Odložena odluka o sporazumu o demarkaciji za 15. januar

Odbor za spoljne poslove u kosovskoj skupštini odložio je odluku o Sporazumu o razgraničenju sa Crnom Gorom za 15. januar, kada će ponovo biti razmatran izveštaj nove komisije za "obeležavanje državne granice", izveštava RTK2Pre godinu i po dana Evropska komisija predložila je ukidanje viznog režima za kosovske građane, ali pre nego što to budu usvojili Evropski parlament i Savet, Kosovu su ostavljena dva uslova – razgraničenje sa Crnom Gorom, odnosno ratifikacija postojećeg sporazuma u parlamentu; drugi uslov je da Kosovo "ojača dokaze u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije". Ratifikaciji se protivi kosovska opozicija, ali i aktuelni premijer u Prištini – Ramuš Haradinaj, a što je bio jedan od ključnih stavova koje je zastupao tokom predizborne kampanje.

Nova komisija ponovila je da prethodna komisija nije obeležila, već utvrdila novu graničnu liniju. Predsednik komisije Špejtim Bulići je na sednici Odbora za spoljne poslove, dijasporu i strateške investicije istakao da je zbog manjka vremena, reč o preliminarnom, a ne konačnom izveštaju, dodajući da je kao krajnji rok vlada odredila kraj ove godine.

"Prethodna komisija za označavanje i održavanje državne granice je prekoračila svoja ovlašćenja, jer u njenoj nadležnosti nije bilo utvrđivanje nove granične linije, već samo demarkacija," izjavio je na sednici Odbora za spoljne poslove Špejtim Bulići.

Predstavio je izveštaj rada prethodne komisije:

“Komisija je prekoračila svoje nadležnosti, prema zakonu 40 o obeležavanju državne granice, ulazeći u proces delimitacije, odnosno određivanja nove granice između Crne Gore i Kosova, bez novog međunarodnog dogovora. U normalnim institucijama bila bi dovoljna samo ova tačka da se ne ide dalje, to je posao van nadležnosti i ingerencije i tu bi trebalo da se stane."

Opozicija protestuje od jeseni 2015.

Crna Gora i Kosovo potpisali su u Beču, avgusta 2015., sporazum o razgraničenju, prema kojem je "granica" između Crne Gore i Kosova ostala ista, kako je utvrđeno Ustavom nekadašnje SFRJ iz 1974. godine, i duga je 80 kilometara.

Kosovska opozicija se odmah snažno usprotivila ovom sporazumu, smatrajući da se Kosovu "oduzima" preko 8 ha teritorije, i od početka oktobra iste godine započela je bojkot i sprečavala održavanje sednica parlamenta – upotrebom nasilja, uključujući i serijsko bacanje suzavca u samoj skupštinskoj sali, sprečavajući tako i sve do sad da se taj sporazum ratifikuje u parlamentu.

Oni su ujedno protestovali i protiv Sporazuma o ZSO, a u međuvremenu dodati su i drugi razlozi, kao što je hapšenje više opozicionih poslanika, koje je usledilo nakon serije nasilnih prekida zasedanja kosovskog parlamenta. I tada su zahtevali smenu vlade.

U međuvremenu je i Ad hok komisija za demarkaciju međunarodnih stručnjaka ocenila, prošlog proleća – da je proces demarkacije između Kosova i Crne Gore u skladu sa međunarodnim standardima, a komisija je formirana na poziv tadašnje kosovske predsednice, Atifete Jahjage, i to upravo nakon višemesečnih protesta opozicije.  ​

Posle prolećnog zatišja 2016, novi talas nasilja nastavio se u leto iste godine, kada je vlada u Prištini i usvojila predlog nacrta Sporazuma o razgraničenju sa Crnom Gorom i prosledila ga Skupštini na usvajanje. Tada su se dogodili i bombaški napadi na zgradu vlade, RTK, kao i kuću direktora RTK. 


"Pitanje demarkacije sa Crnom Gorom moglo bi u narednih pet godina da donese rat na Kosovu," rekao je prošle godine Aljbin Kurti, a na takvu izjavu je odmah tada reagovao i Hašim Tači. Kurti je izgubio razum, rekao je.

Ali je i postavio pitanje: "Zbog čega je proces nastavljen?" 

"U Sporazumu o razgraničenju sa Crnom Gorom se navodi da će se državna granica odrediti i obeležiti graničnim oznakama u periodu od dve godine od stupanja na snagu ovog dogovora," izjavio je Bulići i podvukao da to jasno govori da prethodna komisija nije radila na razgraničenju, već na određivanju granične linije.

Član ove komisije i profesor međunarodnog prava u penziji Zejnulah Gruda navodi da je u trenutku kada su zajedničke komisije Kosova i Crne Gore započele rad, bilo jasno su imale različite nadležnosti.

“Imate navedene nazive komisija, čitam prvo na crnogorskom: Državna komisija za obeležavanje i održavanje državne granice – ovde se navodi ime naše komisije. Na crnogorskom njihova komisija se naaziva Komisija za obavljanje poslova razgraničenja i utvrđivanja državne granice. Znači, dolaze sa novom misijom, da naprave, a ne da obeleže granicu,” rekao je Gruda.

Profesor Gruda je istakao da je nestručnost prethodne komisije uticala na korišćenje katastarskih knjiga kao jedinog kriterijuma za razgraničenje, što inače nije praksa u međunarodnom pravu, kada je u pitanju demarkacija. Članovi nove komisije su kao argument protiv aktuelnog sporazuma naveli da je "Kosovo 67 godina efektivno upravljalo spornom teritorijom i ulagalo u infrastrukturu do 12. januara 2009. godine," kada su crnogorske vlasti od njega zatražile prekid održavanja putne infrastrukture.

S druge strane, poslanica Samoopredeljenja Aida Derguti istakla je da je neozbiljno da se od članova odbora zahteva izjašnjavanje, jer je u pitanju preliminarni izveštaj.

"Ne usuđujemo se da donosimo odluke kao parlament, bez konačnog izveštaja, što znači maksimalnu preciznost predloženih argumenata," rekla je Derguti.

Odbor za spoljne poslove je odložio odluku o Sporazumu o razgraničenju za 15. januar, kada će biti odlučeno da li će se on naći i pred poslanicima.

Poslanici opozicije iz prethodnog saziva tvrdili su da je Sporazumom o obeležavanju granične linije sa Crnom Gorom od 2015. godine Kosovo izgubilo više od 8 hiljada hektara teritorije. Deo tadašnje opozicije bio je i aktuelni premijer Ramuš Haradinaj, koji se i sada protivi verziji trenutnog Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom. Ratifikacija Sporazuma o razgraničenju, jedan je od glavih uslova za dobijanje vizne liberalizacije. 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.