I 17 godina od demonstracija protiv Ahtisarija, Kurti ponavlja: S pravom smo se usprotivili monoetničkim ustupcima

Kurti odavanje počasti Arbenu Đeljadiniju i Monu Baljaju Priština
FOTO: Aljbin Kurti/Fejsbuk

Kosovski premijer, Aljbin Kurti, i ove godine je odao počast aktivistima Samoopredeljenja, Arbenu Đeljadiniju (Arben Xheladini) i Monu Baljaju (Mon Balaj) – ubijenim na protestima protiv Ahtisarijevog plana odnosno pregovora Beograda i Prištine, pre 17 godina. Ispred spomen-ploče u Prištini juče je poručio „hiljade tela se ujedinilo i suprotstavilo monoetničkim ustupcima Ahtisarijevog paketa“.

Protest je tog 10. feburara 2007. godine predvodio upravo Kurti uz više slogana – „Decentralizacija je podela, podela je rat“, „Dole pregovaračke grupe“, „Ne pregovorima“. Kurti je učestvovao i u potiskivanju policije, da bi njegov primer sledili i građani.

Tada su demonstracije, najavljene prethodno kao mirne, zapravo i eskalirale. Osim oko 80 povređenih građana, dvojica su poginula. Samoopredeljenje je za njihovo ubistvo optužilo rumunski kontingent UNMIK-a.

Dva dana nakon toga, ostavku je podneo nekadašnji ministar unutrašnjih poslova privremenih institucija.

Delovi Ahtisarijevog plana koji se tiču zaštite prava nevećinskih zajednica inkorporirani su u kosovski ustav naredne – 2008. godine. To su bili pre svega elementi za zaštitu nevećinskih, odnosno srpske zajednice. Upravo oni su od početka predmet borbe i protivljenja Aljbina Kurtija, ali i ostalih lidera.

Suprotstavljajući se Ahtisarijevom paketu, Samoopredeljenje je jačalo u zadobijanju veće podrške i kasnije nastavilo da se zalaže za uklanjanja elemenata Ahtisarijevog plana iz kosovskog ustava.

Ni kada je bio aktivista, kasnije opozicionar, i sada kao premijer Kosova – Aljbin Kurti nije promenio stav, te je i ove godine podsetio na ono što vidi kao opravdan uzrok protesta te 2007. godine.

„Pre 17 godina, sa pravom smo mi, članovi Samoopredeljenja, išli ka pravu naroda na samoopredeljenje, za slobodu sa pravima, za nezavisnost sa suverenitetom, za državu sa demokratijom. 10. februara 2007. bili smo na trgu gde su decenijama održavani protesti: 1968, kao i 1981, 1988, 1989, 1990, 1991, 1997. i 1998. godine“, naveo je Kurti u svojoj poruci na Fejsbuk profilu.

Naglašava da se tada „hiljade tela ujedinilo“ kako bi se, tvrdi „mirno suprotstavili monoetničkim ustupcima Ahtisarijevog paketa“, koji je objavljen osam dana ranije, odnosno 2. februara 2007. godine.

„Tog dana, nakon što smo se prethodnih dana protivili, kritikujući na tribinama i javnim raspravama, mirnim protestom smo se suprotstavili decentralizaciji koju je napravila opština na etničkoj osnovi; eksteritorijalnim oblastima koje bi služile pravoslavnim manastirima i crkvama; potpunom gašenju Kosovskih odbrambenih snaga; uključivanju Kosova u spoljni dug Srbije; nedemokratskom vetou poslanika sa zagarantovanim i rezervisanim mestima u Skupštini Kosova; i nastavkom međunarodne administracije na Kosovu sa izvršnom vlašću nad nama i bez odgovornosti prema nama“, poručio je Kurti.

Kaže i da su tada upozorili na mnoge posledice po društvo i „državu Kosovo, koje smo snosili godinama, a koje su se u međuvremenu pretvorile u uzroke drugih posledica“.

„Tog dana smo protestovali zajedno sa simbolom otpora kosovskih Albanaca, ocem Ademom Demaćijem, koji je izjavio: ‘Ovo je naš put, put Kosova'“, navodi Kurti.

A baš tog dana, dodaje , „put Kosova je bio prekriven suzavcem koji su ispalili tadašnji međunarodni policajci UNMIK-a“.

„Vazduh centralnog prištinskog trga bio je ispunjen dimom, a njegovo tlo je bilo ispunjeno gumenim mecima raznih veličina koji su ispaljivani na demonstrante, čime je prekršen protokol njihovog korišćenja u masi. Demonstrante su pogodila ukupno 232 metka, od kojih su dvojica ubijena, Mon Baljaj i Arben Dželjadini (Xheladini), dok je 80 drugih demonstranata teško i lakše povređeno“, dodaje Kurti.

Kosovski premijer tvrdi da su, međunarodni policajci koji su, kako kaže, „napali demonstrante“, zaštićeni međunarodnim imunitetom.

„Ali kao tog dana, kao i danas i sutra, niko, nikada, ne može imati imunitet pred pravdom!“, dodaje Kurti.

On ujedno navodi da su „tražili samoopredeljenje za narod Kosova, pravdu i jednakost za njegove građane, kao i istinsku demokratsku republiku kao suverenu državu“.

„Tog dana smo bili odlučni za samoopredeljenje i demokratiju, uporni za pravdu i jednakost i ubeđeni za republiku i integritet“, dodaje Kurti.

Kosovski premijer navodi da je nekoliko nedelja nakon 10. februara 2007. godine, bivši finski predsednik, specijalni izaslanik UN, Marti Ahtisari, u svom izveštaju upućenom generalnom sekretaru UN, koji je sadržao njegov paket od 2. februara 2007. dodaje uvodnu stranicu na kojoj predlaže „nadziranu nezavisnost“ kao status Kosova.

„Tog dana je bio 10. februar, kao i danas, kada se 17 godina kasnije sećamo poštenog protesta sa njegovim političkim zahtevima i mučenicima tog političkog puta kojim smo išli i koji nas je ovde doveo. I tog dana, kao i danas, ostajemo pri svom pravu na samoopredeljenje, na demokratiju i na republiku!“, dodaje Kurti.

U vezi sa Kurtijevim navodima danas se oglasilo više nevladinih organizacija na Kosovu, navodeći da su zabrinuti zbog toga što se on „pohvalio“ ulogom svoje stranke u suprotstavljanju decentralizaciji, zaštićenim zonama za SPC i drugin odredbama Ahtisarijevog paketa.

Kad je Kurti išao na policijske štitove i bacao suzavac



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.