Njoki: Pitanje ličnih karata rešavaće se u dijalogu o slobodi kretanja

Šef političke sekcije EU na Kosovu Tomas Njoki (Thomas Gnocci), zajedno sa višim savetnikom za Sever Kosova i koordinatorom za dijalog Kancelarije EU na Kosovu Bojdom Mekeknijem (Boyd McKeshnie) bio je domaćin sinoćnjeg novogodišnjeg prijema za političke predstavnike, predstavnika medija i civilnog društva na Severu Kosova. Neposredno pre prijema, kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, na svom Fejsbuk profilu napisao je da preporuka EU da se Kosovu ne dozvoli vizna liberalizacija "podstiče na ekstremizam i rizikuje dijalog Kosova i Srbije" i da Kosovo "nije kao Kolumbija i Ukrajina". Ova preporuka je došla dan nakon što je Srbija otvorila prva pregovaračka poglavlja sa EU, uključujući i kontraverzno poglavlje 35. Čitav jučerašnji dan za srpske građane na Kosovu i Metohiji bio je posebno težak nakon uredbe iz Prištine prema kojoj oni više neće moći da koriste lične karte Republike Srbije prilikom prelaska integrisanih graničnih prelaza sa centralnom Srbijom, a koja je u međuvremenu, prema izjavi srpskog zamenika ministra unutrašnjih poslova Kosova, Milana Radojevića – i povučena. Sa Njokijem smo razgovarali upravo o ovim pitanjima.

Kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači poručio je da preporuka Evropske unije da se Kosovu ne da vizna liberalizacija – podstiče ekstremizam. Da li je ovo uobičajena diplomatska izjava? 

Ovaj komentar je dat u vezi sa izveštajem o vizama. Sa naše strane možemo da kažemo – sačekajte izveštaj o vizama koji će uskoro biti objavljen. Ne želimo da u ovom trenutku prejudiciramo šta će biti u izveštaju o viznoj liberalizaciji, ali će on, svakako, prepoznati napredak koji je Kosovo učinilo u procesu dijaloga o viznoj  liberalizaciji. Više od toga ne mogu da kažem, pre nego se objavi izveštaj, a to će se vrlo uskoro dogoditi.

Možete li da protumačite reči gospodina Hašima Tačija?

Nije na meni da tumačim šta je on time mislio da kaže.

Da li ovo što je gospodin Tači rekao pomaže smirivanju trenutnih tenzija na Kosovu, naročito prestanku upotrebe nasilja u, i oko Parlamenta?

Ponoviću ono što sam rekao, a to je da je izjava data u kontekstu predstojećeg izveštaja. Opet ću ponoviti, trebalo bi da sačekamo da se izveštaj objavi, a onda možemo sva pitanja da analiziramo u svetlu zvanične pozicije Evropske komisije.

Kada pominjemo ekstremizam, kakav je Vaš stav u vezi sa događajima u godini za nama – čitava godina je obeležena vrlo prepoznatljivim nasiljem u parlamenatu, na ulicama i drugim incidentima?

Mi smo to komentarisali mnogo puta ranije. Rekli smo da nasilje nije rešenje ni za jedno političko pitanje koje postoji na Kosovu. Dakle, nasilje nije put, već je to dijalog. Mnogo puta smo to rekli. Osudili smo nasilje, osudili upotrebu suzavca u Skupštini i to stvarno nije način. Parlamentarna demokratija treba da funkcioniše. Zato smo apelovali na sve strane da sednu za sto i vode dijalog o različitim pitanjima, o kojima se inače razgovara.

Da li ste bili iznenađeni kada je prekjuče na više mesta bačen suzavac u kosovskoj skupštini, uprkos prisustvu američkog ambasadora u Skupštini?

I mi smo bili tamo – gospodin Žbogar, kada je korišćen suzavac. Bez obzira na prisustvo visokih stranih gostiju, želim da kažem da je upotreba suzavca u parlamentu neprihvatljiva.

Čitavog dana jedno od najaktuelnijih pitanja za Srbe na KiM-u bilo je pitanje ličnih karata, odnosno uredbe iz Prištine, prema kojoj oni više neće moći da koriste srpske lične karte kao identifikacioni dokument. Kakva su Vaša saznanja o tome i kakav je Vaš stav?

Informisani smo o ovom pitanju i rekli smo prištinskoj strani da se o ovom pitanju mora razgovarati u odgovarajućem kontekstu, a to je kontekst razgovora o slobodi kretanja, i ovo je mesto na kojem će se rešavati ovo pitanje i mislim da će ono biti rešeno na odgovarajući način.

Zamolila bih Vas da običnim građanima pomognete sa konkretnim informacijama. Moram da podelim naše iskustvo. U toku čitavog dana dobijali smo veliki broj zahteva i pitanja građana i čitalaca u vezi sa prelaskom integrisanog prelaza. Građani su zbunjeni i uznemireni. Nisu sigurni kako da se ponašaju, da li mogu da pređu prelaze. Među njima je veliki broj studenata sa Kosova koji studiraju u gradovima širom centralne Srbije, oni imaju srpske lične karte i brinu kako će da dođu kući. Koji bi bio Vaš savet njima? Šta se tačno dešava? Šta će biti narednih dana? Mogu li oni sa srpskim ličnim kartama da putuju?

Kada je u pitanju ovo pitanje posebno, razgovaraćemo u odgovarajućoj formi.

A to znači šta?

U formi koju sam već spomenuo – razgovori o slobodi kretanja u okviru kojih se razgovaralo o svim pitanjima kako se građani kreću. Dolazimo do kraja godine, možda se to neće dogoditi do kraja, ali, povešćemo razgovore o tom pitanju. Ono što mogu da kažem jeste to da je svrha dijaloga ta da se građanima život učini lakšim, a ne težim, sigurno da ćemo sa ovim na umu naći rešenja koja pomažu lakši život građana.

Ako biste srpske građane, na primer, pitali kako da učinite njihov život lakšim, oni će Vam reći – 'za nas je život lakši ako zadržimo dokumenta koja već imamo, a to su dokumenta Republike Srbije'. Da li će to biti rešenje?

Mi ćemo odgovarajuća rešenja da donesemo u formi dijaloga.

Ova godina se završava. Po čemu ćete je lično i profesionalno pamtiti?

Ova godina je bila puna izazova, započela protestima, završila se protestima, ali je bilo i važnih rezultata koji su na Kosovu postignuti. Na primer, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, on je potpisan i ratifikovan u kosovskoj skupštini, to je važan korak za čitavo Kosovo, za jug, a takođe i za Sever. Dakle, za sve ljude na Kosovu, bilo je i važnih sporazuma sa dijalogom koji su postignuti. Tako da uprkos izazovima, a ovo je bila godina izazova, imalo je i pozitivnih pomaka.

Da li Vam se sviđa ovde na Severu?

Da, lepo mi je.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.