2021. godine preko 1,5 miliona.

„Tokom godine (2021.) očekujemo povećanje od 2 milijarde evra, uključujući doznake i potrošnju na Kosovu, tako da će milijardu i više biti doznake, a ostalo će biti potrošnja sunarodnika u trenutku kada često posećuju svoju domovinu, kako u letnjem periodu, tako i na kraju – tokom godišnjih odmora zimi. Znamo da su rashodi različiti i takođe, rashodi dijaspore predstavljaju drugu kategoriju prihoda na Kosovu. Ovi prihodi su važni za budžet Kosova, znajući da je budžet Kosova samo 2,7 milijardi evra, što govori da prihodi dijaspore dostižu tu cifru i da imamo sreću da imamo tu cifru“, kaže Mjeku.

Prema rečima Mjekua, svaki građanin iz dijaspore na Kosovu potroši preko 2 hiljade evra mesečno.

„Ako pogledamo prosek, to je preko 2 hiljade evra mesečno po osobi“, kaže on.

Univerzitetska profesorka, Aljbuljena Kastrati, kaže za KosovaPress da trend povećanja doznaka za 2021. pokazuje da se privreda Kosova još uvek nije oporavila od pandemije.

„Činjenica da i dalje dobijamo toliko doznaka, čak i uz trend rasta i ubrzanja, pokazuje da se mi kao privreda još uvek nismo oporavili od posledica pandemije, ovo je prvo. Drugo je to da doznake u velikoj meri pomažu potrošnji, hrani, odeći i medicinskim uslugama. Međutim, kao što znamo, deo ovog finansiranja potrošnje iz doznaka ide direktno za finansiranje uvoza ili robe koju kupujemo iz inostranstva, što je negativan efekat jer uvoz utiče na povećanje trgovinskog deficita. Drugi negativan efekat je da doznake ne stabilizuju tržište rada na Kosovu, i onako nije baš balansirano, jer ih doznake na neki način čine malo lenjim“, naglašava ona.

Prema Kastratijevim rečima, Vladu ne treba hvaliti zbog povećanja doznaka.

„Ne verujem da su doznake nešto za šta treba da se hvali država, ni vlada, ni bilo koja druga država. Naravno, doznake su dobrodošle, posebno u vremenima krize, posebno sa niskim primanjima kao što su kod nas na Kosovu. Normalno, doznake su i pokazatelj da su stanovništvu potrebna sredstva, pa i ona osnovna“, naglašava Kastrati.

Guverner CBK-a, Fehmi Mehmeti, kazao je da je Kosovo za devet meseci primilo doznake u iznosu od 956 miliona evra ili 20 odsto više nego u istom periodu 2020. godine.

„Imamo i povećanje doznaka koje su dostigle vrednost od 956 miliona evra ili godišnji porast od 20 odsto. To je dovelo do povećanja domaće potražnje i istovremenog povećanja uvoza“, rekao je on.

Do sada brojne doznake iz dijaspore nisu kanalisane u investicije, jer se institucije često krive za to da ne stvaraju posebne uslove i ponude za privlačenje investitora.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.