Nova.rs: EU ne zna šta će sa Zapadnim Balkanom

Piše: Željko Pantelić/Nova.rs

Svaki put kada EU ne zna šta da radi sa Zapadnim Balkanom počnu da kruže pisma, non-pejperi i organizuju se debate, po pravilu sterilne i neproduktivne, na raznim nivoima. Najčešći konkretni rezultat tih inicijativa je još jača frustracija Evropskom Unijom u regionu.

Iza zajedničkog pisma devet ministara spoljnih poslova država članica EU (Austrija, Hrvatska, Republika Češka, Nemačka, Grčka, Irska, Rumunija, Slovačkai Slovenija) u kome se traži da se o Zapadnom Balkanu povede strateška debata na sledećem Savetu ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu, ne stoji ni ozbiljan plan, a kamoli projekat da se region pokrene iz letargije evropskih integracija.

“Cilj je skromniji i mnogo je manje ambiciozan: jednostavno se želi privući pažnja na region i pripremiti teren za realizaciju ideje Ljubljane da tokom svog predsedavanje Unijom organizuje samit EU-Zapadni Balkan, najverovatnije u decembru. Ne treba imati iluzije, neće biti Maršalovih planova, a ni važnijih novina”, kaže za portal Nova.rs diplomatski izvor u Briselu.

“Strateške diskusije”

Prema rečima našeg sagovornika jedini konkretni rezultat “strateške diskusije” u Savetu ministara spoljnih poslova bi mogao da bude kreiranje uslova za zajednički stav EU na incijative o Zapadnom Balkanu koje se očekuju od nove američke administracije Džoa Bajdena. Međutim, novi državni sekretar Toni Blinken i njegovi saradnici zaduženi za naš deo Starog kontinenta neće upotrebiti svoju političku težinu u odnosima sa evropskim partnerima da ubrzaju evropske integracije država regiona, nego će se koncentrisati na traženje rešenja za otvorena pitanja u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Za razliku od Donalda Trampa koji je sponzorisao unilteralne incijative Vašingtona u regionu, poput sporazuma Beograda i Prištine potpisanog prošle godine u Beloj kući, Bajden je dao precizne instrukcije da se svi potezi na Zapadnom Balkanu koordiniraju sa predstavanicima EU.

U poruci devetorice ministara visokom predstavniku EU Žozepu Borelju posebno je problematična rečenica koja kaže da EU ne treba da gleda region samo kroz “naočare” proširenja Unije već i u optici spoljne politike. EU je, usporavajući do krajnjih granica proces proširenja, sama sebi izbila iz ruku najjaču i najprivlačniju kartu koju je imala u odnosima sa zapadnobalkanskim državama, otvarajući tako vrata za upliv Kine, Rusije, Turske, ali i zemalja iz Persijskog zaliva.

Zapadni Balkan – prostor za krize

Ceo ton pisma devetorice šefova diplomatija potvrđuje da EU sve manje posmatra Zapadni Balkan kao region budućeg proširenja Unije, a sve više kao prostor koji proizvodi krize ili je deo još većih globalnih problema, poput migrantskih kriza ili geopolitičkih raskusuravanja planetarnih i regionalnih sila. U tom kontekstu treba posmatrati i uvođenje figure kao što je specijalni predstavnik EU za Balkan. Imenovanja Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika u dijalogu između Beograda i Prištine ima svoj smisao i logiku, ali je proširenje njegovih ovlašćenja na ceo region jasan signal stagnacije u procesu proširenja.

“Evropska komisija nema inovativnu ili efikasnu ideju kako da pokrene iz letargije Zapadni Balkan a da pritom ne bude blokirana u startu od dela država članica koje ne žele da proces proširenja bude ubrzan. Zato ćemo i u aprilu čuti uobičajene priče o potrebi efikasnije komunikacije, jačanju javne diplomatije, snažnijeg političkog angažmana EU i država članica u odnosima vis-a-vis sa zemljama regiona”, dodaje naš sagovornik u Briselu.

EU protiv primanja novih članica

Proširenje EU je kranje nepopularan argument u barem desetak članica EU: od najvažnijih Nemačke i Francuske, preko rigorozne Holandije i Austrije do podozrivih skandinavskih članica. Javna mnjenja u tim zemljama su toliko nastrojena protiv primanja novih članica da politički lideri, čak i oni koji savršeno razumeju važnost Zapadnog Balkana za EU, poput austrijskih primera radi, ne mogu mnogo da urade na promeni tog raspoloženja.

Nova metodologija pregovaranja omogućava državama članicama EU koje rade na zaustavljanju proširenja da savršeno maskiraju realizaciju svojih namera kroz insistiranje na ispunjavanju merila, uslova, kao i visokom stepenu implementacije usvojenih reformi. Sa vladajućim režimima u balkanskim prestonicama imaće lak i jednostavan zadatak, a Bugarska se pobrinula da zaustavi Severnu Makedoniju, jedinu koja je odradila svoje domaće zadatke, uz prećutnu podršku pojedinih članica EU.

Takođe, non-pejper o primeni nove metodologije u pristupnim pregovorima sa Srbijom i Crnom Gorom koji je komesar za proširenje Varhelji predstavio ove nedelje ambasadorima država članica EU je samo ozvaničenje uslova koji su bili već saopšteni pregovaračkim timovima Beograda i Podgorice.

“EU je još 2018. godine, tadašnjim glavnim pregovaračima Srbije i Crne Gore, Tanji Miščević i Andriji Pejoviću, stavila jasno do znanja da neće biti zatvoreno nijedno poglavlje pre nego što budu ispunjena prelazna merila iz poglavlja 23 i 24 (vladavina prava i slobode). Tako da je Varheljijev predlog praktično formalizacija pravila koje je de fakto već bilo na snazi”, kaže izvor Nova.rs u institucijama EU podsećajući da su i Crna Gora i Srbija poslednja poglavlja zatvorili 2017. godine.

U slučaju Srbije prelazna merila za poglavlja 23 i 24 se odnose na usvajanje ustavnih amandmana koji bi trebalo da osiguraju nezavisnost najvažnijih i najsenzibilinijih državnih institucija, pre svega Višeg saveta sudstva (VSS). To konkretno znači da većinu članova VSS ne može da bira Skupština ili da ih postavlja neki drugi politčki organ. Podsetimo, Srbija se obavezela da će usvojiti neopohodne ustavne amandmane do 2016. godine.

Prvi klaster

Beograd u ovoj godini praktično može da otvori samo prvi klaster ili tzv.“fundamentals” pošto se u njemu nalaze poglavlja iz oblasti vladavine prava i sloboda koji su već otvoreni. Od preostalih pet klastera, Srbija je, uslovno rečeno, najmanje daleko od otvaranja trećeg i četvrtog koji se odnose na konkurenciju i zelenu agendu. Po novoj metodologiji, potrebno je ispuniti sva merila za otvaranje pojedinačnih poglavlja iz jednog klastera da bi on bio otvoren, dok se poglavlja zatvaraju pojedinačno.

Najveći problem u otvaranju klastera o zelenoj agendi je 15. poglavlje (energetika) odnosno usvajanje i implemenatcija zakona koji jasno razdvajaju delatnosti između proizovođača, distributera i kompanija koje upravalju energetskom ili gasnom mrežom. Kada je u pitanju klaster o konkurenciji najveći kamen spoticanja je 16. poglavlje (porezi) odnosno akcize budući da ne iznose isto za domaća alkoholna pića i strana, čime Srbija krši i Sporazum o stablizaciji i pridruživanju sa EU. Samo uz jaku političku volju, kako u Beogradu tako i među “dvadesetsedmoricom”, mogle bi da budu prevaziđene prepreke za otvaranje još jednog klastera, pored prvog, u ovoj godini.

Umesto što se pripremaju za stratešku diskusiju o Zapadnom Balkanu, šefovi diplomatija EU bi mnogo više pomogli državama regiona ako bi Srbiju pogurali da otvori dva ili tri klastera u ovoj godini, dozvolili Crnoj Gori da zatvori barem jedno poglavlje, dali status kandidata Bosni i Hercegovini ili je barem približili tom cilju, otvorili pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom i konačno izglasali viznu liberelizaciju za Kosovo. To su konkretne stvari, sve ostalo su prazne priče koje sve manje ljudi želi da sluša.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.