Nove mere kosovske vlade: Vozila sa srpskom robom ne mogu na Kosovo bez posebne dozvole, obavezno „Republika Kosovo“

FOTO: Carina Kosova

„U trgovinskim odnosima sa Srbijom zabranjeni su dokumenti za poljoprivredne i industrijske proizvode u kojima se koriste nazivi mesta koji sadrže i druge elemente suprotne Ustavu Republike Kosovo, nazivi mesta u Republici Kosovo, ali bez imena države – zabranjeni su oni koji ne sadrže Republika Kosovo i sadrže bilo koji element koji negira nezavisnost i suverenitet Republike Kosovo“, saopštila je kosovska vlade kasno noćas.

I dok opozicija broji sitne sate pre nego što Aljbinu Kurtiju i Samoopredeljenju vidi leđa iz ministarskih kabineta i kancelarije premijera, Aljbin Kurti i dalje vuče premijerske poteze.

Na 37. elektronskom sastanku koji je kasno sinoć sazvan na njegov zahtev, prva odluka koju je Vlada donela bila je „izmena i dopuna odluke o postepenoj primeni reciprociteta kao principa u odnosima sa Srbijom“.

Tako je Agencija za hranu i veterinu od sada obavezna da u fitosanitarnim i veterinarskim sertifikatima koristi grb i ime „Republika Kosovo“.

Međutim, to nije sve. Dopuna Kurtijeve ranije odluke o zameni takse od 100% recipročnim merama, takođe predviđa da su privredni subjekti iz Srbije dužni da pribave „ulaznu dozvolu za svako vozilo koje prevozi robu koja ulazi u Republiku Kosovo“. A dozvolu će pribavljati od Kancelarije za vezu Kosova u Beogradu, o kojoj se inače, tokom prethodnih godina, u javnosti nije mnogo čulo.

„Odluka ostaje na snazi do daljnjeg i komercijalno preduzeće osnovano prema pravilima vlasti u Srbiji ne može biti priznato kao pravno lice, već samo u skladu sa Zakonom o trgovinskim preduzećima“, takođe je navela vlada u Prištini.

Inače, odluka je usledila nakon serije tekstova u kosovskim medijima o povećanom uvozu srpskih proizvoda.

Đurić: Eskalacija rata sa zdravim razumom ali uveren da će odluka biti uskoro stvar prošlosti

Iste noći na najnoviju odluku reagovao je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, saopštenjem za medije:

„Večerašnja odluka vlade privremenih institucija samouprave u Prištini o trgovinskoj blokadi, odnosno novoj potpunoj zabrani za srpsku robu, predstavlja eskalaciju rata sa zdravim razumom koji se mesecima vodi iz Prištine. To je istovremeno atak na evropske vrednosti i materijalnu egzistenciju i Albanaca i Srba“.

Zatražio je „hitne međunarodne sankcije“ protiv Prištine zbog „ovakvog ilegalnog postupka“, uz tvrdnju da Srbija „ostaje u potpunosti posvećena slobodi protoka robe, ljudi i kapitala, kako na svojoj teritoriji, čiji je Кosovo i Metohija nesumnjivi deo, tako i u regionu“.

„Uveren sam da će politika taksi, blokada i šovinističkih barijera koje pogađaju i obične građane i privredu uskoro postati stvar prošlosti“, naveo je ovaj vladin zvaničnik iz Beograda.

Kosovska vlada je 31. marta donela odluku da ukine takse od 100% na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine i krene sa, kako je to Kurti često isticao, postepenom primenom mere reciprociteta prema Srbiji.

U očekivanju nove vlade: Da li će Kurtijeve odluke opstati

Mera reciprociteta se inače odnosi samo na Srbiju, dok su takse u potpunosti ukinute za robu iz Bosne i Hercegovine.

Takođe, kosovska vlada je tada najavila da će se prva procena o tome kako se sprovodi ova odluka izvršiti 15. juna.

Kosovskoj vladi izglasano je nepoverenje krajem marta posle manje od dva meseca trajanja, a ove nedelje je kosovski Ustavni sud proglasio dekret kosovskog predsednika, Hašima Tačija, o imenovanju Avdulaha Hotija iz LDK za mandatara nove kosovske vlade, ustavnim.

Ukoliko, odnosno kada se bude formirala nova vlada, od dosadašnjih opozicionih stranaka i LDK, postavlja se pitanje šta će se dogoditi sa odlukama koje je donosila vlada koju predvodi Aljbin Kurti.

Takse od 100% na robu iz Srbije i BiH uvedene su u novembru 2018. godine pod tadašnjom vladom Ramuša Haradinaja, za kog se očekuje da bi se ponovo mogao naći u vladi sada. One su blokirale zvanični dijalog Beograda i Prištine, jer srpska strana uslovljava nastavak dijaloga ukidanjem taksi.

Izaslanik Donalda Trampa za Kosovo, Ričard Grenel, je kod kosovske strane, odnosno Kurtija, sve vreme insistirao na momentalnom ukidanju taksi, ali bez uslovljavanja Beograda, kako bi se dijalog što pre otkočio. Upravo je jedna od najsnažnijih kritika domaće opozicije na račun Aljbina Kurtija bila „kompromitacija odnosa sa večitim prijateljem – SAD“.

Sa druge strane, Aljbin Kurti i njegova stranka beleže rast popularnosti, zajedno sa njima i Vjosa Osmani. Iako iz LDK, ona se žestoko protivila izglasavanju nepoverenja Kurtijevoj vladi.

O njihovoj popularnosti jedno od poslednjih istraživanja uradio je UNDP koje na reprezentativnom uzorku beleži rekordnih 60.7% stanovnika na Kosovu koje je zadovoljno radom izvršne vlasti. Sam Kurti prema istraživanju ima 65% podrške, dok Osmani još više: 72%

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.