Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Lekar iz Srbije, za kojim traga INTERPOL, uspeo je da se zaposli u privatnoj bolnici na Kosovu, dok osuđeni za ubistvo bez problema pije makijato u Gračanici. Osuđeni za ubistvo pušten je na slobodu, a lekaru osuđenom na godinu i 8 meseci preti izlazak na slobodu jer Srbija nije tražila od kosovskih vlasti da ih izruče.
Sredinom septembra, u centru Gračanice, specijalna jedinica kosovskih policajaca uhapsila je J.P, momka iz Novog Sada koji je bez problema ušao i živeo na Kosovu, a u Novom Sadu je osuđenik i to na 14 godina zatvora uz optužbu za teško ubistvo.
Istraživanje Kallxo otkrilo je da su kosovske institucije bile dužne da oslobode J.P. jer srpske vlasti nisu zatražile njegovo izručenje, ali su srpske institucije 2020. godine raspisale međunarodnu poternicu preko INTERPOL-a.
Mladić je rođen 1995. godine, a na 14 godina zatvora osudio je i Apelacioni sud u Novom Sadu. Ovaj 28-godišnjak je našao sklonište u opštini Gračanica, gde je mogao slobodno da živi i da se krije od vlasti.
Država Srbija nije podnela zahtev za ekstradiciju ni kada su je o hapšenju J.P. obavestili zakonodavni organi Kosova.
Zakonski rok za podnošenje zahteva za izručenje je 40 dana, a 20. oktobar ove godine bio je poslednji dan za podnošenje zahteva. Pod ovim okolnostima, J.P. je pušten na slobodu iako je procesuiran zbog krivičnog dela sa smrtnim ishodom.
Drugi podaci pokazuju da je u periodu od septembra do oktobra, kod Palate omladine u Prištini, kosovska policija uhapsila I.T, lekara kojeg je osudio sud u Kraljevu.
On je 13. oktobra prošle godine stavljen na listu osoba koje traži INTERPOL. Lice za kojim traga INTERPOL nastavilo je da živi u prištinskom naselju „Kalabrija“, a dobio je i ugovor u prištinskoj bolnici, kao i radnu dozvolu.
Čak i za I.T. kosovske institucije preciziraju da je odluka približno ista – puštanje a ne izručenje Srbiji.
Armend Hamiti, tužilac za teške zločine u Prištini, potvrdio je za Kallxo da je u nedostatku zahteva za ekstradiciju iz Srbije, Tužilaštvo dužno da zatraži i puštanje I.T. na slobodu.
„U ova dva meseca imamo dva slučaja da smo uhapsili lica za kojima se traga po INTERPOL-ovim poternicama, ali ako Srbija ne podnese zahteve za izručenje ovih lica, moramo ih osloboditi“.
Prema Zakonu Kosova za ekstradiciju, ako je uhapšeno lice koje traži INTERPOL-ov nalog za hapšenje, onda država koja traži hapšenje mora da podnese zahtev kosovskim vlastima.
Kosovo i Srbija su 2013. godine potpisale sporazum o „uzajamnoj pravnoj pomoći“.
Ali sporazum ima ozbiljne probleme u primeni na terenu. Prema zvaničnim podacima Ministarstva pravde, Kosovo je prosledilo 211 zahteva i 17 odgovora, dok je država Srbija u pravnim stvarima uputila nula zahteva, i dala nula odgovora (za slučajeve ovog tipa, prim.red).
Kako brojčano stoji pravna saradnja između Kosova i Srbije?
Čini se da je saradnja Kosova i Srbije zamrla 10 godina nakon postizanja Sporazuma o uzajamnoj pravnoj pomoći, a prema tom sporazumu, Kosovo i Srbija u osnovi razmenjuju pravosudne zahteve preko predstavnika EU.
Država Srbija je od 2014. do februara 2022. godine uputila 1.548 zahteva organima Kosova.
Podaci pokazuju da je upućeno 936 odgovora, dok za ostale odgovora nije bilo.
Postojao je i zahtev kosovskih vlasti prema Srbiji, u kom slučaju je registrovano 4.204 zahteva i 4.504 odgovora.
Međutim, podaci pokazuju da se ti zahtevi uglavnom odnose na administrativne i dokumentarne stvari, a ne na ekstradiciju ili razmenu krivičnih dosijea.
Kallxo je zatražio pojašnjenje od Vlade Srbije o nedostatku saradnje, ali nije dato jasno objašnjenje.
Ministarstvo pravde je u odgovoru za Kallxo ocenilo da je država Srbija jednostrano odlučila da ne primenjuje Sporazum iz 2013. godine, koji je izmenjen 2015. godine. Procena je, kako navode iz Ministarstva, zasnovana na zahtevima i odgovorima za 2023.
„Dakle iz ovoga se vidi da je Srbija jednostrano i suprotno članu 8 priloženog sporazuma odlučila da odustane od njegove primene, jer već godinu dana nije prosleđivala nijedan zahtev srpskih pravosudnih organa i nije dostavila odgovore na upućene zahteve pravosudnih organa Kosova“.
Da nema prave saradnje u sferi pravosuđa potvrđuje i advokat Miodrag Brkljač.
Brkljač je naveo da nema pravne saradnje između Kosova i Srbije i da je, prema njegovim rečima, razlog politička situacija i da optuženi trpe ovaj proces nesaradnje.
„Koliko ja znam, nema pravne saradnje između Kosova i Srbije. Mislim da nije teško zaključiti da je tome doprinela politička situacija. Nedostatak pravne saradnje nanosi direktnu štetu licima koja su procesuirana pred pravosudnim organima Kosova, čija su prava narušena”, rekao je Berklač za Kallxo.
Advokat Artan Ćerkini objašnjava da je saradnja između dve države omogućena kroz EULEX pošto zakonodavni organi pravosuđa ne odgovaraju institucijama Kosova.
„Međunarodna pravna saradnja Republike Kosovo i Srbije odvija se samo uz posredovanje EEULEX-a i UNMIK-a, jer oni ne odgovaraju Republici Kosova, iz političkih razloga, a to je da priznaju državu Kosovo“, rekao je Ćerkini.
Ovaj drugi vidi politički aspekt kao glavni uzrok nesaradnje Srbije.
„U građanskom predmetu sud se obratio Ministarstvu pravde, da se Ministarstvo pravde Kosova obrati Srbiji, da traži ovlašćenje za overu u Srbiji i nikad nisam saznao epilog ove saradnje, ni Ministarstvo ni Sud nisu obavešteni“, rekao je Ćerkini.
Uloga EULEX-a u ovom slučaju je da bude most za razmenu informacija između Kosovske policije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
Prema odgovoru kancelarije EULEX-a, iz obe zemlje od 15. juna 2018. pa do oktobra 2023, razmenjeno je ukupno 2,884 spisa.
Podaci pokazuju da čak i građani sa Kosova uspevaju da izbegnu pravdu bežeći u Srbiju, kao što je to slučaj sa Milanom Radoičićem, političkom ličnošću na Kosovu, a sada osumnjičenim za teroristički napad u Banjskoj, koji je uspeo da pobegne i to preko dve kosovske poternice, skrivajući se u Srbiji.
Radoičić je i dalje tražena osoba, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u izjavi za javnost rekao da ne može da ga izruči jer to Ustav ne dozvoljava.
Glavni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova Blerim Isufaj kazao je da nedostatak saradnje sa Srbijom takođe ometa istragu i protiv Radoičićeve grupe.
Radoičić nije jedini kosovski Srbin koji se sklonio u Srbiju i tako izbegao kosovsku pravdu, već se isto radi i sa optuženim G.M, optuženim sa još devet lica za zloupotrebu službenih dužnosti.
G.M. ima međunarodnu poternicu, a njegov branilac Predrag Miljković zatražio je da se njemu skine poternica kako bi mogao da dođe na Kosovo.
Sličan slučaj – sklonište na teritoriji Srbije desio se i sa Ivanom Todosijevićem.
On je poslanik Radoičićeve stranke, koji je na Kosovu optužen za izazivanje etničke mržnje pošto je izjavio da je masakr u Račku isceniran. Osuđen je od strane Osnovnog suda u Prištini, da bi ga potom Vrhovni sud oslobodio.
Slučaj koji pokazuje nesaradnju u pravosuđu države Srbije je i slučaj L.Dž, ženi koja je osuđen od strane suda na Kosovu zbog zloupotrebe službenih dužnosti.
Ona nije odslužila kaznu jer je pobegla u Preševsku dolinu do isteka kazne.
Đ.Z. (Gj.Z.), još je jedna od protagonistkinja koja je iskoristila ovu rupu i u saradnji sa državom Srbija, našla je utočište u Bujanovcu.
Bolnica koja je bila u njenom vlasništvu je zatvorena, a ona je pobegla na teritoriju Srbije, gde je njeno hapšenje bilo nemoguće.
Ministarstvo pravde Kosova navelo je za Kallxo da su oni spremni za saradnju, ali da to nije želela druga strana:
„Republika Kosovo godinama je izražavala spremnost da sarađuje u oblasti ekstradicija, ali srpska strana nije imala volje da sarađuje, čak ni za one ljude koje je tražila za teška krivična dela“.
Kallxo je zatražio i odgovor od INTERPOL-a, a u pisanom odgovoru oni su pojasnili da je pitanje ekstradicije pitanje odnosa između država i da se INTERPOL u to ne može mešati.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
