O Haradinajevim porukama: Emotivni naboj zbog nepravde. Amerika više nije ista

Po povratku iz Kolmara, poslao je seriju izjava srpskom rukovodstvu u Beogradu: Vašington je dobar u završavanju stvari između Kosova i Srbije, i ako oni ne dođu da pomognu Kosovu, onda bi Albanci trebalo da odrade svoje poslove. Ukoliko Srbija ne izbriše KiM iz Ustava, Kosovo će recipročno ucrtati trećinu srpske zemlje – od Niša – "na svoju mapu". "Najgorem protivniku – Srbiji – potrebno je pokazati gde joj je mesto, kao što su to učinili Hrvati".  Izjave dolaze i u vreme kada je aktuelizovano albansko nacionalno pitanje uz poruke o ujedinjenju Albanaca, koje su uputili najviši albanski i kosovski zvaničnici. Da li su Haradinajeve poruke "izraz emotivnog naboja", čoveka koji je "doživeo nepravdu", uzročno-posledična veza retorike iz Beograda, kako tvrde analitičari iz Prištine, ili Haradinaj ne shvata da se Amerika "drastično promenila" i da nema mesta za njenu intervenciju, kako tvrde analitičari iz Beograda? I jedni i drugi se slažu da retorika koja se ovih dana vodi između Beograda i Prištine ne doprinosi stabilizaciji i unapređenju odnosa dva naroda, ali i da u realnosti nema mesta nasilnom ujedinjenju Albanaca, odnosno i drugih naroda na Balkanu, kako poručuju iz Prištine, te da su se takvi događaji pogubno završavali.

Haradinajeva retorika plod emotivnog rasuđivanja

Analitičar iz Prištine Beljulj Bećaj (Belul Beqaj) smatra da je Haradinajeva retorika "izraz emotivnog naboja". 

"Ja ne mislim da je to plod racionalnog rasuđivanja. Ja mislim da je to plod emocionalnog rasuđivanja iz razloga što je on, hteo on to da kaže javno, ili ne, na neki način, tobože shvatio da je Srbija kriva, jer je on zadržan u Francuskoj. Tobože, upravo Srbija je kriva što se formirao Specijalni sud za ratne zločine," kaže u razgovoru za KoSSev.

Bećaj, ipak, poziva na, kako navodi, racionalni razgovor kako bi se shvatili pravi motivi zbog čega je to tako. Treba da se shvati emocionalni naboj ljudi koji su doživeli nepravdu, naglašava Bećaj:

"Iza takvog jednog emocionalnog neprihvatljivog stanja, gospodin Haradinaj je na neki način mislio da će se revanširati – kako smatra – krivcima, tako što će pojačati retoriku da će tobože, ukoliko Srbija ne ukloni Kosovo iz svog ustava, Kosovo pretendovati da u svoje teritorije uvrsti i Niš – i druge slične izjave koje su plod emotivnog, a ne racionalnog rasuđivanja."

Neracionalni kauzalno retorički spoj: Iz Beograda takođe pojačana retorika

Ocenjujući reakcije srpskog političkog rukovodstva iz Beograda, Bećaj smatra da je upravo Haradinajeva retorika nesrećni spoj retorike koja dolazi iz Beograda.

"Utoliko pre što su u Beogradu pojačali retoriku i u odnosu na Francusku, u smislu da se ona odnosila prema gospodinu Haradinaju blagonaklono, zanemarujući činjenice koje srpska pravda ima u odnosu na pretpostavljena dela gospodina Haradinaja," kaže.

To je, ocenjuje dalje, posledica "kauzalno-retoričkog spoja" koji je neracionalan, i nije u funkciji stabilizacije odnosa.

"Kao takvo, mislim da je dobro da se sve ovo, što je pre moguće, zaboravi," ističe Bećaj.

Priče o ujedinjenju logična posledica novih nelogičnih izjava

Haradinajeve izjave dolaze uz seriju izjava visokih albanskih zvaničnika o tzv. etničkoj Albaniji, ujedinjenju Albanaca – od Edija Rame, preko Hašima Tačija, Jonuza Musljiua, uključujući i samog Haradinaja. Da li se radi o koincidentnom sledu, ili ne?

Ovaj analitičar se slaže da je na sceni, kako kaže, "aktuelno proširivanje ideje o tome da li treba da se ujedine Albanci", ali, dodaje – "i Srbi", te da se radi o, kako on vidi, "logičnoj posledici ovih nelogičnih izjava":

"Dakle, u zadnje vreme se možda i spletom okolnosti, a možda i smišljeno, indoktrinirano sprovodi tobože kampanja o ujedinjenju, stvaranju tobože Velike Albanije, Velike Srbije, itd. Mislim da je ova retorika na neki način logična posledica ovih nelogičnih izjava."

"U svakom slučaju mislim da su svi razgovori o ujedinjenju legitimni. Pitanje je samo načina kako treba da se shvate u kontekstu realnih okolnosti u kojima živimo mi na Balkanu," dodaje.

Srbi i Albanci će biti pod jednim evropskim krovom

Da li to znači da je ujedinjenje Albanaca realno?

Bećaj u odgovoru na ovo pitanje navodi da su stremljenja, kako kaže, Kosova i Srbije jasna:

"Govorim o stremljenjima Srbije i Kosova da budu deo evropske zajednice, ne mislim da će Srbi i Albanci biti podeljeni, oni će biti pod jednim krovom i u ovom kontekstu mislim da će svi biti ujedinjeni, kao deo Evropske unije, u okviru evropske porodice."

U slikovitom prikazu ovog ujedinjenja, Bećaj nabraja Srbe u Republici Srpskoj koji, kako kaže, neće biti podeljeni, kao ni Albanci na Kosovu, u Preševu, Makedoniji, itd., ali sa slobodnim kretanjem i "totalnom mogućnošću realizacije svih zajedničkih ciljeva".

Domino efekat na Balkanu: Fizičko ujedinjenje putem nasilja pogubno  

Izjave pojedinih albanskih političara, ipak, upućuju na drugačiji – radikalniji način ostvarivanja ujedinjenja.

Bećaj naglašava da je potpuno drugo pitanje, ukoliko se ujedinjenje na Balkanu želi "fizički".

"Ja mislim da je to neracionalno, da je to glupo i to je anahronično. Svaki pokušaj da se svede na fizičko ujedinjenje, putem nasilja, putem revolucije, putem neprihvatljivih rešenja, mislim da je to pogubno za sve i to bi donelo domino efekte na Balkanu, tako da je to pitanje koje treba da bude deo prošlosti a ne tema sadašnjih razgovora," zaključio je Bećaj.

Foto: N1Amerika se drastično promenila, to Haradinaj mora da shvati

Novinar i analitičar iz Beograda, Jakša Šćekić, sa druge strane, u analizi Haradinajevih izjava i same aktuelizacije albanskog nacionalnog pitanja, akcenat, umesto potrebe da se razumeju motivi i priroda istih, stavio je na promenjenu međunarodno-političku scenu u kojoj nema mesta intervenciji Amerike koju Haradinaj očekuje.

"Ja mislim da Haradinaj nije shvatio da se Amerika drastično promenila. On bi morao da shvati da Amerika danas nije ona Amerika iz devedesetih godina. Nije ona Amerika Madlin Olbrajt. U šali umem da kažem da Albanci kucaju na vrata davno zaboravljenih asova," kaže Šćekić, podsećajući da Madlin Olbrajt, u dobi u kojoj je – "danas apsolutno ne znači ništa" u međunarodnim odnosima.

Ovo je potpuno jedna druga Amerika u odnosu na devedesete

"Gospodin Haradinaj bi morao da shvati, da se dobro upozna sa time da se ne radi o Americi iz devedesetih, Americi iz Rambujea, Americi NATO intervencije  i bombardovanja. Ovo je potpuno jedna druga Amerika, gde ni sami Amerikanci nisu svesni kakve su se promene sve dogodile."

"Možete misliti da francuski predsednik – koji danas ima trideset i nešto godina, i vi sad' dođete i kažete mu za Madlin Olbrajt, koja ima toliko godina – koliko ima, on će pitati, ko je to, šta je to, o čemu se radi. Ista je stvar i sa Ahtisarijem, koji je čak i prestao da radi u svojoj fondaciji, Vokerom, koji je za Amerikance sada apsolutno običan građanin, lobista," slikovito navodi Šćekić.

Američki predsednik je taj koji ima najviše mogućnosti kada je u pitanju odlučivanje o spoljnoj politici. Trampa kao američkog predsednika, podseća Šćekić, interesuje Amerika na prvom mestu i njena sigurnost.

"A to su elementi koji u ovom trenutku Kosovo ne mogu da pripomognu, naročito imajući u vidu sve to što se dešava, mislim na zakonitost, borbu za pravo, to su stvari koje su na Kosovu još uvek na niskom stepenu, i to nije moja ocena, već i same EU," kaže.

Olbrajt, Voker, Ahtisari nemaju više specifičnu težinu

"Ta ekipa koja se sada pojavljuje, to bi isto bilo kao sada kada bi u Zvezdi i Partizanu tražili da igraju Jusuf i Bora Kostić i ko sve od tih starih asova. Svet je iz jednog analognog sistema prešao u digitalni i ti ljudi, koje ste spomenuli, nemaju više specifičnu težinu. Oni imaju težinu zato što su bili u vezi sa kosovskim rukovodstvom. I to je ono kad pozovete prijatelje, a vi pozovete one koje najbolje znate, a niste imali vremena da uspostavite veze sa novim prijateljima.

Drastično se promenio odnos u regionu prema Srbiji

Srbija danas – i ovakva kakva je, sa institucijama koje još nisu završene, od toga da su nesrećni gardisti, ispostavilo se, stvarno ubijeni, od Sava male, svi ti problemi, pa opet – na neki način,  postaje, ono što je i Han rekao – oslonac i lider u regionu.

Nema se vremena za probleme na Balkanu

Sve to u ovom trenutku, u kojem su Bregzit, ekonomski problemi, Tramp, tek treba da se vidi kakvi će odnosi biti između Vašingtona i Moskve – utiče da se jednostavno nema vremena za Balkan i za probleme na Balkanu.

Interesuju ih samo lideri sa kojima mogu da se dogovore i da to ispune ispune

Da li su ti lideri diktatori, ili nisu, da li postoji sloboda štampe, ne postoji sloboda štampe – to njih u ovom trenutku mnogo ne zanima, jer su problemi mnogo veći."

Podseća i na to da su u regionu aktuelne posete američkih kongresmena koji, kako objašnjava, na izvestan način kontrolišu dosadašnju politiku Stejt departmenta:

"Iako će to biti iskorišćeno za domaću političku upotrebu i sukob demokrata i republikanaca, ali ja verujem da ubuduće nijedan američki ambasador u ovom regionu neće hteti da preuzme rizik da bude pozvan pred senatorsku komisiju i da odgovara na neprijatna pitanja."

Da li onda albanski lideri 'igraju na pogrešnu kartu'?

"Ja ne kažem da igraju na pogrešnu kartu, Ali to je ono što je Edi Rama rekao – ako vi nas ne primite, mi pravimo Veliku Albaniju i napravićemo haos na Balkanu. Kao što vidite, niko se nije 'upecao' na tu priču. Ni Merkelova nije u Berlinu počela da drhti. Jednostavno su ignorisali," odgovara.

Ignorisati izjave o Velikoj Albaniji

I sam Šćekić se slaže sa tim i preporučuje upravo da srpski političari treba da ignorišu izjave albanskih političara koji aktuelizuju albansko pitanje idejama o ujedinjenju. Izjave poput, doći ćemo do Niša su izjave za domaću upotrebu, dodaje.

"Na neke treba reagovati, na neke ne treba reagovati, treba ih ignorisati jer niko u Evropi neće uzeti za ozbiljno Haradinaja, niti njegovu izjavu da će se Kosovo proširiti do Niša," dodao je takođe.

Takve izjave deluju posebno neozbiljno – istakao je Šćekić, u trenutku kada Srbija u Berlinu predstavlja plan za izgradnju autoputa od Niša do Tirane:

"I onda neko ko se tamo bavi Balkanom, čuje nekog ko priča o Velikoj Albaniji s jedne strane, i sa druge o potrebi za izgradnjom autoputa, i naravno da će priča o autoputu da deluje mnogo ozbiljnije."

Autoput od Niša do Tirane će se pre desiti nego da Niš postane albanski grad

Šta je realnije da se dogodi – autoput Niš – Tirana, ili Velika Albanija? Odnosno, postoji kritična masa stanovnika i u centralnoj Srbiji i na Kosovu koja smatra da je upravo autoput jednako Velika Albanija?

"Pretpostavlja se, a to je i realnost da će se autoput desiti pre Velike Albanije. Velika Albanija i prekrajanje granica na Balkanu se nikada nije dobro završilo, niti će se dobro završiti," istakao je na kraju razgovora Šćekić.

"Kosovski političari treba da shvate da je njihov zahtev da Srbija prizna Kosovo u rangu uslova kada Srbija kaže da neće nikad da prizna Kosovo i ta dva uslova će biti barem narednih 10 i 15 godina, ali zato dve vlade treba da rade na tome da se život ljudi olakša."

On dodaje da je sazrelo vreme da dva rukovodstva raspravljaju i reše "sitne probleme" i da treba raditi na zbližavanju naroda, produbljivanjem kulturne i ekonomske saradnje.

"Srbija neće priznati Kosovo, a opet, Srbija može da uđe u EU, sve dok u njoj postoje zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova," zaključio je.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.