„U međunarodnoj areni, gospodin Kurti se hvali pravima koja Kosovo daje zajednicama, dok pred domaćom publikom, ista ta prava označava kao ‘monoetničke ustupke’ i ‘uzrok problema’ koji su izazvali mnoge posledice u društvu“, oglasilo se više nevladinih organizacija nakon što se kosovski premijer, uz podsećanje na proteste 2007. godine, još jednom usprotivio Ahtisarijevom paketu.
Aljbin Kurti je u subotu odao počast aktivistima Samoopredeljenja, Arbenu Đeljadiniju (Arben Xheladini) i Monu Baljaju (Mon Balaj) – ubijenim na ovom protestu pre 17 godina.
Protest je tog 10. februara 2007. godine predvodio upravo Kurti uz više slogana – „Decentralizacija je podela, podela je rat“, „Dole pregovaračke grupe“, „Ne pregovorima“.
Ni tada kada je bio aktivista, kasnije opozicionar, i sada kao premijer Kosova – Aljbin Kurti nije promenio stav, te je i ove godine podsetio na ono što vidi kao opravdan uzrok protesta te 2007. godine.
Ispred spomen-ploče u Prištini juče je poručio „hiljade tela se ujedinilo i suprotstavilo monoetničkim ustupcima Ahtisarijevog paketa“.
U vezi sa Kurtijevim navodima juče se oglasilo više nevladinih organizacija na Kosovu.
Poručuju da ih brine činjenica da se kosovski premijer „pohvalio“ ulogom svoje stranke u suprotstavljanju decentralizaciji koja je sredinom 2000-ih dala ključne nadležnosti u samoupravljanju nevećinskim zajednicama, uspostavljanju specijalnih zaštićenih zona oko pravoslavnih verskih objekata, uslovu dvostruke većine koji sprečava vladavinu većine kada su u pitanju izmene zakona od vitalnog značaja za nevećinske zajednice i drugim odredbama Ahtisarijevog paketa.
„Premijer Kosova mora da podržava i štiti pravni okvir koji se odnosi na nevećinske zajednice ili druge oblasti javnog života“, poručuju ove nevladine organizacije.
Sa druge strane, navode da je sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova bio praktičan odgovor međunarodne zajednice na dramatične demografske promene i nasilno proterivanje 1999. i 2004. godine koje je dovelo do istiskivanja zajednice kosovskih Srba iz svih urbanih područja.
„Štaviše, naglašavamo da je upravo ovaj pravni okvir bio uslov pod kojim su velike zapadne nacije priznale proglašenje nezavisnosti Kosova i koje, kako neki od njih često naglašavaju, i dalje očekuju od Kosova da to obećanje ispunjava“, podsećaju NVO.
Za međunarodnu javnost o pravima zajednica, za domaću publiku o monoetničkim ustupcima
Nažalost, poručuju, ovim navodima je Kurti još jednom, kao i nebrojeno puta do sada, nastavio da i rečima i delom, krši ustavom zagarantovana prava, posebno ona koja se odnose na zajednicu kosovskih Srba.
„U međunarodnoj areni, gospodin Kurti se hvali pravima koja Kosovo daje zajednicama, dok pred domaćom publikom, ista ta prava označava kao ‘monoetničke ustupke’ i ‘uzrok problema’ koji su izazvali mnoge posledice u društvu“, podcrtali su.
Naglašavaju da je reč o licemerju, te da se time ugrožava postojeći poredak.
„To takođe ogoljava lažnu privrženost ove vlade multietničkom Kosovu i mehanizmima podele moći“, konstatovali su.
Kao primer navode krizu na Severu Kosova koja je eskalirala 2022. godine kada je, kako navode, kosovska vlada prekršila dve odredbe iz Ahtisarijevog paketa koje su ugrađene u Ustav:
„Odredbe koje garantuju da etnički sastav u policiji reflektuje etnički sastav zajednica u kojima obavlja policijske poslove“.
„Ova vlada je počela otvoreno da krši ovu odredbu u februaru 2022. godine izgradnjom monoetničkih baza Specijalne policije na nelegalno eksproprisanom privatnom zemljištu, čime je stvoren drugi sloj policije i podrivena nadležnost Regionalne direkcije Sever, uspostavljene u pregovorima u Briselu kao bezbednosna garancija za zajednicu kosovskih Srba na severu“, naveli su.
Predstavnici nevladinih organizacija poručuju da ovo, kao i prethodno i kasnije narušavanje drugih sporazuma koji su, kako navode, uvažavali zabrinutosti zajednice kosovskih Srba, pokazuju da vladajuća stranka „koristi vladavinu prava kao izgovor da sprovede u delo svoje ideološko protivljenje mehanizmima zaštite nevećinskih zajednica na Kosovu“.
Podsetivši na dogovoreni Sporazumu o putu normalizacije odnosa, poručuju da je kosovska vlada time pristala ne samo na samoupravni mehanizam za Srbe sa Kosova, već i na poseban status Srpske pravoslavne crkve.
„Zbog toga očekujemo reakciju međunarodne zajednice, u prvom redu EU, Nemačke i Francuske i osudu izjava kosovskog premijera, Aljbina Kurtija i postupaka njegove vlade koji podrivaju mehanizme zaštite nevećinskih zajednica i označavaju ih kao probleme“, navode predstavnici nevladinog sektora.
Zajedničko saopštenje potpisali su Aktiv, Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i Nova društvena inicijativa.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
